Janjić: Poslednja šansa nemačke asistencije Lajčaku, nije bilo govora o priznanju, Kurti da se pridruži otvorenom Balkanu

FOTO: Dušan Janjić/KoSSev
FOTO: Dušan Janjić/KoSSev

Nema potvrde da je Olaf Šolc prihvatio pitanje u dijalogu uzajamnog priznanja Srbije i Kosova, već je samo potvrdio dosadašnji stav Nemačke – da dijalog treba da se tiče i pitanja statusa. U pitanju je zloupotreba tumačenja na američki način. Ipak jasna je poruka u Berlinu – da dijalog treba obnoviti, ubrzati i završiti. Od kosovskog premijera je zatraženo da se priključi Otvorenom Balkanu, a specifično očekivanje od Kurtija je da se Kosovo priključi gasnoj mreži preko Grčke. Od Vučića da se gasno osamostali u odnosu na Rusiju, a to znači rešavanje „ozbiljnog pitanja vlasništva nad NIS-om i Srbija Gasom, ali i velikih dugova. Od obojice lidera se očekuje da promene način dosadašnjeg vođenja politike pa i dijaloga, detalje iz Berlina za KoSSev iznosi Dušan Janjić.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti susreli su se juče, u odvojenim sastancima, sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a potom uveče i na zajedničkoj večeri.

Na ovim sastancima se govorilo o ratu u Ukrajini, regionalnim pitanjima, sa akcentom na Bosnu i Hercegovinu, ali i o dijalogu Beograd – Priština.

Analitičar i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić za KoSSev istakao je da je pred Kurtijem i Vučićem bio niz tema koje su se ticale energetike, obnove dijaloga i ali i poziva na uzajamnu saradnju.

Navodi da su među temama koje su bile zajedničke, odnosno postavljene i pred Vučićem i pred Kurtijem, bile pre svega poziv na saradnju i učešće u regionalnim integracijama s obzirom na pretnje koje nastaju povodom rata u Ukrajini, uključujući pitanje energetske diversifikacije.

„Što se tiče druge teme, to je bila naravno tema obnove dijaloga sa vrlo jasnom porukom da dijalog treba ubrzati i završiti. I, da kažem ta treća tema, koja je tu bila za jednog i za drugoga, to je da se očekuje da oni promene način dosadašnjeg vođenja politike, pa i dijaloga“.

Specifična poruka usmerena Kurtiju se, prema mišljenju sagovornika KoSSev-a, ticala priključivanja gasnoj mreži preko Grčke i uključivanje Kosova u Open Balkan.

„To je i poruka – da on razmisli, bez obzira kako se to zove, Otvoreni Balkan ili nešto drugo, da bi bilo dobro da se uključi u to, znači da traži neka rešenja, da i Kosovo nešto samo zaradi i da se ne bavi samo visokom politikom. Ali akcenat je bio dakle na priključivanju na taj, da kažemo budući, u stvari vrlo važan za Ameriku i Evropu, taj ambol kao naftni gasovod i naftovod. Ide preko Bugarske, Makedonije, Albanije i da Kosovo izabere gde će da se prikljući – smatra se da je bolje na Makedoniju. Isto važi i za gasovod prirodnog gasa kojem je inače indirektno pristupio Hoti još u Vašingtonu preko Izraela, odnosno Turske i kačenja opet da izaberu Makedoniju. I treće je tečni gas. Jednostavno smatra se da bi Kosovo trebalo da bude jedan od vodećih korisnika tečnog gasa jer je to najjednostavnije s obzirom na poziciju Kosova i relativno ograničene potrebe s obzirom da ima termoelektrana.“

Janjić dalje kaže da Kurti, kada je u pitanju energetska diversifikacija, ne povlači ni jedan potez – „ni da ni ne“.

Kada je u pitanju Srbija, Janjić smatra da je tema energetike specifična, te da se tiče „usaglašavanja dinamike osamostaljivanja Srbije od uticaja Rusije na naftnu i gasnu industriju u Srbiji“, te da to zapravo znači rešavanje „ozbiljnog pitanja vlasništva nad NIS-om i Srbija Gasom, ali i velikih dugova“.

Naravno da i Evropa ima mogućnost da donekle pomogne i da stavi Srbiju kao i Kosovo pod svoje kote, ali traži da i oni urade šta treba.

Upoređujući zahteve vezane za regionalnu saradnju, Janjić kaže da se Vučiću daje podrška pri sprovođenju inicijative Open Balkan, a da se od Kurtija traži da se pridruži ovoj inicijativi.

Govorilo se i o „omogućavanju da Bosna uđe u Open Balkan time što bi se sklonio Dodik, odnosno njegova politika“

Janjić se osvrnuo i na navode pojedinih medija da je Šolc prihvatio pitanje međusobnog priznanja, navodeći da za to nema potvrde, već da je on samo potvrdio dosadašnji stav Nemačke – da dijalog treba da se tiče i pitanja statusa.

„Zloupotrebljeno da se interpretira na američki način. U stvari, tu je zloupotrebljena jedna druga činjenica – da je prilikom Šolčevog boravka u Vašingtonu i susreta sa Bajdenom, i kasnije sa Džonsonom, dovršen taj krug dogovaranja zajedničkog ponašanja Berlina, Vašingtona i Londona. Ali nije na toj tački međusobnog priznanja.“

Nakon jučerašnjih sastanaka sa Šolcom, Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti zajedno su se susreli sa predstavnikom EU za dijalog Beograd – Priština Miroslavom Lajčakom, kada je najavljen i novi sastanak glavnih pregovarača za 13. maj.

„Što se tiče Beograda, od njega se traži da se aktivno uključi u politički dijalog, da se to ne izbegava i da se problemi što pre rešavaju. I naravno, data je ja mislim poslednja šansa nemačke asistencije Lajčaku. To je ta radna večera i to je taj dogovor za maj mesec, da sednu u troje i da se vidi šta će oni da proizvedu kao agendu nastavka političkog razgovora“, zaključio je Dušan Janjić u razgovoru za KoSSev.

O jučerašnjim sastancima u Berlinu, čitajte u:

Cani: Vučić u Berlinu bio od pritiskom Nemačke za oružje kupljeno od Kine i Rusije

Vučić iz Berlina: Neće da primenjuju ni ono što je loše za nas

Vučić, Kurti, Lajčak na večeri u Berlinu, novi sastanak 13. maja

Vučić i Šolc: Potpisano da bude i sprovedeno; kancelar spreman da aktuelizuje Berlinski proces

Šolc uskoro u poseti Kosovu, Nemačka pomaže Kosovu da dobije viznu liberalizaciju, i danas o priznanju

Vučić za Handelsbalt: U Srbiji Nemačku više vole od EU



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.