„Kosovo je normalna država, ali odnosi sa Srbijom nisu normalni i treba da ih normalizujemo“

Izvor: Dojče vele, redakcija na albanskom (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova)

Autor: Anila Šuka (Shuka)

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Berlinu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Za Dojče Vele on govori o Berlinskom procesu, dijalogu i odnosima sa Srbijom.

Gospodine premijeru, došli ste u Berlin na poziv kancelara Olafa Šolca, jer je Nemačka odlučila da da podstrek procesu integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, s obzirom na dinamiku koju trenutno stvara rat u Ukrajini.  Berlinski proces je proces koji je započela kancelarka Angela Merkel, ali koji nije dao mnogo konkretnih rezultata. Da li mislite da je to pravi način da se Zapadni Balkan ponudi Evropskoj uniji?

Bila mi je čast da prisustvujem sastanku sa kancelarom Šolcom na njegov poziv ovde u kancelariji, gde smo se prvi put sreli. Bilo je zadovoljstvo da potvrdim da delimo zajedničke vrednosti. Evropska unija i NATO imaju Nemačku kao strateškog saveznika za Kosovo i uvereni smo da je Berlinski proces sa njegovom ponovnom energijom preko novog kancelara, Olafa Šolca, dobra vest za svaku balkansku zemlju, a posebno za Kosovo. Svaki treći građanin Kosova nema prebivalište na njemu, već u zapadnoj Evropi, a najviše u Nemačkoj. Naši sporazumi će se povećati, ekonomska i trgovinska saradnja takođe, i verujem da nas i u Evropskoj uniji i u Berlinskom procesu čekaju dobri dani.

Jedan od elemenata Berlinskog procesa je zajedničko regionalno tržište, na koje su se lideri Zapadnog Balkana obavezali, ali do sada nije sprovedeno. Šta treba da se desi da bi Zapadni Balkan bolje sarađivao?

Zajedničko regionalno tržište je u srcu Berlinskog procesa. Ne zamena za EU, već priprema za nju. Da bi ostvarila zajedničko regionalno tržište, Srbija mora da prihvati kosovska dokumenta i na taj način omogući četvorostruko kretanje koje predstavlja vrednost Evropske unije. Verujem da je poslednji put da se izvrši pritisak na Beograd da prihvati kosovska dokumenta i na taj način da kapital, službe i ljudi slobodno kruže i da se zajedno približavaju EU.

Tražite da dokumenti budu u okviru pojma „Republika Kosovo“. Zar niste spremni da tu malo popustite, čak i da date podsticaj saradnji?

Ne možemo da se vratimo ni pre 1999. godine, kada smo oslobođeni, ni pre 2008. godine, kada smo proglasili nezavisnost, ni pre 2010. godine, kada je Međunarodni sud pravde legitimisao Deklaraciju o nezavisnosti, niti pre 2012. godine, kada je okončan međunarodni nadzor nezavisnosti Kosova. Dokumenti pripadaju Republici i kao takvi moraju biti prihvaćeni. Ne zaboravimo, Slovačka, Grčka i Rumunija još ne priznaju našu zemlju, nadam se da će se to uskoro promeniti, ali i oni imaju svoju kancelariju u Prištini i prihvataju naša dokumenta. Moj pasoš prihvataju i Grčka, Rumunija i Slovačka, a ako Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, bar kao prvi korak, treba da se pridruži zemljama koje ne priznaju status, a za koje se zna da su manjine.

Time smo ušli u dijalog za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Gospodin Šolc Vas je pozvao na razgovor u prisustvu predsednika Vučića i pregovarača Lajčaka. Šta može proizaći iz ovog sastanka?

Moje prisustvo i učešće na sastanku i aktivnostima ovde u Berlinu, naravno, nije bilo samo za sastanak sa kancelarom Olafom Šolcom, već i sa ministarkom spoljnih poslova gospođom Analenom Berbok, kao i na još jednom trilateralnom sastanku sa predsednikom Srbije i posrednikom EU, Miroslavom Lajčakom. Smatram da dijalog treba da bude principijelan, izbalansiran, simetričan, sa rezultatima koji se pokažu takvim da doprinose građanima bez razlike, ali i rezultate koji su u okviru vrednosti EU. Demokratizacija, vladavina prava, borba protiv korupcije, suočavanje sa prošlošću, reciprocitet itd.

Vidite li prepreku kod sebe, koji sebe vidite kao modernog i demokratskog lidera Kosova, u tome da nađete zajednički jezik sa aktuelnim predsednikom Srbije Vučićem?

