Lopta koja nikad nije u našem dvorištu

Lako mi je da poverujem da Ukrajina i Gruzija nisu više od Kosova „zaslužile“ viznu liberalizaciju, da tu nisu čista posla i da je reč o geopolitičkom oportunizmu Brisela
 
Dragi Batone,

Ako si želeo da razgovor pomeriš ka terenu na kom imamo dosta zajedničkog, nisi mogao bolje da izabereš. I sama rado kritikujem postupke zapadnih država na Balkanu. Ne samo zato što je to lako i što se potezima vodećih svetskih sila kod nas mora dobro gledati u zube, već i zato što volim dobar izazov. A gde ćeš veći novinarski izazov od kritike sila koje odlučuju o našim sudbinama, onih koje mogu da ti uvedu sankcije i kaznene mere, najvećih sila u istoriji čovečanstva? Ne marim što sam tako navukla nezadovoljstvo jednog broja zapadnih ambasada, uključujući i Delegaciju Evropske unije u Beogradu.

A opet, Srbi bi u šali rekli: e baš si našao crkvu u kojoj ćeš da se pomoliš. Naravno da saosećam sa tvojim nezadovoljstvom Evropom i možeš me u svako doba pozvati za svedoka na suđenju dvostrukim aršinima EU. Sećaš li se kako je prošle godine Brisel odlučio da pomeri rok za objavljivanje redovnih godišnjih izveštaja o napretku zemalja kandidata na putu ka EU? Moderirala sam skup u lajpciškom Evropskom centru za slobodu medija na kom je uticajni nemački političar hladno objasnio da ne bi bilo zgodno da EU, neposredno pred izbore u Turskoj, kritikuje ljudska prava u Turskoj. To bi razljutilo Erdogana, jedinog čoveka koji je mogao da spreči migrante da se dokopaju evropskih obala, pa je objavljivanje već napisanih izveštaja za sve zemlje kandidate jednostavno pomereno za posle turskih izbora.

Prezirem licemerje evropskih birokrata koji nam svako malo poručuju da je „lopta u našem dvorištu“. Lažu. Lopta nikad nije u našem, uvek je u njihovom dvorištu. I pravda i kriteriji su im selektivni. Lako mi je da poverujem da Ukrajina i Gruzija nisu “zaslužile“ viznu liberalizaciju više od Kosova, da tu nisu čista posla, da je reč o geopolitičkom oportunizmu Brisela pre nego o nepristrasnoj proceni zasluga svakog društva u procesu demokratizacije i usklađivanja standarda.

To je ono što nas spaja, ali i ono što nas razdvaja.

Jer, ako ćemo pravo, nisu Srbi ljuti na Amerikance i zapadne Evropljane što potonji nisu bili pošteni brokeri u balkanskim sporovima. Ljuti su što Zapad nije bio na srpskoj, umesto na hrvatskoj, albanskoj i muslimanskoj strani. Zato Srbi ne veruju svojim ušima kad čuju koliko su Bošnjaci kivni na Zapad (a kivni su, uglavnom zbog toga što Zapad nije ranije, i jače, bombardovao Srbe, ili što njih nije snabdeo oružjem da to i sami pokušaju).

Albansko ogorčenje Evropom podsetiće Srbe na austrougarskog državnika koji je povratio slavu Habsburga posle revolucija iz 1848. Princ Feliks od Švarcenberga je pomoć carske Rusije u gušenju mađarske pobune prokomentarisao rečima da će Austrija „zaprepastiti svet svojom nezahvalnošću“. Tako je i bilo.

No zasad u Srbiji vlada uverenje da su Albanci zaprepastili čak i Amerikance razmerama svoje iskrene zahvalnosti za pomoć Zapada u ratovima YU secesije. Moje je mišljenje da bi Srbi bili isto tako duboko zahvalni Vašingtonu, da su Sjedinjene Države samo stale na srpsku stranu. Verujem i da bi Srbi, delom i iz zahvalnosti, bez pogovora ratovali u američkim ratovima na raznim kontinentima. Lično bi mi to užasno teško palo. To što Srbija nije podržala američke ratne avanture, svrgavanje tuđih režima i uvođenje demokratije bombama, čini mi se jednom od retkih dobrih strana srpskih poraza.   

