Situacija u kojoj se nalazi Srbije se promenila na lošije nakon izjave predsednika Ruske federacije o Kosovu kojom je, kosovsko pitanje postavio na drugačiji način s ciljem zaštite ruskih interesa, ocenio je večeras srpski predsednik. Kaže da će sada ceo zapad da traži od Srbije da ide brzo ka priznanju Kosova da bi uskratio Putinov argument da su Donjecka i Luganska Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova.
Upravo je završeno dugonajavljivano obraćanje Aleksandra Vučića u zgradi Predsedništva Srbije o „velikim problemima“ sa kojima se Srbija suočava i „nikada većem pritisku“ u vezi sa Kosovom.
Presednik Srbije najavio je obraćanje o ovim temama pre nedelju dana, ali je ono odloženo zbog odlaska u Nemačku i razgovora sa nemačkim premijerom, ministarkom spoljnih poslova, ali i kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem.
Od dolaska Kurtija na vlast broj napada na KiM uvećan za 50 odsto
Svoje obraćanje podelio je na 10 tačaka od kojih se druga odnosila na kosovsko pitanje za koje kaže da je za Srbiju najvažnije.
„Od kada je na vlasti Aljbin Kurti imamo za 50 odsto uvećan broj međunacionalnih incidenata i za 50 odsto uvećan broj napada na Srbe na KiM. Ukupno ih je bilo 128 tokom 2021. godine. Na to gotovo niko nije reagovao“, poručio je Vučić.
Kaže i da se Srbije suočava sa „neprimerenim pritiscima i ocenama“, u vezi sa svim što se dešava na KiM-u:
„Svakodnevnim kršenjem norme međunarodnog prava, brisanjem Rezolucije 1244, licemernim odnosom dela zapadnog sveta koji se poziva na Rezoluciju Ujedinjenih nacija a istovremeno Rezoluciju 1244 ne poštuje“.
Kurti u Briselu nije hteo dijalog, a ni zajedničko saopštenje
Ocenio je da dijalog sa Prištinom gotovo da ne postoji.
Kaže da je u prethodnom periodu vodio važne razgovore sa predstavnicima međunarodne zajednice o Kosovu, ali i „pokušaj“ razgovora sa predstavnicima Prištine u Berlinu.
Tvrdi da nakon ovonedeljnog sastanka sa Kurtijem i Lajčakom nije „bio ješan“, te da je otišao u lošem raspoloženju.
„Mi smo mu (dijalogu) pristupili ozbiljno sada u Berlinu. Bio je samo pokušaj, jer gospoda iz Prištine u stvari nisu želela taj dijalog. Nijednog sekunda ga nisu želeli. Odbijali su, čak su i do besmisla doveli sastavljanje zajedničkog saopštenja koje je trebalo da bude protokolarno – i to su odbili. Da vam ne govorim da su rekli ‘zašto piše Beograd i Priština, a ne Srbija i Kosovo’. Rekao sam ‘nema problema, pišite šta hoćete’. Onda su rekli – ‘izbacite ovu reč’, ja sam rekao ‘nema problema, izbacite i tu reč’. Rekli su da izbacimo rečenicu, a ja sam rekao ‘nema problema izbacite celu rečenicu’, znajući da neće da prihvate. A onda su rekli – ‘ne ne, ne može da piše da se Vučić zalaže za mir zato što mali Putin želi rat’. Ja sam rekao – ‘e to ubacite, šta hoćete ubacite samo da bude saopštenje’. Onda su rekli – ‘e mi nećemo ništa'“, kazao je Vučić.
Predsednik ujedno kaže da je nakon susreta sa Lajčakom i Kurtijem otišao na večeru, gde je bio sa svojom ćerkom, te ujedno demantovao navode da je zapravo na večeri bio sa Kurtijem.
Kaže da se čak nikada nije ni rukovao sa njim.
„Ako sam ja bio sa Aljbinom Kurtijem, ja od večeras nisam više predsednik Srbije“, rekao je Vučić i od Jeremića zatražio izvinjenje.