Nije lako, jer za razliku od Srbije, Kosovo je demokratska zemlja. Postoji kvalitetna demokratija. Kod nas opozicija može da pobedi na izborima. I imamo najveći privredni rast u regionu. Kosovo je dokaz da ekonomski razvoj i institucionalna i socijaldemokratija idu ruku pod ruku. Voleo bih da se pristup u Srbiji promeni, a ne da se kao ranije usklađuje sa zvaničnim Kremljom, koji je izvršio neopravdanu vojnu agresiju i ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu, i želim da i Srbija uvede sankcije Rusiji da se distancira od Putina u sadašnjosti i od Miloševića zbog njegove prošlosti.

S druge strane, Srbija je moćna država koja ima i sirovine koje su potrebne Zapadu ili Evropskoj uniji. Tako da Srbija može da traži svoj deo. Da li ste spremni da prihvatite Zajednicu srpskih opština, kako je predviđeno 2013. godine?

Principijelan dijalog treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma za punu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji se fokusira na uzajamno priznanje. Ne uzajamno priznanje na kraju jednog procesa koji je dug, kao što je to bilo u poslednjoj deceniji, već uzajamno priznanje u središtu sporazuma, koji normalizuje odnose. Kosovo je normalna država, ali odnosi sa Srbijom nisu normalni i treba da ih normalizujemo. Ne verujem da je Srbija potrebna Evropskoj uniji koliko je Srbiji potrebna Evropska unija. Dakle, sve zemlje Zapadnog Balkana, zajedno, imaju stanovnika koliko i Holandija, dok ukupni bruto domaći proizvod ima koliko i Slovačka. Ali Zapadni Balkan, ulaskom u Evropsku uniju, smanjuje za tri hiljade kilometara spoljnu granicu, što je dobro za bezbednost, ali i ujedinjuje porodice, jer nema porodica, ne samo na Kosovu, nego, rekao bih, na Balkanu koja nema svog člana bar u zapadnom delu Evrope.

Balkan i dalje provocira Rusija. Govorili ste o hibridnom ratu. Vidite li opasnost da se ovaj hibridni rat pretvori u pravi rat i na Balkanu?

Dokazano je da hibridni rat ne zamenjuje rat, već ga priprema, a, s druge strane, dokazano je i da autokratske zemlje, kada kupuju naoružanje, to ne čine za svečane vojne parade, već to rade precizno, da koriste naoružanje u agresivnom ratu protiv suseda. Zato smo veoma oprezni, i veoma budni, pratimo šta se tamo dešava, blizu tri odsto bruto društvenog proizvoda se pravi za investicije i rashode za vojsku, u kom slučaju kupuju oružje, ili dobijaju donacije iz Rusije, Belorusije i Kine. Oko granice Kosova sa Srbijom već postoji 48 vojnih baza, koje ugrožavaju bezbednost i mir u našoj zemlji. Ali sa našim državnim mogućnostima, s tim da iako nismo u NATO imamo NATO na Kosovu, i iako nismo u Evropskoj uniji, imamo i Evropsku uniju integrisanu na Kosovu, mi smo još uvek bezbedni.

Ali u našem severnom susedu, Srbiji, poznato je da Gasprom ima većinski udeo u naftnoj industriji. U Nišu je ruski humanitarni centar, a oni imaju trgovinske sporazume sa Ruskom Federacijom i deo su Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Moskva. Dakle, veze su višestruke, one su duboke i mislim da bi Evropska unija i NATO trebalo da vode računa da Srbija više ne sedi u tri-četiri stolice. Istovremeno, trebalo bi da cene doprinos Kosova, koje nema drugu alternativu i neće imati nikakve paralelne projekte osim EU i NATO.

O sastancima u Berlinu i analizama događaja, čitajte u:

Vlahiju: Vučić i Kurti igraju istu igru za unutrašnji politički marketing, Kurtija na zajednički sastanak pritisnuli Donfrid i Šolc

Lamberht u Prištini: 13. maja biće donete dobre odluke u dijalogu Kosovo-Srbija

Janjić: Poslednja šansa nemačke asistencije Lajčaku, nije bilo govora o priznanju, Kurti da se pridruži Otvorenom Balkanu

Vučić sa Lambreht: U narednih šest meseci će se videti ko je i da li je govorio istinu

Vučić iz Berlina: Neće da primenjuju ni ono što je loše za nas

Cani: Vučić u Berlinu bio od pritiskom Nemačke za oružje kupljeno od Kine i Rusije

Vučić, Kurti, Lajčak na večeri u Berlinu, novi sastanak 13. maja

Vučić i Šolc: Potpisano da bude i sprovedeno; kancelar spreman da aktuelizuje Berlinski proces

Šolc uskoro u poseti Kosovu, Nemačka pomaže Kosovu da dobije viznu liberalizaciju, i danas o priznanju

Vučić za Handelsbalt: U Srbiji Nemačku više vole od EU