Prvostepena presuda četvorici bivših čelnika OVK izazvala je u najvećem delu kosovsko-albanskog političkog i javnog prostora gotovo opšti odijum – ne samo prema izrečenim kaznama, već sve otvorenije i prema samim Specijalizovanim većima. Dok traje široka mobilizacija političkih partija, veteranskih organizacija, studenata, javnih ličnosti, dela civilnog društva i medija, kristališe se i nova debata: šta sada uraditi sa Sudom i kojim putem – ukinuti ga, zakonom mu suziti mandat ili dogovoriti završetak njegovog rada.
Za svega nekoliko dana pojavili su se različiti modeli: od zahteva za trenutno povlačenje podrške i rasformiranje, preko predloga PDK-a za radikalnu promenu zakonskog mandata, do platforme Vetona Suroija za dogovoreni završetak rada do kraja 2028. godine. Samoopredeljenje zasad ne prihvata nijedan od tih puteva unapred – traži pravnu analizu i upozorava na moguće posledice po žalbeni postupak četvorice.
Najkonkretniji institucionalni potez povukao je PDK, koji je u ponedeljak, 21. septembra, u Skupštinu predao inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.
Predsednik stranke Bedri Hamza kaže da predlog ne zatvara Specijalizovana veća, već da bi trebalo da ih „vrati mandatu zbog kojeg su osnovana“.
PDK želi da se njihova nadležnost ograniči na navode povezane sa izveštajem Dika Martija i da se uvede međunarodni monitoring rada Veća. Hamza je obrazložio da bi se u Hagu procesuirali navodi o trgovini organima i zločinima protiv čovečnosti, dok bi se predmeti za ratne zločine vodili na Kosovu.
KOHA: PDK predala predlog, traži ograničenje mandata Specijalizovanih veća
PDK ke sada od političke najave da će preduzeti „sve demokratske i zakonske korake“ nakon presude prešao na konkretan zakonodavni pokušaj. AAK je inicijativu podržao.
Čitaku: Povlačimo predmete iz Ustavnog ako LVV podrži izmene
Pitanje Specijalizovanih veća istovremeno se povezalo sa aktuelnim ustavnim sporom oko konstituisanja Skupštine.
Poslanica PDK-a Vljora Čitaku poručila je da je njena stranka spremna da povuče predmete koje je uputila Ustavnom sudu u vezi sa konstituisanjem Skupštine i glasanjem o vladi Kurti 4 – ukoliko se Samoopredeljenje javno obaveže da će podržati izmene Zakona o Specijalizovanim većima.
Zatražila je i da vlada preuzme potpuno finansiranje troškova odbrane i da čitav proces tretira „sa odgovarajućom državnom odgovornošću“.
„Ako se LVV javno obaveže da će glasati za predlog zakona koji je danas podnet, da će preuzeti potpuno pokrivanje troškova odbrane i da će ovaj proces tretirati sa odgovarajućom državnom odgovornošću, spremni smo da već sutra povučemo predmete iz Ustavnog suda“, poručila je Čitaku.
LVV ne daje blanko podršku: Prvo Ustavni sud, pa pravna analiza
Samoopredeljenje je odgovorilo znatno opreznije.
Iz stranke su poručili da će prvo sačekati odluku Ustavnog suda o konstituisanju Skupštine, pošto zahtev kojim je taj proces osporen nije povučen.
Kada je reč o samom predlogu PDK-a, LVV kaže da će ga „pažljivo razmotriti sa pravnog aspekta“ – kako u pogledu usklađenosti sa postojećim pravnim okvirom tako i zbog mogućih posledica koje bi intervencija u Zakon u ovoj fazi mogla da proizvede po postupke pred Specijalizovanim većima.
Posebno ukazuju na predstojeći žalbeni postupak i činjenicu da sva četvorica imaju odvojene timove odbrane i pravne strategije.
„U ovoj fazi je najvažnije izgraditi koordinisan institucionalni i državni pristup, zasnovan na potpunoj pravnoj analizi“, poručili su, uz upozorenje da potezi institucija ne bi trebalo da proizvedu neželjene posledice po tekuće postupke.
Ponuda Čitaku potom je otvorila i novu polemiku. Poslanik LVV-a Adnan Rustemi odgovorio joj je da „nije baš sve politička kalkulacija“, tražeći više „refleksije o fatalnim greškama iz prošlosti“ i koordinisanu državnu strategiju.