Mnogi bi da glume lokalnog i regionalnog Zelenskog i žrtve
Građanima poručuje – „samo da vidite sa kim mi imamo posla'“.
Ocenjuje da se politika svela na to da bi „mnogi da glume lokalnog i regionalnog Zelenskog i da glume žrtve, a da im niko ništa ne radi“.
Svi bi da glume Zelenskog – i Krivokapić i Kurti i u BiH, ali šta da im radite
Kaže da je upravo zbog toga često moglo da se pročita i u stranim medijima da Srbija ‘želi nekog da napadne i da se vojničkim putem obračunava sa slobodnoumnim i zapadno-orijentisanim narodima’.
Ponovio je da je reč o ‘brutalnoj laži’, ali i da ne želi da „vraća nečiju decu u kovčezima“.
Putinova izjava otežala poziciju Srbije
Sa druge strane, ocenjuje da su se u svetu dogodile mnoge promene i da se situacija Srbije promenila na lošije nakon izjave predsednika Ruske federacije kojom je, tvrdi Vučić, kosovsko pitanje na „drugačiji način postavio“, s ciljem zaštite ruskih interesa.
Vučić je citirao Putinovu izjavu, odnosno razgovor ruskog predsednika sa generalnim sekretarom UN-a, Antonijom Guterešom krajem aprila – da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova.
„Putin se pozvao jer je želeo da zaštiti ruske interese. Našao je pravni osnov za upad u Ukrajinu koji štiti odlukama Međunarodnog suda pravde i pravno-političkim presedanima koje su počinile zapadne zemlje na teritoriji Republike Srbije“, objasnio je Vučić.
Podsetio je i na 2008. godinu, odnosno samoproglašenu nezavisnost Kosova, tj. pitanje koje je generalna skupština UN-a, na predlog Beograda postavila Međunarodnom sudu pravde – „da li je jednostrana deklaracija nezavisnost privremenih institucija samouprave Kosovo u skladu sa međunarodnim pravom“.
Ukazao je na odgovor – da ova deklaracija nije protivna međunarodnom pravu.
Vučić, međutim, kaže da Međunarodni sud pravde nije ustanovio da je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom, već da nije protivno međunarodnom pravu. Ipak, podcrtava da je Srbija tada progrešila u formulaciji pitanja i doprinela sama „svojoj propasti“.
Kaže da su se sve do juče upravo na ovu odluku pozivali kako Putin, tako i kosovski premijer, Aljbin Kurti i sve zapadne zemlje. Međutim, ocenjuje da se sada sve promenilo.
„Događa se to da šta god govorili na zapadu, oni znaju da ta tvrdnja o presedanu nije naivna. Putin, braneći svoje političko pravne poteze je povukao argument koji nije lagan. Bez obzira na to što će na zapadu reći da to nije isto, mi bi smo takođe rekli da nije isto, Putin će im reći dodatno – ‘mi smo sproveli na Krimu referendum, a sprovešćemo ga i u Donjecku i Luganjsku, a Kosovo čak ni referendum nije imalo“, dodao je Vučić.
Tvrdi da se Zapad poziva na „prevenciju genocida“ na Kosovu, ali i da se Putin takođe poziva na isti argument u vezi sa Donbasom, te da isto to važi i za „sprečavanje humanitarne katastrofe“.
Tema Kosova biće najdominantnija u narednom periodu, najveći pritisci
Kaže da je sada Srbija u još većem problemu, jer će „ceo zapad, da bi uskratio taj argument Putinu, tražiti od Srbije da ide brzo ka priznanju Kosova, da bi mogli da kažu Putinu da to nije isti slučaj. I da bi on mogao to da kaže ako se dogovori sa Ukrajinom“.
„Jer ako imate saglasnost dveju volja, imate saglasnost Srbije, nema pravi presedan i onda to nije sličan, a kamo li isti slučaj. I zato ćemo se sada nalaziti pod najtežim pritiscima da bi oni rekli da Kosovo nije slično. I zato će tema Kosova biti najdominantnija za nas u narednom periodu“, poručio je Vučić.
