Dan posle jednih a pre drugih izbora

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Pre sedam meseci – prošle godine, 12. avgusta, kolumnom “Vidimo se Dan posle”, završio sam tadašnju etapu dopisivanja sa Blerim Šaljom, na KoSSev portalu, sledećom porukom:  “Ja, jedan od ‘Mi’, u narednim mesecima, pozabaviću se Danom posle. Neko će nekad potpisati Nešto. Po svemu što znam, na to se neće čekati novih sedam godina koliko je prošlo od Prvog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa”.

Poziv uredništva KoSSev da nastavimo sa pisanjem kolumni prilika je da se, još jednom, pokuša da se doprinese dolasku onog momentama koji možemo nazvati Danom posle.

U poslednjih sedam meseci, zbila se izborna jesen na Kosovu, a krajem aprila zatvoriće se izborno proleće u Srbiji. Za sada je jasno da je na vrhu zakondavne i izvršne vlasti Kosova došlo do promena, da su prethodni nosioci vlasti politički preživeli, u obliku opozicije. I pre izbora u Srbiji je jasno da će sadašnja vlast ostati na vlasti.

Izbori nisu i neće otkloniti strukturalne probleme Kosova i Srbije ali su stvorili uslove da se izađe iz “tehničkog stanja” i da se pristupi ispravljanju pogrešnih poteza i umanjenju štete a na prvom mestu, po volji Quint-e, su takse vlade Kosova na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine i odustajanje vlasti Srbije od kampanje delegitimizacije ideniteta Kosova.

Konferencija u Parizu, koja je najavljivana za prošlu jesen, pomerena je za ovogodišnje proleće. Ovo pomeranje omogućuje domaćinu – predsedniku Francuske da se pozove na ispunjenje obećanja o novoj metodologiji proširenja ili ostvarivanja “evropske budućnosti” zemalja Zapadnog Balkana. To mu omogućava i da postavi pitanje: Šta ste vi uradili na “obnovi dijaloga” odnosno u odgovoru na udruženi napor članica Kviinte da ohrabre novoizabranu vladu Kosova da ukine takse i vlasti Srbije da obustave aktivnosti delegitimacije priznavanja nezavisnosti Kosova i njegovog članstva u međunarodnim organizacijama.

Vidljivo je i da EU i SAD nisu odustale od novog formata za dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, o čemu smo Šalja i ja nadugačko pisali. O novom formatu svedoči imenovanje specijalnih izaslanika SAD (Metju Palmer za Zapadni Balkan i Ričard Grenel za briselski dijalog) i najava Evropske komisije da će imenovati svoje izaslanike. To budi nadu da će dijalog i proces normalizacije biti oživljeni.

Dva pisma i jedna izjava o namerama koje su predstavnici Srbije i Kosova potpisali, odnosno dali u prisustvu Grenela. Ovo ispoljavanje namere je imalo izuzetni efekat u javnosti, kako zbog činjenice da je Grenel izaslanik predsednika SAD ali i zbog njegove nesporno zavidne veštine u političko – propagandnom marketingu. Samo potvrđivanje namere da se unapredi ekonomska saradnja podstaklo je sećanje na jedan od značjanjih rezultata Brisleskog dijaloga.

Iako nepotpuno ostvareni dogovori o slobodi kretanja ljudi i roba odveli su trgovinsku razmenu Srbije i Kosova preko granice od pola milijardi evra. To je pokazalo da se ekonomska saradanja može dogovoriti, da se ekonomijom može ostvariti poboljšanje života ljudi. Ali, valja, podsetiti i na lekciju naučenu iz podataka da je primena taksi ovu trgovinsku razmenu svela na minimum. Ekonomija nije svemoguća a politička pitanja se ne mogu zanemariti.

Da bi se unutar novog formata dijaloga uvećala njegova efikasnost i da bi se došlo do održivih rešenja, potrebno je uspostavljanje s nizom političkih pitanja. Na primer, uspostavljanje 2013. godine dogovorene ZSO. Ali i usvršavanje zaštite prava nacionalnih zajednica te i izgradnja mehanizama samooadministriranja nacionalnih zajednica.

To podrazumeva uspostavljanja nacionalnog saveta srpske zajednice, koji bi, kao i saveti drugih zajednica, bio nadležan za učešće u odlučivanju o pitanjima socijalnog i demografskoig razvoja, zdravstva, školstva, kulture i sporta nacionalne zajednice. Tu je i pitanje garantovanja prava o održanju kulturnog nasleđa i zaštiti SPC formulisane u aneksu Ahtisarijevog Plana.

Ovaj deo paketa je, pre neki dan, predsednik Srbije označio kao “Ahtisari plus plus plus”. Međutim, tu su i mnoga pitanja od značaja za razrešavanje međusobnih potraživanja poput onih koja se tiču penzijskog i zdravstvenog fonda i slično.

Međutim, ono što već sada okupira pažnju političara i mnogih ljudi, a istovremeno i blokira njihovu odlučnost za promenu stanje jeste to da obnova dijaloga ne može da izbegne pitanje priznanja realnosti postojanja Republike Kosovo kao i određivanja granice/administrativne linije. Međutim, lekcija naučena tokom poslednjih godina je da se na ova pitanja ne može postići kompromis ako mu se pristupi kako je to činjeno u periodu 2017. i 2019. godine u kome je dijalog doveden do zamiranja.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.