Pokušaji uništavanja dokumentacije u državnim institucijama, o kojima se govori nakon izbornog poraza Srpske napredne stranke, neće nužno sprečiti otkrivanje eventualnih zloupotreba, smatra profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat Studentske liste Dejan Šoškić. U emisiji „Kvaka 23“ poručio je da institucije moraju da rade i pre formiranja nove vlade, da zaposleni nisu dužni da izvršavaju nezakonite naloge, ali i da buduća vlast mora da utvrdi odgovornost za eventualni kriminal, uz očuvanje ekonomske stabilnosti.

Gostujući u prvoj postizbornoj emisiji „Kvaka 23“, na Fonetu, Šoškić je govorio o informacijama o navodnom uništavanju dokumentacije u ministarstvima i drugim državnim institucijama, mogućem iznošenju novca, položaju finansijskog sektora, poslovanju Telekoma Srbija i ugovorima koje će naslediti nova vlast.

Osvrćući se na informacije o uklanjanju dokumentacije, ocenio je da su takve pojave alarmantne jer otvaraju pitanje šta se pokušava prikriti.

Ipak, smatra da pokušaji uklanjanja dokaza ne moraju biti uspešni.

„Postoje dokazi koji će ostati, dakle, i tragovi novca i stvari koje su na hard-diskovima, čak i kada se one izbrišu“, naveo je Šoškić, pozivajući se na iskustva drugih zemalja i mogućnosti informatičke forenzike.

Dodao je da ga reakcije pojedinaca unutar dosadašnjeg sistema, koje opisuje kao panične, istovremeno ohrabruju.

Prema njegovoj oceni, one ukazuju na urušavanje sistema političke kontrole i mogućnost da zaposleni u institucijama počnu da sarađuju sa nadležnim organima u otkrivanju eventualnih nezakonitosti.

Cilj, kaže, mora biti da se što veći broj najodgovornijih procesuira u skladu sa zakonom i da javnost o tome bude transparentno obaveštavana.

Zaposlenima: Ne čekajte novu vladu da biste postupali po zakonu

Šoškić je posebno insistirao na odgovornosti zaposlenih u državnim institucijama, naglašavajući da formiranje nove vlasti nije uslov za zakonito postupanje.

„Mi ne treba da čekamo uopšte vladu da se formira i da nam kažu šta mi treba da radimo. Mi znamo šta treba da radimo“, poručio je.

Zaposlene je pozvao da štite državnu imovinu i profesionalni integritet, ne izlažući sebe fizičkoj opasnosti, kao i da dokumentuju postupanja koja smatraju nezakonitim.

Prema njegovim rečima, niko nije dužan da posluša nadređenog koji od njega zahteva kršenje zakona. U takvim slučajevima, smatra, potrebno je odbiti nalog i sačiniti službenu belešku koja kasnije može poslužiti u odgovarajućem postupku.

Istovremeno je upozorio da Studentska lista, uprkos izbornoj pobedi, još nema izvršna ovlašćenja, jer nisu završene sve izborne i institucionalne procedure.

Zato je naglasio da se promena mora sprovesti zakonskim putem, bez preuzimanja nadležnosti institucija pre formalnog stupanja na dužnost.

O Poštanskoj štedionici: Nema razloga za paniku zbog plata i penzija

Govoreći o informacijama koje su se pojavile u javnosti o mogućem iznošenju novca, a koje je prethodno pominjao i kandidat Studentske liste Nemanja Karović, Šoškić je pozvao na oprez pri njihovom tumačenju.

Naveo je da su pojedine informacije koje je proveravao bile prenaglašene, a da u vanrednim političkim okolnostima čak i uobičajene bankarske transakcije mogu izazvati zabrinutost.

Prema njegovoj oceni, likvidnost Poštanske štedionice nije ugrožena i nema razloga za paniku kada je reč o isplati plata i penzija.

To, kako je naglasio, ne znači da eventualne nepravilnosti treba ignorisati, već da nadležne institucije moraju da ih proveravaju bez izazivanja nepotrebne uznemirenosti građana.