Kaže da su mu svi evropski lideri rekli da je Putin, kada je razgovarao sa njima, „insistirao na slučaju Kosova“.
To ne znači da će Rusija da prizna Kosovo. Ne mislim da je to u pitanju. Ali ćemo biti pod velikim pritiskom da Putin ne bi mogao da koristi argumentaciju Kosova
Ocenjuje i da sada sve veći broj zemalja govori sve češće o međusobnom priznanju, a ne o normalizaciji odnosa kada je u pitanju dijalog koji se vodi u Briselu.
ZSO i gluvi telefoni
Predsednik je večeras govorio i o Briselskom sporazumu. Tvrdi da je problem u tome što se „mi igramo gluvih telefona“.
Sada nema ni reči o Asocijaciji srpskih opština, kaže Vučić te dodaje da Priština govori – „to nas ne interesuje, to je potpisala neka druga vlast“.
„Kao da razgovarate sa ljudima koji nisu pri sebi. I koliko god puta tražili, Evropljani vam govore – ‘mi smo za to da se sprovede sve što je potpisano’, a onda vas teraju da razgovarate o onome što je sporedno, ne pominje se u osnovnom sporazumu – poput tablica, da bi se zadovoljavali politički prohtevi Aljbina Kurtija“, kazao je Vučić, podcrtavši još jednom da o ZSO Albanci ne žele da razgovaraju.
Pripadnici KBS-a u Severnoj Mitrovici, švrćkaju se i vozikaju
Vučić se ujedno osvrnuo na dokument, tj. kako je kazao, obećanje koje je dao nekadašnji kosovski predsednik, Hašim Tači NATO-u – da kosovske bezbednosne snage neće da odlaze na Sever, te da su za tako nešto potrebna dva uslova – saglasnost gradonačelnika četiri opština i NATO-a.
Vučić je ujedno tokom konferencije pokazao novinarima fotografije i snimke za koje kaže da su nastali juče u prepodnevnim satima i da se na njima vide vozila sa tablicama KBS-a i koja se kreću u Severnoj Mitrovici.
„Oni tu nemaju šta da traže, nisu dobili saglasnost nijednog od gradonačelnika sa Severa. Oni ulaze iz južne u Severnu Mitrovicu samo da bi provocirali građane, ne zanima ih šta će NATO da kaže, jer NATO će to da toleriše, baš ih briga za potpisane sporazume. Idu da provociraju, da bi izazvali srpsku reakciju i da bi Srbe optužili za bilo kakve incidente“, kazao je Vučić.
Prokomentarsao je i Kurtijevu izjavu o većem broju vojnih baza u kopnenoj zoni bezbednosti, navodeći da ove baze postoje već 23 godine i da se ništa tu nije promenilo.
„Optužuju Srbiju da će da napadne Kosovo tobož ili ne znam šta ćemo da radimo, da ulazimo u ratne sukobe, a oni su ti koji svakodnevno provociraju i prave te incidente. Oni se švrćkaju tamo, vozikaju se po Severu Kosova. Baš ih briga, nikome ne odgovaraju“, poručio je Vučić i ponudio novinarima snimke.
Kaže da Srbija i te kako dobro dokumentuje incidente i napade na Srbe, kršenje javno-pravnih normi, sporazuma, ali i da pozicija Srbije nije dovoljno jaka, „jer smo usamljeni poprilično u ovoj areni i podeli sveta gde želimo da budemo deo EU, gde pripadamo a nemamo kome i šta da kažemo po pitanju KiM-a, jer su svi na drugoj strani“.
O učlanjenju Kosova u institucije – čim pošalju zahtev videće naš odgovor
Vučić je, govoreći o nedavnim najavama Prištine o lobiranju za učlanjenje u međunarodne institucije, podsetio da ih je Nemačka podržala na putu ka Savetu Evrope, drugim organizacijama, ali i daljim priznavanjima nezavisnosti.
