Ne možeš izdati realnost

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

 Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) 

Još uvek smo pod vlašću korone. Ne samo na Kosovu i u Srbiji, već u Americi, Evropi, gotovo svuda po svetu.

Republike, monarhije, demokratije, autokratije, razvijene i nerazvijene države, svima nama već tri meseca vlada koronokratija.

Jasno je svima da povratka na staro neće i ne može biti, dok se ne pronađe vakcina. Neke optimistične varijante govore o tome da ćemo još ove jeseni moći da se odupremo ovom ubitačnom virusu preko vakcinacije, a druge, mnogo pesimističnije nam kažu da ćemo do ovog tako važnog cilja stići tek krajem 2021. godine.

Živi bili pa videli, što se kaže.

U međuvremenu, biće nekakvog povratka na novo (a ne na staro, znači), ako bude kakvog takvog olakšanja sadašnjeg „korona režima“. Ništa neće biti isto kao što je bilo.

Bilo kako bilo, Dušan Janjić je u pravu kada je napisao u prošloj kolumni, da se čitav svet suočio sa strahom od nepoznatog. I da će bogami ovo stanje potrajati do daljeg.

Nekome može ovo što ću sada reći zvučati paradoksalno ili, pak, neozbiljno, ali zapravo ovaj strah od nepoznatog je ono što do u tančina važi za koronu i za dijalog između predstavnika Kosova i Srbije. I ovaj strah, kao u slučaju korone, izgleda i kod ovog dijaloga, neće moći biti prevaziđen, dok se ne iznađe, i u slučaju razgovora Prištine i Beograda, neka vrsta „političke vakcine“, koja će na neki način uticati na imunizaciju političkih scena na Kosovu i Srbiji.

Verovatno se još sećamo Donalda Ramsfelda (Donald Rumsfeld), bivšeg šefa Pentagona u administraciji predsednika Džordža Buša Mlađeg (u periodu 2001, 2006).

Njegova analiza političkih i bezbednosnih opasnosti i nepoznanica je bila interesantna, i verovatno tačna.

On je tada bio kategorisao nepoznanice u dve velike grupe: U „Poznate nepoznanice“, i „Nepoznate nepoznanice“.

U prvoj grupi su bili izazovi ili pak veliki problemi o kojima se puno zna, ali ipak, ne znaju se oni zadnji efekti ako dođe do njihove eksplozije. Ipak, neke mere ograničenja negativnih uticaja ovih izazova se mogu odmah usaglasiti, dok se ne izrade mere potpune neutralizacije ovih opasnih izazova.

U drugoj grupi su izazovi o kojima vrlo malo znamo, to jest, ono što znamo o njima je da postoje tu negde, i da ranije ili kasnije, i oni mogu napraviti – što se kaže, rusvaj u bezbednosnoj sferi, i zbog toga treba sakupiti što je više moguće informacija o ovim izazovima.

Možemo ovde do mile volje podvući paralelu između ove poznate analize Ramsfelda i svetskog ophođenja prema koroni, ili pak ovog našeg, „domaćeg“ ophođenja na Kosovu i Srbiji oko dijaloga koji nikako da otpočne u svojoj završnoj ili finalnoj fazi.

Ostavimo koronu ovde po strani, pa da vidimo šta ćemo dobiti ako tako dugo očekivanu obnovu dijaloga između vlasti Prištine i Beograda, izanaliziramo logikom Donalda Ramsfelda.

„Poznate nepoznanice“ su stvarno manje-više poznate i ovde i u Srbiji. U političkoj sceni Srbije, one su u najvećem delu obznanjene „unutrašnjim dijalogom“ o mogućem sporazumu između Srbije i Kosova, koji je 2017. i 2018. godine vođen nakon inicijative predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Znači, u grupi „poznatih nepoznanica“ (koje ipak još nisu prihvaćene od svih važnih političkih, intelektualnih i crkvenih krugova u Srbiji) je da ne može biti „povratka na staro“ (opet nam se ovde meša korona) u odnosima Srbije i Kosova, to jest, da nakon svega što se desilo na Kosovu i oko Kosova, ne možemo da sa vratimo „nazad u istoriju“ (ionako je tako nešto nemoguće), i da nekakvim političkim hokus-pokusom, ili pak nekakvom magijom, izbrišemo sve što se desilo.

Sve moguće „terapije protiv sporazuma“ između Kosova i Srbije, koje su se mogle čuti i pročitati, a koje imaju jasne primese „nadrilekarstva“ a ne ozbiljne „političke medicine“, nude ni manje, ni više, modele koji su u potpunosti propali u prošlosti, u svim mogućim pokušajima da se nekako nađe formula za suživot Srbije i Kosova u nekoj zajedničkoj državi.

Niko razuman ne može verovati tim „političkim bajalicama“, koje zapravo služe za proizvodnju političke magle, kako se ne bi videlo ono što se da videti vrlo jasno: Šta je bilo, bilo je; u istoriji odnosa Kosova i Srbije ne može biti povratka nazad, treba da pokušamo da stignemo do sporazuma koji bi normalizovao odnose između dve države.

Zapravo, i sama reč ili koncept „normalizacija“ odnosa je nešto što nikada nije ni postojalo u osnovi odnosa Kosova i Srbije. Najverovatnije, to će biti neka „nova normalnost“ u ovim odnosima, nešto do čega ćemo stići zajedno po prvi put.

U okviru „poznatih nepoznanica“ i na Kosovu i Srbiji je i činjenica da nećemo imati šanse da napravimo veliki konsenzus na našim političkim scenama, kako bismo ne samo uvažili ustavno-pravne potrebe i kriterijume za ratifikaciju sveobuhvatnog sporazuma između dve države, već takođe napravili sasvim novu političku atmosferu koja bi „duvala veliki vetar u leđa“ ovom istorijskom sporazumu.

Biće znači problema, tenzija u Skupštinama i van njih, na ulicama i trgovima, biće sigurno i protesta i demonstracija, ne samo mirnih. Biće i nasilja.

Biće sigurno i poznatih javnih ličnosti koji će prokleti lidere na jednoj i drugoj strani koji su, eto, napravili novu „izdaju“ nacionalnih interesa, tako što su prihvatili realnost, i borili se da tu novu realnost nekako pravno i politički uokvire, kako bi se onda omogućio suživot, između Kosova i Srbije, kao dve države.

Ne možeš izdati realnost. Možda možeš „izdati“ političke mitove i nacionalne projekte kojima je odavno istakao rok trajanja (ako su ikada i imali takav rok zapravo). Ali ne realnost.

Prihvatanje realnosti, takva kakva je, je zapravo prvi princip normalnog života: Za svakog ponaosob (kao individue, kao ličnosti), i za naša društva i države.

Što se tiče „nepoznatih nepoznanica“, tu bi trebalo da nam dođu onda kada se postigne sporazum o punoj normalizaciji odnosa, dobre vesti. Barem ja se nadam, i verujem.

Tu će se videti da je ipak moguće, i mnogi od nas će biti iznenađeni kako je to moguće i kako to nismo shvatili ranije, da Kosovo i Srbija uspostave odlične odnose u svim domenima zajedničkih interesa, i da čak obostrano pomognemo nastojanja obe države da što je pre moguće postanu stabilna evropska društva, koje će ubrzo postati deo Evropske zajednice.

Da li je ovo „naučna fantastika“?

Videćemo da nije. Naravno, ako stignemo do velikog političkog sporazuma između Kosova i Srbije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.