Kad kažem "Politika", mislim Srbija


Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU



Kad Baton kaže da “novu demokratiju ne možemo napraviti starim jezikom i diskursom”, nadam se da ne sugeriše da u toj novoj demokratiji neće biti mesta za 112 godina staru “Politiku”, odnosno da će se u “novoj” demokratiji cela istorija “Politike” pamtiti samo po “Odjecima i reagovanjima”

Rado sam prihvatila dijalog sa Batonom, kog znam samo po čuvenju. Volim razmenu mišljenja, ne ustručavam se konfrontacije, a po prirodi nisam malodušna. Ako Baton i ja ne možemo da povedemo pristojan i konstruktivan dijalog, ko može? Kolege smo, prihvatamo anglosaksonska profesionalna načela, a u odsudnim trenucima smo oboje radili u nezavisnim medijima finansiranim sa zapada. Poznajemo argumentaciju, jezik i običaje država koje su presudno uticale na sudbinu naše nekadašnje zajedničke domovine.

Dobar je i logičan Batonov predlog da počnemo od jezika, odnosno od načina govora Srba o Albancima i Albanaca o Srbima. On tvrdi da je nakon rata iz kosovskih medija uklonjen jezik mržnje, rasizma i predrasuda prema Srbima, a zatim kaže da beogradski mediji u tom pogledu zaostaju za onim sa Kosova, i traži od mene da objasnim razloge dominacije oštrog diskursa prema Albancima i Kosovu u srpskoj javnosti.

Meni je to novost – da kosovski mediji o Srbima pišu bez predrasuda i mržnje, ali ne govorim albanski i nisam u prilici da proverim tu tvrdnju. Baton ima veliku prednost u odnosu na mene – on može da čita srpsku štampu, ja albansku ne mogu. Nadam se da neće reći da se kao Srpkinja odmah žalim na neravnopravan položaj! Ne, ja mu samo iskreno zavidim. Sećam se da sam 1989. godine, tokom šestomesečnog rada u gradskoj rubrici jednog američkog lista u Klivlendu, sretala Dimitrija Rupela, koji je tada boravio u Americi kao stipendista, da bi kasnije postao prvi ministar spoljnih poslova nezavisne Slovenije. Prvog meseca našeg zajedničkog boravka u Ohaju insistirao je da govorimo engleski, jer sam odbijala da ga slušam na slovenačkom, koji nisam mogla da pratim sa dovoljno razumevanja. Posle je kapitulirao: bilo mu je dosadno na američkom srednjem zapadu, u Jugoslaviji su se nizali uzbudljivi događaji o kojim je želeo da razgovara sa znalcem, pa me pozvao na ručak na kom smo odmah prešli na srpski. Ali prvo me je sasvim ozbiljnim tonom upozorio: “Samo da znate, ako ostanemo u zajedničkoj državi, stvarno ćete morati da naučite slovenački”. Ja sam u to vreme bila čvrsto uverena da je gospodin Rupel pomalo smešni separatista i da ćemo mi sasvim izvesno ostati u zajedničkoj državi, ali mi je postalo belodano da je u toj jednoj stvari u pravu – u zajedničkoj državi jedni drugima moramo da naučimo jezike.  

Izvinjavam se na digresiji, ali i iz tog sam poznanstva u tuđini naučila da je nevolja sa predrasudama u tome što čovek nikad nije svestan svojih predrasuda, dok tuđe odmah uočava. Lako mi je da se složim sa Batonom da grube reči i oštra retorika proizvode svoju realnost, odnosno da upotreba uvek istih starih izraza vodi obnavljanju istih starih sukoba. Ali mi u Batonovom članku skače u oči izostanak jedne stare i za mene veoma važne reči, odnosno imena. Govorim o beogradskoj „Politici“.

Čitalac možda ne zna, pa ću na početku dijaloga da objasnim. Rođena sam u Sarajevu, radila sam u sarajevskom „Oslobođenju“, početak građanskog rata u Hrvatskoj zatekao me na mestu dopisnika „Oslobođenja“ iz Brisela. Nisam htela da ostanem van zemlje i vratila sam se u Jugoslaviju, gde sam u januaru 1993. našla posao u opozicionom „Vremenu“, da bih 1998. prešla u „Evropljanin“ Slavka Ćuruvije, a posle njegovog ubistva u „NIN“, za koji sam izveštavala sa suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu. Sve moje beogradske redakcije bile su antimiloševićevske, ali krunom svoje karijere smatram vreme koje sam, posle Petog oktobra, u dva navrata provela na čelu beogradske „Politike“. Nisam dala na svoju uređivačku autonomiju, pa sam smenjivana i otpuštana sa posla, ali mi je bez obzira na te neuspehe bila ogromna čast da budem glavna urednica „Politike“.

