Ćosić je mrtav. Živeo Ćosić!

Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU



Draga Ljiljana,

Pažljivo sam pročitao tvoj članak – reakciju. Pročitao sam i članak u časopisu "Nedeljnik" i ispratio jedno tvoje gostovanje na TV-u, u jutarnjem programu.

Imam jedan trenutak da objasnim. Ako se članak čita bez pamćenja i bez smisla za prošlost i krivicu, izgleda jasno da si u pravu u mnogim stvarima. Ali, stvari nemaju smisla kada se objašnjavaju bez pamćenja.

Svakako, nisam jedan od onih koji treba da pamćenje uzmu kao razlog za kažnjavanje prošlosti, ali pamćenje se koristi kako se prošlost ne bi ponovila u budućnosti. Kako se ne bi ponovile tragedije. A tragedije, uvek, imaju ime i vreme.

Čitajući književnu prirodu tvog članka, pokušavam da se kroz književne figure ne složim sa tobom.

Na početku, želim da kažem da su se Šekspirove tragedije odnosile na kraljeve. Savremene tragedije se odnose na narode. Kažem ovo, jer ne želim da se neprihvatljivo još jednom prihvati i da se netolerantno opet toleriše.

Tvom članku nedostaje ova želja. Ili, da se bolje izrazim, izgleda kao da želiš da amnestiraš stvari koje su se dogodile. Ne ne kažnjavajući ih, nego prikrivajući ih. Obe ove stvari čine nedostatak želje za svešću i čovekom kao ravnopravnim bićem.

Verujem da si čula za latinsku izreku prema kojoj Jupiter oduzima pamet onima koje želi da uništi. Ova izreka treba da se prilagodi okolnostima našeg dijaloga. Izreku treba usavršiti, kako bi, na primer, glasila: "Prvo im oduzima oči".

Tragedija na Kosovu predviđena je 1986. Ili čak i ranije. Upravo lažnim vestima (Fake News). Ako se sećaš "Slučaja Martinović" i njegove priče "o flaši uguranoj u anus".  Započet kao članak u listu "Politika", a kasnije i na TV Beograd. Govorilo se da su taj čin sproveli Albanci.

Ovde je započela priča o tragediji koja će se desiti. Ovde je započela i priča o podeli i proterivanju ("Albance preko Prokletija"). Ovde se, draga Ljiljana, ne slažem sa tobom, jer smrti daješ kontinuitet kroz figuru i ime Dobrice Ćosića.

Da li su stvarno umrli Ćosić i Milošević?

Najteži zatvor čoveka je kavez unutar iluzije. Posebno kada iluzija preuzme verski oblik u stilu Kaligule – koji, pozivajući se na rimsku praksu, na norme i amanet prethodnih generacija, sebe projektujući u Boga – nije mogao drugačije nego da se preobrati u paranoju. Kaligula je bio lud "Bog", kao što piše Seneka; neko ko je vlast osiguravao nemogućom, jer, verujući da je sam Bog lično, smatrao je zakonitim da odlučuje o životu, ili smrti drugog; da kaže poslednju reč da li drugi treba da bude rob, sluga ili slobodan, ili da bude proteran sa jedne strane sveta na drugu. Kaligula je sahranjen 24. januara 41. godine u Rimu.

Pitanje 

Moje pitanje se odnosi upravo na smrt na koju ti pretenduješ: Da li je Kaligula stvarno ikada umro?

Kada god se pojavi neki novi tiranin, koji sa sinovima i ćerkama preti ratom – kulturama, zemljama i slobodi drugih, doživljavamo kako Kaligula izlazi iz groba, uz ples nožem oko vrata svojim žrtvama. To je vrsta, uzorak koji smo naučili da prepoznamo i opišemo svakog njegovog vampira, bez obzira na vreme, vek ili epohu. Toliko često je on oživeo tokom istorije da se je reprodukovao do današnjih dana.