Mefail Bajćinovci ocenio je da je PDK „odmah počeo sa uslovljavanjem“ i da je, prema njegovom mišljenju, predmet pred Ustavnim sudom trebalo da bude povučen još 17. septembra.
Odbrana i veterani idu dalje – ukidanje
Zahtevi za mnogo radikalniji potez pojavili su se već nekoliko sati nakon izricanja presude 16. septembra.
Pjer-Ričard Prosper, američki advokat Hašima Tačija, poručio je da bi, da je poslanik kosovske Skupštine, već narednog dana povukao podršku Specijalizovanim većima.
„Skupština Kosova treba ovo da pogleda. Ovo je partnerstvo između EU i Skupštine Kosova. Ja bih sutra povukao podršku. Kosovo treba da donese suverenu odluku“, rekao je Prosper nakon presude.
On je narednih dana dodatno zaoštrio kritiku samog prvostepenog postupka, ali istovremeno ostaje deo Tačijeve odbrane koja će presudu pokušati da obori žalbom.
Još dalje otišao je američki profesor međunarodnog prava Pol Vilijams, koji je u ovom predmetu svedočio za odbranu. Prema njegovom stavu, „jasan put napred“ jeste da kosovske vlasti rasformiraju Specijalizovana veća.
Bivši američki ambasador Kristofer Hil, takođe svedok odbrane, 21. septembra je odbio da se pridruži takvom zahtevu.
„Nisam u poziciji da komentarišem ovu ili druge inicijative“, kazao je, dodajući da razume bes i zabrinutost ljudi i očekuje žalbu na presudu.
Na potpuno ukidanje otišla je i Organizacija ratnih veterana OVK.
U platformi delovanja predstavljenoj nakon presude veterani su među zahtevima naveli ukidanje Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, a predsednik organizacije Hisni Gucati ponavlja da se ne zadovoljava samo kritikama presude.
Advokat Arijanit Koci takođe se priključio kampanji protiv postojećeg modela Veća. On problematizuje to što se pred posebnim mehanizmom procesuiraju bivši pripadnici OVK, dok nema paralelnog posebnog mehanizma za zločine srpskih snaga. Najavio je čak i da bi „sledeća faza“ mogla da bude referendum o ovom pitanju.
Suroji protiv rasformiranja – ali za kraj mandata do 2028.
Nasuprot zahtevima za jednostrano ukidanje, Veton Suroji predložio je drugačiji put.
Najpre je upozorio da se prvostepena presuda može menjati žalbom i drugim pravnim sredstvima, a ne političkim ukidanjem institucije koja ju je donela.
Potom je predstavio platformu od deset tačaka za zajedničku državnu politiku vlasti i opozicije u periodu 2026–2028.
Za budućnost Veća predlaže otvaranje dijaloga sa Evropskom unijom radi zajedničke mape puta za „uredno okončanje mandata“, sa političkim ciljem da se proces završi do kraja 2028. – ukoliko to dozvole okončanje sudskih postupaka, obaveze prema žrtvama i ustavni okvir.
Suroji izričito naglašava da njegova platforma „ne teži rasformiranju Specijalizovanih veća, intervenciji u presudu niti negiranju patnje žrtava“, već punom korišćenju pravnih sredstava i „urednom i ustavnom završetku“ privremene institucije po završetku njenog mandata.
Od Martija do Veća – karika koja se danas često izbacuje
U brojnim kosovsko-albanskim reakcijama nakon presude ponavlja se ista priča – da su Specijalizovana veća nastala zbog navoda Dika Martija o trgovini ljudskim organima, da trgovina organima nije završila u optužnici protiv Tačija i ostalih i da je time dovedena u pitanje i sama osnova postojanja Suda.
Od Kosačeva i „Žute kuće“ do „monoetničke pravde“: Šta stoji iza Kurtijevih tvrdnji posle presude
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 25. januara 2011. usvojila Rezoluciju 1782 na osnovu izveštaja Dika Martija „Istraga navoda o nečovečnom postupanju prema ljudima i nedozvoljenoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“.
U njemu nisu bili samo navodi o mogućem vađenju organa. Govorilo se i o tajnim mestima zatočenja, nečovečnom postupanju, nestancima i ubistvima.
Upravo da bi proverila Martijeve navode, Evropska unija je iste godine formirala Specijalni istražni tim – SITF.