Telekom, medijski uticaj i kompanije koje su rasle zahvaljujući poslovima sa državom

Značajan deo razgovora bio je posvećen posledicama političkog uticaja na privredu.

Šoškić je ocenio da je Telekom Srbija primer kompanije čiji su bilansi korišćeni za veliko zaduživanje i kupovinu medijskog uticaja.

Prema njegovoj oceni, takvi poslovni potezi bili su motivisani političkim interesima, uključujući širenje dezinformacija i oblikovanje javnog mnjenja.

Na pitanje da li se u takvom poslovanju otvara i pitanje krivične odgovornosti, odgovorio je potvrdno, uz objašnjenje da treba razlikovati postupke za utvrđivanje eventualnih krivičnih dela od ekonomskog restrukturiranja kompanija.

Govorio je i o preduzećima koja su se razvijala zahvaljujući državnim poslovima, javnim nabavkama i ugovorima čija je vrednost, prema njegovim tvrdnjama, bila višestruko veća od tržišne.

Upozorio je da se posledice takvog poslovanja mogu preneti i na druge kompanije, njihove zaposlene, dobavljače i finansijske institucije.

Zbog toga budućoj vlasti, smatra, neće biti dovoljno samo da procesuira odgovorne, već će morati da spreči i širu ekonomsku štetu.

Tajni ugovori moraju biti otvoreni za javnost

Govoreći o velikim infrastrukturnim projektima, uključujući Ekspo, Nacionalni stadion i metro, Šoškić je ocenio da nova vlast mora da preispita zaključene ugovore, njihovu cenu i zakonitost.

Založio se za javno objavljivanje ugovora, uz nastojanje da se, gde je to moguće, uklone i klauzule tajnosti dogovorene sa stranim partnerima.

Istovremeno je naglasio da politička promena ne znači da Srbija može proizvoljno da raskida preuzete međunarodne obaveze.

Najpre je potrebno proveriti bezbednost izgrađenih objekata, zatim zakonitost ugovora i eventualnu krivičnu odgovornost, a potom utvrditi kako da se umanji šteta po poreske obveznike.

Posebno se osvrnuo na tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

„To ne sme više da se desi“, poručio je, govoreći o neophodnosti provere bezbednosti izvedenih radova.

Bez kolektivne osude birača SNS-a

Šoškić je govorio i o odnosu prema građanima koji su glasali za Srpsku naprednu stranku.

Podsetio je da je i ranije upozoravao da te ljude ne treba omalovažavati, jer su mnogi živeli u okolnostima političkih pritisaka, pretnji i straha za egzistenciju.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je razlikovati one koji su svesno kršili zakon i ugrožavali prava drugih od ljudi koji su, pod pritiskom, pristajali na određene kompromise.

Naglasio je da razumevanje okolnosti u kojima su ljudi postupali ne znači i oslobađanje od odgovornosti za eventualna nezakonita dela.

„Prvo moramo da saznamo istinu“

Govoreći o stanju koje nova vlast može zateći u javnim finansijama, Šoškić je ocenio da je prvi zadatak da se utvrdi stvarna ekonomska situacija i o tome obaveste građani.

Založio se za suzbijanje korupcije, jačanje institucija, ulaganje u obrazovanje i nauku i profesionalno upravljanje državnim kompanijama.

Ocenio je i da eventualno kašnjenje u formiranju nove vlade i usvajanju budžeta ne mora da izazove finansijske poremećaje, jer postoji mogućnost privremenog finansiranja.

Na pitanje vidi li sebe na nekoj od najvažnijih državnih funkcija, odgovorio je da već obavlja jednu od najvažnijih — kao univerzitetski profesor.

Za kraj je istakao da među kandidatima Studentske liste vidi veliki broj stručnih i obrazovanih ljudi, te da će upravo zbog toga studenti imati širok izbor kada budu odlučivali kome će poveriti odgovorne funkcije.