Svet se još nije oslobodio diktatora, teokrata, malih i velikih tirana koji umišljaju da su Kaligule, instanca za odlučivanje kako drugi treba da na svojoj zemlji i podneblju žive. Kaligula nikada neće umreti dok god njegov duh bude inspirisao isti kontinuitet političkog života, a koji određuje funkcionalnost politika, država, umove ove epohe.

Ni Slobodan, a ni Dobrica, nisu mrtvi sve dok njihov duh bude bio radar vladama i pojedincima koji prevladavaju srpskom politikom.

Ovo stanje se neće promeniti dok se sami ne promene, a još manje će to učiniti s arogantnošću kudeći svet zašto se ponaša dobro prema drugima, doživljavajući to kao diskriminaciju prema njima samima. 

Ljiljana nam govori da "Brisel Kosovo tretira kao šlag na torti". Ko joj je to rekao? Vučić i Nikolić? 

To je „Fake News“.

Kao nijednoj drugoj državi do sada, EU je Kosovu iznela 95 uslova samo za slobodu kretanja; osniva i sponzoriše specijalan sud – kao da su podstrekači ratova širom bivše Jugoslavije oni, a ne oni koji to jesu – i obavezuje Kosovo na političku i demokratsku samo-blokadu. Zašto? Upravo zato što 5-6% Srba na Kosovu ima vlast u donošenju odluka kao nijedna druga etnička grupa na svetu. Da li se dešava nešto slično sa Mađarima, Hrvatima, Rusinima u Vojvodini i Albancima na jugu Srbije i 30% Makedonije?

Da li dolazi do rata na Kosovu zbog ovoga? Ne.

I ovo je samo po sebi čudo. Na terenu nema rata, rat se dešava samo na stranicama medija u Beogradu svakog dana, u najparanoičnijim mogućim oblicima. Štaviše, Kosovci trpe čak i kada određena članica EU postupi prema nalogu koji je izdao "mrtvi" Slobodan.

Stoga, govoriti o osporenim pravima određene zajednice na Kosovu je isto kao da čitaš protokole vlade i budeš sprečena u svom pravu da razmišljaš sama, kao slobodna građanka, kao subjekat bez mača diktata nad glavom. Svakako da se ovo dešava čak i ako pokušaš da sahraniš kao nepostojeće i ono što već nekoliko godina razglašava jedan srpski ministar – podele, snove i iluzije ove vrste.

Možda političko otrežnjenje u Srbiji ometa i istorija: Nikolić je i sam bio  na Kosovu i pozirao sa kalašnjikovim. Vučić je verbalno masakrirao muslimane i ostale. Dačić je bio desna ruka Miloševiću. Teško je da se ove ličnosti dekaligulizuju od važnog dela njihovog habitusa.

A ljudi iz medija, civilno društvo? Da li će možda ubrzo doći dan kada će ovoliko teška jedno-dimenzionalnost, koja je tamo zarobila duh većine, biti slomljena, pa da čitamo i diskutujemo, pišemo, tako da ne reprodukujemo političke programe, paranoje naših vlada u medijima i diskursu, nego damo što više znakova ličnog, ljudskog mišljenja i duha? 

Mi, Balkanci, treba da pobegnemo od mentaliteta srednjevekovnih manastira kao duha, ne treba da dozvolimo da iz grobova primamo naredbe kako bi naša budućnost trebalo da izgleda.

Ovo želim svima. Inače, mir nikada neće biti moguć i ova debata između mene i tebe, draga Ljiljana, će ostati samo poza za glumljenje civilizovanog i ništa više. Prvi uslov za promenu sebe i drugih je da prihvatimo istinu.

(Tekst sa albanskog jezika preveo Bruno Neziraj)



KoSSev je, uz podršku Ambasade SAD u Prištini, pokrenuo rubriku "Razgovor bez povoda", u okviru stranice "Dijalog.

Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljuju doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu).

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova". 

Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.