Promena komunikacije za konstruktivno redefinisanje realnosti

KoSSev od danas pokreće novu rubriku "Razgovor bez povoda" u okviru naše nove stranice "Dijalog", koju čini i već poznata rubrika "S druge strane barikade", a koja će se takođe uskoro ponovo nastaviti da objavljuje.

U Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu). Njihove kolumne biće objavljivane i na albanskom jeziku, na portalu Kljan Kosova.

Prvu kolumnu, "Promena komunikacije za konstruktivno redefinisanje realnosti", piše Baton Hadžiu. 

Per versionin ne gjuhen shqipe shtypni KETU

Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.



Da li postoji alternativa između oštrih govora i jezičkih udaraca i smanjenja retoričkih tenzija između Albanaca i Srba?

Prva reforma: Jezik

Kada me je Tanja kontaktirala kako bih sa Ljiljanom započeo debatu o Kosovu i Srbiji, građanima i jeziku, politici i političarima, pamćenju i budućnosti, imao sam u vidu da se rečima i velikodušnošću, kao i jezikom koji zamenjuje mržnju, situacija može donekle da promeni na pozitivno.

Na određeno vreme, u diskursu rubrike "Odjeci i reagovanja", tokom osamdesetih i devedesetih, u novinama u kojima je, kasnije, Ljiljana posle rata radila, pisanje mojih srpskih kolega nije sadržalo reči za inteligentne umove, dobronamerne, civile, za one koji su doživeli bol. Na žalost, reči su korišćene za osvetnike, hrabre, nemilosrdne, nasilne i intrigantne.

Kodeksi otrovnog duha politike i medija predstavljaju glavne prepreke da se mentaliteti sa istorijom sukoba,  novim realnostima pozabave na objektivan način.

Ovom prilikom pokušavam da razgovaram o svemu što interesuje Ljiljanu (a i čitaoce svakako), ne skrivajući zadovoljstvo što mogu da pronađem jezik argumenata. Očekujem da Ljiljana bude ta koja će meni i kosovskim čitaocima da objasni svoju perspektivu razloga za sve ono što nas muči i razdvaja, ali i ujedinjuje.

Vredno je da se predamo ovom dijalogu kako bi se izbliza upoznali sa shvatanjima moje koleginice iz Srbije i njenim stavovima prema Albancima i Kosovu; a i zbog činjenice što želim da objektivno i analitički opširnije razgovaram o kontekstu neprekidnosti negativnih osećanja Srba prema Albancima. Kao i u drugom smeru – Albanaca prema Srbima.

Kosovski mediji se u svom posleratnom izveštavanju uopšteno odlikuju uklanjanjem jezika mržnje, rasističkog jezika, a pogotovo jezika predrasuda prema Srbima. Na žalost, mislim da beogradski mediji u ovom smeru nisu napravili neophodne korake. U perifernim medijima na Kosovu može doći do ispada i sličnosti sa negativnim rečnikom većine medija u Srbiji, ali ne i u apsolutnoj većini značajnih medija. Ovo se veoma lako može dokazati samim čitanjem, gledanjem, slušanjem.

U knjizi jednog mog prijatelja, pod naslovom "Carere  Patria", u kojoj se analizira kulturni i socijalni značaj jezika među Albancima, parafrazira se Konfučijeva izreka, prema kojoj je nepromenjen jezik taj koji otežava život građana.

"Kada je Cu Lu (Tzu Lu) pitao Konfučija: 'Ako bi te vojvoda Vea (Wei) pozvao da upravljaš njegovom zemljom, koju bi prvu meru preduzeo?', Mestro je odgovorio: 'Reformu jezika'."

Reforma jezika nije, prosto, deo jezika koji političari koriste – to je koncept, misao i refleks koji se rađa iz ideje i projekcije koju neki nazivaju vizijom, a drugi projekcijom budućnosti.

Da li postoji nov jezički sadržaj na Kosovu i u Srbiji?