Njime je od 2011. do 2014. rukovodio američki tužilac i nekadašnji ambasador SAD za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson.
Tu se nalazi važna karika koja u delu današnjeg javnog narativa gotovo nestaje.
Vilijamson 2014. nije saopštio da je Martijeva priča o trgovini organima „dokazano lažna“. SITF tada nije imao dokaznu osnovu dovoljnu za podizanje optužnice za trgovinu organima, ali je Vilijamson izričito govorio o „uverljivim indicijama“ da se takva praksa mogla dogoditi u veoma ograničenom broju slučajeva.
Istovremeno je saopštio da je istraga prikupila dovoljno dokaza za buduće krivično gonjenje pojedinih visokih pripadnika bivše OVK za druge teške zločine.
Dakle, linija nije bila jednostavno: Marti – trgovina organima – Specijalizovana veća.
Između je postojala višegodišnja međunarodna istraga: Marti – SITF – Vilijamsonovi nalazi – potreba za sudskim mehanizmom – ustavne izmene i zakon – Specijalizovana veća.
I sama Specijalizovana veća svoju institucionalnu istoriju opisuju upravo tim redosledom.
Predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajr je nakon presude takođe podsetila na taj kontinuitet, označivši je kao „dugo očekivani ishod procesa“ pokrenutog Martijevim izveštajem i Rezolucijom 1782.
KoSSev je tada podsetio i da je PACE 2016. pozdravila ustavne izmene na Kosovu kojima je otvoren put za stvaranje Specijalizovanih veća „za procesuiranje predmeta koje je istraživao Specijalni istražni tim“.
Nije Sud samo „došao iz Haga“ – izglasala ga je Skupština Kosova
Druga činjenica koja se u sadašnjem talasu odijuma prema Većima često potiskuje jeste način na koji su ona pravno uspostavljena.
Kosovo je 2014. preuzelo obaveze prema Evropskoj uniji, a zatim je bilo izloženo snažnom pritisku SAD i EU da samo uspostavi sudski mehanizam. Upozoravano je da bi, ukoliko to ne uradi, pitanje moglo da završi pred Savetom bezbednosti UN.
Ali konačni ustavni i zakonski koraci ipak su napravljeni u Skupštini Kosova.
Prvi pokušaj promene Ustava, 26. juna 2015, nije prošao. Za amandman je glasalo 75 poslanika, sedam je bilo protiv, a dvoje uzdržano – pet glasova manje od potrebne dvotrećinske većine.
Protiv su tada glasali Rafet Rama, Raif Ćela, Dževahire Izmaku, Ganimete Musljiju, Nait Hasani, Fadil Demaku i Fadil Beka, svi iz tadašnjeg poslaničkog bloka PDK-a. Uzdržani su bili Flora Brovina i Nezir Čočaj.
Opozicione LVV, AAK i NISMA protivile su se osnivanju mehanizma. Glasanje je ponovljeno nešto više od mesec dana kasnije.
Nisu izglasani amandmani: "Najvažnije, sačuvan je suverenitet zemlje, a sve drugo je irelevantno"
Trećeg avgusta 2015. Ustavni amandman XXIV, kojim je dodat član 162 Ustava Kosova i otvoren ustavni put za Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo, prošao je sa 82 glasa za, pet protiv i jednim uzdržanim.
Tri poslanika PDK-a koja su 26. juna bila protiv – Dževahire Izmaku, Fadil Beka i Nezir Čočaj – ovog puta glasala su za.
Protiv su ostali Raif Ćela, Flora Brovina, Nait Hasani, Ganimete Musljiju i Fadil Demaku, dok je Rafet Rama bio uzdržan.
Među onima koji su glasali za ustavni amandman bili su, između ostalih, tadašnji predsednik Skupštine Kadri Veselji i Enver Hodžaj iz PDK-a, brojni poslanici LDK-a i predstavnici nevećinskih zajednica.
Istog dana usvojen je i Zakon 05/L-053 o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.
Kod drugog čitanja Zakona glasalo je 70 poslanika: 66 za, troje protiv i jedan uzdržan, dok je 50 bilo odsutno.
Protiv Zakona glasali su Nait Hasani, Nenad Rašić i Sala Beriša-Šalja, a Rafet Rama bio je uzdržan.