„Mi ne možemo sebi da pucamo u nogu i unapred da govorimo šta ćemo da učinimo po tom pitanju, kakva će reakcija u pojedinim institucijama biti, da li ćemo ih napuštati ili ne. Ja ne mislim da je to racionalno. Ali o tome ćemo odlučivati i u Parlamentu i Vladi Srbije. To nije skrivanje od odgovornosti“, tvrdi Vučić.
Sa druge strane, ponovo je izneo staro obećanje.
„Prvog dana, sa zvaničnim zahtevom za prijem i zvaničnom potvrdom da su prekršili Vašingtonski sporazum – kažete da više ne važi Vašingtonski sporazum, tog dana ćemo vam pokazati šta je odgovor suverene i nezavisne države kakva je Srbija u skladu sa Ustavom i videćete tog dana krećemo da vam to pokažemo i onda u dalji ubrzani rad na povlačenju priznanja kosovske nezavisnosti. Naš odgovor biće ozbiljan, odgovoran i veoma snažan“, ponovio je Vučić.
Kaže da razume da Prištinu to mnogo ne interesuje jer imaju velike saveznike sa svoje strane.
Oni su ih napravili, kolevku im napravili, ljuljaju ih, čuvaju to čedo, makar i kada se ovako bahato i arogantno ponaša. Naše je da štitimo svoju zemlju, čuvamo svoj Ustav i to ćemo da činimo
Podcrtava da će odgovor Srbije „biti mnogo snažniji nego što misle“.
„Neće se ticati saopštenja, kako je to bilo 2008. i 2004. Neće se ticati oružja, već naše snažne diplomatske ofanzive i verujte mi da ćemo pokazati zube mnogo snažnije nego što su mislili. Tiče se politike, diplomatije i ničega drugog“, podcrtao je Vučić.
Moj posao je da čujem, a ne da podilazim javnom mnjenju, ostajemo na evropskom putu
Vučić je govorio i o „putu Srbije“. Kaže da je po prvi put jasna većina u Srbiji protiv ulaska u Evropsku uniju – 44 protiv prema 33 za.
Presednik, međutim, tvrdi da nije njegov posao da „podilazi“ javnom mnjenju, već da ga čuje i da radi „najbolje“.
„Srbija će biti na evropskom putu“, objasnio je Vučić, ponavljajući da je ekonomska razmena najveća sa EU i da zemlje EU zapošljavaju i najviše investiraju od svih drugih.
Vučić je i danas kazao da razume „zašto je deo ljudi ljut“.
„Ljudi su ljuti jer EU doživljavaju kao nekog ko svakodnevno vrši pritisak na nas po pitanju KiM i vrši pritisak po pitanju sankcija“, ponovio je i danas Vučić.
Međutim, kaže da nekada građani „ne žele da vide važne stvari koje se rade sa EU“, navodeći kao primer izgradnju autoputa koji treba da spoji Niš sa Prištinom.
Iako, kaže, razume građane Srbije, podcrtava da u međunarodnim odnosima „ne postoji ljubav, a pravda još manje“.
„Srbija je na evropskom putu, snažnije nego ranije ići ćemo tim putem i boriti se za mesto Srbije u okviru porodice evropskih naroda“, zaključuje srpski predsednik, ali i kaže da Srbija neće da gasi prijateljstva na Istoku.
Pročitajte još:
Kurti: „Kosovo je normalna država, ali odnosi sa Srbijom nisu normalni i treba da ih normalizujemo“
Lamberht u Prištini: 13. maja biće donete dobre odluke u dijalogu Kosovo-Srbija
Vučić sa Lambreht: U narednih šest meseci će se videti ko je i da li je govorio istinu
Vučić iz Berlina: Neće da primenjuju ni ono što je loše za nas
Cani: Vučić u Berlinu bio od pritiskom Nemačke za oružje kupljeno od Kine i Rusije
Vučić, Kurti, Lajčak na večeri u Berlinu, novi sastanak 13. maja
Vučić i Šolc: Potpisano da bude i sprovedeno; kancelar spreman da aktuelizuje Berlinski proces
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