Postoji promena u radnjama. Postoji humanija dimenzija komunikacije sa građanima. Ali ono što je ostalo skoro nepromenjeno jeste upravo jezik.

Sedamnaest godina nakon '99., koja je obeležila kraj, ili početak – u zavisnosti od perspektive ove istorijske etape između Albanaca i Srba, imamo skoro iste ljude i isti rečnik koji određuje komunikaciju političara sa građaninom.   

Ukoliko bismo napravili površnu analizu jezika koji se danas koristi u medijima ili javnosti, odmah se može konstatovati da u Srbiji reforma nije sprovedena, ali u određenoj meri ni na Kosovu – ono što bi Konfučije prvo uradio: reformu jezika.

Na žalost, iz tih razloga se nije mogao promeniti ni retorički koncept.

Ako bismo analizirali jezik političara, jezik partijskih rukovodilaca, jezik komentatora i analitičara, jezik novina i novinara, potvrđuje se na žalost takav diskurs, a to je diskurs bez konstruktivnih ideja i koncepta, za koji reči ne predstavljaju ništa više do puko preobraćanja vremena u sećanje.

Postavlja se pitanje: može li uz ovakav jezik da bude demokratije i novog sistema društvene interakcije?

Dokazano je da se nova demokratija ne može napraviti starim jezikom i diskursom. Jer, đuture kvalifikacijama se ne pravi demokratija, već se njima utire put za njeno uništenje.

Ovo se često radi prostim fabrikovanjem, bez kriterijuma izbora. Nedostaje jezik argumenata za koji smo naučili da ćemo ga tradicionalno čuti na Zapadu i koji je svakako obavijen transparentnošću.

Mnogobrojna su mišljenja kojima se objašnjava ili, pak, zamagljuje, kako se ne bi na vreme preduzele preventivne mere. Izgleda da se lakoća korišćenja ovakvog jezika ukorenila jer se on smatra efikasnim.

Druga reforma: Istorija

Objektivna revizija istorije dolazi iz univerzalne perspektive, a ne ego-nacionalne.

Balkanski narodi, posebno Srbija, treba da prihvate pozive mnogih istoričara za ispravku i reviziju naracija i mitova. Isto treba da učine i Albanci, posebno u školskim udžbenicima.

U slučaju Srbije, prisutno je konzistentno ignorisanje realističkog pristupa dešavanjima ’90-ih, kao i sveta 'poetika' samoviktimizacije u poređenju sa drugim narodima u regionu.

Srbi na Kosovu, iako uz mnogo problema, u institucionalnom smislu su najprivilegovanija manjina u regionu, da ne kažem na kontinentu. Na osnovu Ustava Kosova, apsolutna albanska većina ne može da donese nijednu važnu odluku bez odobrenja srpskih predstavnika; dok se čak i dan-danas diskutuje da li Albanci u Preševskoj dolini mogu da imaju knjige na albanskom iz sopstvene kulturne sfere. 

Ove različitosti blokiraju bilo kakvo poboljšanje dok još više podstrekavaju napete pojedince, ma gde god se oni nalazili.

Ipak, postoje inicijative NVO-a koje doprinose ponovnom kulturnom približavanju obe strane. One bi bile mnogo efikasnije ukoliko bi u ovom pogledu i odgovarajući akteri, uključujući i one u okviru EU, sponzorisali intelektualnu, medijsku i sportsku saradnju koja bi uzajamne averzije donekle smanjila.

Odgovornost je na nama, Albancima i Srbima, da težimo ka postizanju regionalne normalnosti – kako u javnom diskursu, tako i u svakodnevnom životu.

Ovo bi donelo korist svima. 

P.S.

Ovo je prvi članak.

Želeo bih da Ljiljana elaborira odgovor na pitanje:

Koji bi mogli biti razlozi za dominaciju oštrog diskursa u srpskim medijima i javnom životu Srbije prema Albancima i Kosovu?

(Tekst sa albanskog jezika preveo Bruno Neziraj)

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.