Napominjem to zato što je Baton u pravu kada tvrdi da naš izbor reči otkriva veoma mnogo o našim stvarnim namerama. Upotreba određenih izraza odličan je indikator namera jedne politike i granica do kojih je ona spremna da ide, ali verujem da ćemo se složiti da se štošta može dokučiti i iz preskakanja i prećutkivanja. Zašto Baton 2016. godine izbegava da „Politiku“ pomene imenom? Zašto je spominje samo kao pozornicu zloglasnih „Odjeka i reagovanja“ iz Miloševićevog vremena?

Možda se i varam, ali mi se čini da njegov redukcionizam možda nije samo refleksan. Razumem zlu volju koju je „Politika“ iz vremena “Odjeka i reagovanja” ostavila na Kosovu, ne potcenjujem je. Sećam se, uostalom, i ličnog zaprepašćenja kada sam sredinom prošle decenije, u svom prvom mandatu u „Politici“, otkrila da se nekadašnji „Politikin“ dopisnik sa Kosova, Zejnel Zejneli, uopšte ne služi albanskim jezikom, da ga sasvim slabo poznaje i da zato ne može da prati i pokriva albansku štampu na Kosovu, što je bio radni zadatak koji sam za njega u izgnanstvu sa Kosova smislila.

No to još ne znači da se 112 godina postojanja najvažnijeg srpskog lista sme svesti na „Odjeke i reagovanja“. Nadam se da će se dva novinara u tome lako složiti. List koji su Ribnikari osnovali 1904. godine odavno je postao neodvojiv od nacije čiju burnu sudbinu deli duže od stoleća, a ima shvatanja i da je Srbija tek sa „Politikom“ postala “prava politička nacija”. Veliki list je retko svetsko čudo, nemaju ga svi, a ovaj se nije štampao jedino onda kada je Srbija bila vojnički poražena, a prestonica joj u dva svetska rata okupirana. Takve su novine važno nacionalno dobro, ma u čijem vlasništvu formalno bile, i to je aksiom koga su se u slučaju „Politike”, barem u nekoj meri, držali čak i komunisti, koji su vladali bez opozicije.

Svaka je vlast morala ozbiljno da računa sa ogromnom moći “Politike” nad moralnom imaginacijom srpske nacije. Nekad je tretirana kao trn u oku, a uvek kao poželjan plen. Poistovećivanje Srbije i „Politike” toliko je duboko usađeno u kolektivnu podsvest naroda da donosi i neočekivane i ne uvek vesele posledice. Tera ljude da je vole – ili da je nikako, ali nikako, ne vole. Čitaoci joj teško praštaju greške. U vremenu bez konkurencije, kada se u disciplini pravljenja ozbiljnih novina skoro niko u Srbiji više i ne takmiči, takva zahtevna publika dragocenija je od neoliberalnog mita o slobodnom tržištu. A na kiosku u Srbiji ni danas ne postoji ništa bolje.

Pretpostavljam da je Baton i “Politiku” uračunao u srpske medije koji se pretežno drže oštrog diskursa prema Albancima. Ne poričem. Mi smo se, na žalost, toliko udaljili da srpski mediji o kosovskim Albancima gotovo isključivo izveštavaju u kontekstu napada na srpske građane i imovinu i nekažnjavanja njihovih počinilaca, skrnavljenja srpskih grobalja, nepravedno dugog pritvora Olivera Ivanovića, ugrožavanja manastira, nadglasavanja Srba u parlamentu, neispunjavanja obaveza prema srpskoj manjini iz Briselskog sporazuma…

Ali kad kaže da “novu demokratiju ne možemo napraviti starim jezikom i diskursom”, nadam se da Baton ne sugeriše da u toj novoj demokratiji neće biti mesta za 112 godina staru “Politiku”, odnosno da će se u “novoj” demokratiji cela istorija “Politike” pamtiti samo po “Odjecima i reagovanjima”.

Neka to bude moje pitanje Batonu.

 

 



KoSSev je, uz podršku Ambasade SAD u Prištini, pokrenuo novu rubriku "Razgovor bez povoda" u okviru naše nove stranice "Dijalog", koju čini i već poznata rubrika "S druge strane barikade", a koja će se takođe uskoro ponovo nastaviti da objavljuje.

Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu).

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova". 

Kolumna 1 Batona Hadžiua (Baton Haxhiu): "Promena komunikacije za konstruktivno redefinisanje realnosti“ ("Ndryshimi i komunikimit për ridefinim konstruktiv të realitetit”) Srpski  Shqip

Kolumna 1 Ljiljane Smajlović "Kad kažem 'Politika', mislim Srbija" Srpski Shqip



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.