Naš život u željama političara

Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU



Deo politike kako na Kosovu, tako i u Srbiji, sa ozbiljnim političkim ambicijama, jasno pokazuje da Kosovo konačno treba da se podeli i da život treba da se nastavi u etničkim državama, uz obrazloženje da dva naroda nisu bila u stanju da žive zajedno.

Ovo kod nas zvuči kao opravdana ideja „za životnu koegzistenciju između Srba i Albanaca“, koja izgleda kao da je neka vrsta poslednjeg političkog testamenta.

Iako izgleda da su na suprotnim i neprijateljskim stranama, političari nacionalisti su slični po svojim idejama. Čak i političari koji u Briselu pregovaraju, otaljavaju pregovore iz jednog jedinog razloga: Žele podelu. Ovo posebno važi za političare u Srbiji. Jer naši sa Kosova – ili ne žele, ili nemaju hrabrosti da to učine.

Samo da podsetim javnost, nešto slično je bio predložio i srbijanski akademik Ćosić, koji je podelu i teritorijalno razgraničenje obuhvatio u četiri tačke:

1. Teritorijalno razgraničenje između Srba i Albanaca treba da se uspostavi prema kompromisima istorijskog i etničkog prava

2. Osnove teritorijalnog razgraničenja treba da budu zasnovane na demografskom stanju pre secesionističkog ustanka Albanaca i NATO agresije

3. Razgraničenje treba da se usredsredi na potpuno poštovanje ljudskih prava i nacionalnih prava

4. Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji i Deviču – vratiti zemlju i šume i dati eksteritorijalnost

Nakon ovih tačaka dolazi i 'potpis' potčinjenosti svih posleratnih srbijanskih lidera, kao što su Koštunica, Đinđić, Tadić, Dačić, a od nedavno i Vučić – koji su osetili odlučujući trenutak da se izgovori poslednja rečenica spasa u podeli i teritorijalnom razgraničenju između Srba i Albanaca.

Na ovaj način, uz kašnjenja i nejasnoće u dijalogu, u mutno vreme koje je stvorio Tramp, žele konačno da završe pitanje Kosova i da, prema svojim uverenjima, okončaju i zajednički život – teritorijalnim razgraničenjem Srba i Albanaca.

Iako se može smatrati da predstavlja trenutnu političku hrabrost, koja se čak može opisati i kao fascinantna, za mišljenje koje ima mnogobrojne pristalice u obe zemlje – jednostavnost i lakoća ovog predloga, ipak, ukazuju na frustraciju i izlaganje jedne ideje koja prenagljeno, fatalno hrabro govori o političarima koji sebi daju za pravo da u ime svih crtaju podele i razgraničavaju se.

Podelu i razgraničenje, intelektualci su, dakle, izgovorili sa tolikom jednostavnošću da stičete utisak da je ideja podele – ista ili slična strast kao kod pasioniranih kolekcionara fotografija gradova, ili fotografija umetnika.

Ovo znači da želja za podelom i teritorijalnim razgraničenjem ima slične posledice kao one koje nastaju kod onih ljudi koji su ostrašćeni svakodnevnim jednostavnostima.

Međutim, nikada se ne spominju, primećuje se da svi izbegavaju – reči krv i suze, iako jezik razgraničenja sadrži upravo to, jer se reči ne završavaju na papiru, već poput eha odjekuju dok okončavaju sa ekstremističkim i radikalnim grupama – dominacijom jedne etničke grupe nad drugom, ili njenim nestankom.

Uprkos tome što su ove ideje prouzrokovale seobe i mnogo izbeglica, premalo je političara platilo cenu izgubljenih života; štaviše, oni nastavljaju da, uz isti ritam, daju predloge za živote koje su namenili istoriji i životu na Kosovu – etničkom razgraničenju dva naroda.

Ova verbalna artiljerija, uz pažljivu retoriku, navodnu ljubav prema drugim ljudima i narodima – kako se ubistva tobože više ne bi dešavala, govori o egoizmu koji na ljude realno gleda kao na grupe koje se množe i kreću i nakon toga umiru, i, koji, normalno, treba da budu u funkciji svojih velikih ideja.

Realno, ljudi na Kosovu u ovom slučaju su obične marionete, koje dobijaju svoju ocenu i vrednost samo ako su deo ideje političara i povezuju se sa istorijom i njihovim žrtvovanjem za etničko razgraničenje.

Sve one koji imaju razlog da razmišljaju drugačije, političari ne primećuju i smatraju neistorijskim.

Oni će biti nazivani fukarama, izdajicama, nenacionalistima, i jednom rečju, otpadom određenog naroda. Prema ovim stavovima se jasno vidi kakva je njihova ljubav prema čoveku i građanima.

Možda je velika istina da ceo život političara izgleda kao lagano hodanje na bremenu kosovskog pitanja, ali je mnogo teže za žitelje Kosova da pretrpe posledice dugogodišnjih želja koje definišu dva političara.

Ideja zajedničkog života je lepa i istorijski treba da se održi, razume se, ako se sprovede bez rata i bez podela i teritorijalnog razgraničenja. Jer, svaka podela i razgraničenje je rat. Zato što još jedan rat na Kosovu nije vredan. Veliki gubitnici bićemo mi.

Mi, obični građani, trenutno smo za nezavisnost Kosova. Bez podela i sa Srbima unutra. Svakako, uz uvažavanje svih njihovih prava i svo poštovanje prema njima. Jer smo propatili puno u vremenu kada smo bili bez prava.

I na kraju pitanje draga Ljiljana za Vas – zašto je podela rešenje? U stvari, šta je rešenje ukoliko to nije podela?

(Tekst sa albanskog jezika preveo Bruno Neziraj)



KoSSev je, uz podršku Ambasade SAD u Prištini, pokrenuo novu rubriku "Razgovor bez povoda" u okviru naše nove stranice "Dijalog.

Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljuju doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu).

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova". 

Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.