Pitaš me da li je pobeda Trampa sloboda za Srbe na severu, koji su počeli da grade zid odvajanja. Ako time sugerišeš da se Srbi na severu Kosova ne bi usudili da podižu zid da nije bilo Trampove pobede – nemam pojma. Ali bih smela da se opkladim da je i Srbe na severu Kosova, kao i Srbe u Republici Srpskoj i u Srbiji, Trampova pobeda svakako okuražila. Od tebe saznajem da je na neki način okuražila i Ivicu Dačića, ako je suditi po njegovom ponašanju na skupu koji si opisao. Ali, evo, čitam kako i Dačić kaže da Srbi ne bi smeli da očekuju da im Tramp “vrati Kosovo”. Sto posto je u pravu. Svejedno, savršeno je jasno i to da bi za Srbe na severu, kako ih ti nazivaš, a verujem i za Srbe u drugim delovima Kosova, definicija slobode bila nekadašnji život u državi Srbiji, ma kako siromašnoj i ma kako nevoljenoj od Zapada. Tramp im to neće ponuditi, ali ni oni neće prestati da se nadaju. I zaista, ko može da im zameri na tome što tu nadu održavaju u životu? Sada znamo da je ta ista nada držala Albance na Kosovu, još u ono vreme kada je izgledalo da je u postratnoj Evropi nemoguća misija pravljenje novih granica i država i da će Jugoslavija trajati i posle Tita.

Ali čak i da živimo u vremenu bratstva i jedinstva, zajedničke države i Bore i Ramiza, opet bih morala da ti skrenem pažnju da se ni u najljućoj polemici sagovorniku ne sme podvaljivati – onako kako si ti pokušao meni. Nije učtivo, a nije ni intelektualno pošteno. Ti si, u tekstu pod naslovom “Melanija”, u srpskom radovanju Trampovoj pobedi prepoznao “povratak mržnje”. Mene je to izazvalo da ti postavim logično pitanje: Ako je albansko navijanje za Hilari izraz ljubavi, zašto bi srpsko radovanje Donaldu bilo „povratak mržnje“? Kako je onda moguće da sada odjednom kažeš: “Ova rečenica je tvoje otkriće”? Zašto sopstveni citat o povratku mržnje stavljaš meni u usta? Ne, dragi Batone, ta rečenica nije moje otkriće, već precizan citat iz tvog pisma sa naslovom “Melanija”.

Valjda postoje neka društvena pravila kojih se možemo pridržavati i mi koji se politički ne slažemo. Jer, kakav je dijalog moguć kad sagovornici neće da priznaju autorstvo nad sopstvenim citatom? Lepo ponašanje nije pitanje estetike, već etike. Nije poenta u tome sa kojom viljuškom jedeš salatu – poenta je u poštovanju koje iskazuješ onima sa kojim deliš sto, koristeći viljuške u svrhu koja im je namenjena.

Kakve su šanse da odjednom, usred razgovora, jedno od nas skoči i kaže: Sve si u pravu, odričem se svega što sam do sada mislio! Nikakve. Dijalog se vodi u nadi da ćemo razumeti šta nas motiviše, i koliko je to što mene motiviše isto tako duboko ljudski, kao ono što motiviše tebe.

Ostajem u uverenju da je takav dijalog u našoj moći.

 



KoSSev je, uz podršku Ambasade SAD u Prištini, pokrenuo novu rubriku "Razgovor bez povoda" u okviru naše nove stranice "Dijalog.

Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljuju doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu).

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova". 

Kolumna 4 Batona Hadžiua "Moje ogorčenje na Evropu​" Srpski Shqip

Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.