Među onima koji su glasali za bili su Kadri Veselji i Enver Hodžaj iz PDK-a, veliki broj poslanika LDK-a, među njima i tadašnja poslanica Vjosa Osmani-Sadriu, kao i predstavnici Srpske liste i drugih nevećinskih zajednica.
Među 50 odsutnih bili su Aljbin Kurti, Aljbuljena Hadžiju, Gljauk Konjufca, Redžep Seljimi, Aida Derguti, Besa Baftiju, Besnik Bisljimi, Faton Topali, Fisnik Ismailji i drugi poslanici Samoopredeljenja. Odsutni su bili i Daut Haradinaj i Bali Muharemaj iz AAK-a, kao i Fatmir Ljimaj, Enver Hoti i drugi iz tadašnje NISMA.
Enver Hodžaj, koji je 2015. glasao za Zakon, njegovo osnivanje danas naziva „fatalnom greškom“, uz obrazloženje da je Kosovo tada delovalo pod snažnim međunarodnim pritiskom.
Nije dovoljno ukinuti jedan zakon
Upravo ta istorija objašnjava zašto zahtev „ukinuti Sud“ pravno nije isto što i ukinuti jedan običan zakon.
Specijalizovana veća ne počivaju samo na Zakonu 05/L-053.
Njihov osnov nalazi se i u članu 162 Ustava Kosova, dodatom upravo ustavnim amandmanom iz avgusta 2015, kao i u međunarodnim obavezama koje je Kosovo prethodno prihvatilo.
Ako bi se zadiralo u ustavni osnov, za promenu Ustava potrebno je najmanje 80 od ukupno 120 poslanika, ali i najmanje 14 od 20 poslanika sa garantovanim mestima za nevećinske zajednice. Predložena ustavna promena prethodno mora da prođe i kontrolu Ustavnog suda.
Tu je, međutim, i pitanje trajanja mandata.
Specijalizovano veće Ustavnog suda je 2020. godine, razmatrajući tadašnji predlog za promenu člana 162, ponovilo da mandat Specijalizovanih veća i Tužilaštva traje dok Savet Evropske unije ne obavesti Kosovo o njegovom završetku.
U našoj analizi od 19. septembra bivši ombudsman Hiljmi Jašari zato je pokušaj prostog ukidanja ocenio kao pravno „praktično nemoguć“, mada vidi prostor za zakonske intervencije.
Advokat Tom Gaši izneo je još kategoričniji stav – da čak ni svih 120 poslanika ne može jednostrano da promeni Zakon. KoSSev je, međutim, već tada napravio važnu ogradu: to je Gašijevo pravno tumačenje, a ne isto što i zaključak da Skupština ni pod kakvim uslovima ne može promeniti nijednu odredbu postojećeg zakona.
Već su jednom pokušali da ih ukinu
Ni sadašnja ideja nije nova. Dvadeset drugog decembra 2017. godine 43 poslanika pokrenula su inicijativu za vanrednu sednicu radi ukidanja Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.
Inicijativa tada nije sprovedena, ali je proizvela jednu od najoštrijih reakcija zapadnih partnera Kosova.
Evropska unija je u januaru 2018. upozorila da bi svaki pokušaj ukidanja ili izmene mandata ozbiljno doveo u pitanje obavezu koju je Kosovo preuzelo prema EU i negativno uticao na odnose sa Unijom.
Iako aktuelni predlog PDK-a nije prvi pokušaj intervencije u pravni okvir Specijalizovanih veća, ali jeste prvi konkretan zakonodavni potez nakon prvostepene presude četvorici bivših čelnika OVK.
Tači i Krasnići prvostepeno su osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina za ratne zločine protivpravnog ili proizvoljnog hapšenja i pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistva.
Oslobođeni su po svim tačkama optužnice za zločine protiv čovečnosti. Presuda nije pravosnažna.
Šesta noć protesta u Prištini: Okupljeni čitali zakletvu OVK o „oslobođenju albanskih zemalja i…
PDK predložio da se Specijalizovana veća svedu na Martijev mandat: Posle žalbe predmeti na…
Suroji objavio platformu u 10 tačaka: Rezolucija, Savet Evrope 2027, cilj da se mandat…
Peta noć „Ne u moje ime“: Velika zastava OVK na trgu, mobilizacija se širi,…
Policija pred večerašnji protest: Intervencije zbog opasne vožnje, ne zbog zastava OVK
U Beču danas uz parole „Ne u moje ime“ i „Sloboda za oslobodioce“: Protest…
Četvrta noć protesta: Zakletva OVK na Trgu Skenderbeg, „nije nas ujedinila partija već OVK“;…
U Prištini tema ukidanje Specijalizovanih veća, pravnici – Jašari za izmene, Gaši kaže –…
Olenik: Srbi koje zastupam nedeljama brutalno mučeni, KFOR ih oslobodio – sve je dokumentovano
EU: Specijalizovana veća moraju da rade bez mešanja, pravda važna za žrtve svih zajednica
HRW: Presuda Tačiju i ostalima važan korak ka pravdi, visoka funkcija ne sme da…
Policija: Protest u Prištini završen mirno i bez incidenata
Milosavljević: Slavljenje Mladića i Tačija – „dve strašne slike“ Beograda i Prištine
Hiljade u Prištini na protestu „Ne u moje ime“: Najavili okupljanja do povratka osuđenih
U jeku ustavnog spora, Hamza odvojeno sa Kurtijem, Abdidžikuom i Đinijem zbog presude u…
Sud neće žrtve upućivati na kosovske sudove: „Nisu efikasan i realan put“, traje klima…
Milanović o presudi Tačiju i ostalima: Kada se elite okrenu protiv presude, žrtva postaje…
Hamza: Traži konsenzus za odgovor na presudu, ali kaže – ne govorimo o ukidanju..
Dan posle presude: Novi protesti, zastave OVK u školama, inicijativa za ukidanju suda i…
Suroji: Presuda ne sudi OVK ni Kosovu, ali otvara ozbiljno pitanje proporcionalnosti kazni
Vesli Klark izjavio da je šokiran presudom: Tači štitio i nedužno srpsko stanovništvo
Nenezić o presudi Tačiju i ostalima: „Postoji sistemska nesrazmera u načinu na koji se…
Kimberli Vest: Niko, bez obzira na rang ili politički ugled, nije iznad zakona
Mijačić: Srbi na Kosovu trpeće posledice presude Tačiju
SAD: Poštujemo presudu, izbegavati zapaljivu retoriku; pravda za sve žrtve
KP: Demonstranti se vratili pred EULEX, pirotehnika izazvala mali požar; protest završen u 00.20
Ponovo pred EULEX-om: Kamenice i pirotehnika, mediji javljaju da je deo krova zahvatio plamen
KP: Pokušaj nasilnog ulaska u bazu EULEX-a, maskirani kamenovali Vladu; jedna osoba zadržana 48…
Vučić čekao da se „izjasne svi“ o haškim presudama, pa čitao reakcije: „Uvek će…
Meštani Gračanice o zabrinutosti nakon incidenata u Prištini: „Navikli smo na nemire, kako da…
Nasim Haradinaj demonstrantima: Ne idite ka Gračanici! Srpske sredine tokom dana mirne
Posle presude incidenti i u Hagu i na Kosovu: Dvoje uhapšeno u Hagu, policajac…
Od Kosačeva i „Žute kuće“ do „monoetničke pravde“: Šta stoji iza Kurtijevih tvrdnji posle…
Kurti: Presuda Tačiju i ostalima „neprihvatljiva nepravda“, „u ime naroda Kosova“ prazna formula
Marta Kos: Specijalizovana veća su nepristrasna i nezavisna, njihove presude moraju da se poštuju
Velika Britanija nakon presude: Nalazi suda odnose se na pojedince, ovo nije presuda državnosti…
Severna Mitrovica mirna, Kosovska policija vidljiva na svim ključnim tačkama
Protest pred EULEX-om eskalirao: Kamenje i flaše ka objektu, jedna osoba uhapšena
Posle presude Tačiju i ostalim: „Ne u moje ime“, Konjufca: Strašno za Kosovo
Šta piše u sažetku presude: Tači i ostali krivi za četiri ratna zločina, oslobođeni…
Tači i Krasnići osuđeni na po 25 godina, Veselji na 18, Seljimi na 13
Dan presude Tačiju i ostalima: U Hagu deset tačaka optužnice, na Kosovu mobilizacija za…
Islamska zajednica Kosova pred presudu u Hagu: Zastave OVK i na minarete džamija
NATO dan pred presudu u Hagu: KFOR ostaje spreman za različite bezbednosne scenarije, „optimizacija“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
