Dok se na Kosovu četvrti dan nakon prvostepene presude bivšim čelnicima OVK nastavljaju protesti, zahtevi za ukidanje ili menjanje Specijalizovanih veća, pozivi na „državnu strategiju“ i talas ogorčenja prema Sudu, Veton Suroi pokušava da raspravu vrati u pravni i institucionalni okvir.
U devet tačaka upozorava da Kosovo „klizi u govor svojih protivnika“, da se presuda može menjati jedino žalbom, a da jednostrano ukidanje Veća ne samo što ne bi pomoglo četvorici osuđenih, već bi, prema njegovoj oceni, moglo da oslabi pravnu, političku i međunarodnu poziciju Kosova. Najavljuje i sledeći korak – predlog zajedničke platforme za delovanje.
Suroijev tekst objavljen je jutros, nakon četiri večeri protesta u Prištini i širenja okupljanja na druga mesta i u dijasporu. Sinoć je skup na Trgu Skenderbeg u Prištini počeo izgovaranjem „zakletve OVK“, dok su organizatori poručivali da ih „nije ujedinila partija, već OVK“. Istovremeno se politička rasprava sve više prenosi na pitanje budućnosti samih Specijalizovanih veća, a Aljbin Kurti najavio je potrebu za „državnom strategijom“ kao odgovor na prvostepenu presudu.
Upravo u takvoj atmosferi Suroi pokušava da, kako navodi, ponudi „zajedničko čitanje“ stanja nakon 16. septembra.
Njegovih devet novih zaključaka nastavak su prve reakcije, u kojoj je upozorio da presuda nije pravosnažna i da se eventualna promena presude neće dogoditi protestima, društvenim mrežama ili političkim izjavama, već kroz pravni postupak.
Tada je insistirao i na tome da je utvrđena individualna odgovornost četvorice, a ne krivica OVK ili Kosova, uz istovremenu ocenu da visina kazni otvara „ozbiljno pitanje proporcionalnosti“. Posebno je podsetio i na žrtve.
Sada tu argumentaciju širi na pitanje šta Kosovo treba da radi nakon prvog talasa reakcija.
„Ovih devet konstatacija nastavak su prve reakcije na presudu. One kao polaznu tačku uzimaju to da presuda nije pravosnažna, da se njena promena može tražiti samo pravnim sredstvima, da je odgovornost o kojoj je reč individualna i da kažnjavanje pojedinaca ne poništava karakter pravednog rata OVK“, piše Suroi.
Na toj osnovi, dodaje, pokušava da sažme političko i institucionalno stanje i „stvori prostor za zajedničko čitanje na Kosovu“.
„Kosovo klizi u govor svojih protivnika“
Suroi ocenjuje da je presuda zatekla Kosovo već u produženoj političkoj krizi i da je na postojeći institucionalni problem dodala pitanje sa velikom pravnom, istorijskom i emocionalnom težinom.
Problem vidi u tome što se javno tumačenje presude sve više deli između bezuslovne odbrane četvorice osuđenih i predstavljanja presude kao verdikta OVK u celini, uz ocene o „okupaciji“ Srbije.
„Prvo čitanje presude smestilo ju je u okvir individualne odgovornosti, procesa koji još nije završen i karaktera pravednog rata – bellum iustum – OVK protiv okupacije od strane Srbije. Međutim, javne reakcije dele se između bezuslovne odbrane osuđenih i tretiranja presude kao verdikta protiv OVK“, navodi Suroi.
Upozorava i na ono što će uslediti objavljivanjem pune javne verzije presude, kada nalazi, dokazi i iskustva žrtava postanu šire dostupni javnosti.
„U odsustvu zajedničkog čitanja, to može da pojača polarizaciju, stavljajući žrtve, osuđene i karakter rata OVK u nepotreban politički i društveni sukob“, upozorava.
Suroi podseća da četvorica nisu osuđena za zločine protiv čovečnosti, jer Pretresni panel nije utvrdio da je dokazan rasprostranjen ili sistematski napad usmeren protiv civilnog stanovništva. Sud ih je proglasio krivim za četiri ratna zločina – nezakonito ili proizvoljno pritvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.
„Presuda nije prihvatila optužbu za zločine protiv čovečnosti, jer nije dokazano da je napad bio usmeren protiv civilnog stanovništva kao takvog; prema prvostepenoj presudi, žrtve su uglavnom birane na individualnoj osnovi. Ovaj zaključak stavlja pitanje u okvir individualne krivične odgovornosti za ratne zločine“, piše Suroi.
Kada se, međutim, presuda u javnoj raspravi predstavlja kao presuda OVK i Kosovu, upozorava, odgovornost se upravo prenosi sa pojedinaca na kolektiv.
„Jedan deo debate tu odgovornost prenosi na OVK i Kosovo u celini, nešto što je tokom proteklih trideset godina bilo deo govora protivnika Kosova.“
Uz to, kaže, pravno pitanje sve više postaje instrument unutrašnjeg političkog obračuna.
„Umesto pravnog čitanja, tumačenje postaje deo političko-partijskog sukoba i umnožava se na društvenim mrežama kao debata o ‘krivici’ javnih i političkih ličnosti za osnivanje Veća, njihovo funkcionisanje i samu presudu – dakle, kao sredstvo za raščišćavanje računa sa percipiranim političkim protivnicima.“
Ovakva rasprava poslednjih dana prati snažnu mobilizaciju u kosovskoj javnosti – od svakodnevnih protesta i okupljanja dijaspore do zahteva za ukidanje ili menjanje pravnog okvira Veća, posebnih televizijskih programa i gotovo neprekidnih reakcija političara, javnih ličnosti, novinara, intelektualaca i predstavnika civilnog sektora.
Jedini put za promenu presude – žalba
Suroi posebno reaguje na sve glasnije pozive za političko i institucionalno delovanje protiv Specijalizovanih veća. Njegova poruka je da prvostepena presuda može biti potvrđena, izmenjena ili delimično ukinuta u drugom stepenu, ali kroz pravna sredstva koja predviđa sistem Specijalizovanih veća.
„Prvostepena presuda nije konačna. Predmet može biti razmatran u žalbenom postupku kako na osnovu žalbi četvorice osuđenih, tako i na osnovu žalbe Tužilaštva. Drugi stepen može potvrditi, promeniti ili ukinuti delove presude u okviru osnova koje će strane pokrenuti.“
I potom ključna poruka: „Promena presude može se tražiti samo pravnim sredstvima predviđenim sistemom Specijalizovanih veća.“
Predstavljanje ideje da postoji drugačiji, politički ili vanpravni put do promene presude, prema njemu, stvara pogrešna očekivanja.
„Predstavljanje ideja da postoji politički ili vanpravni put, izvan žalbenog postupka, stvara lažna očekivanja kod javnosti, porodica i pristalica osuđenih i može se doživeti kao deo takmičenja za političku korist.“
Suroi se današnjim obraćanjem nadovezao na prvu reakciju neposredno nakon izricanja presude, kada je pozvao da se ona „čita pravno“, a ne samo kroz emocije i politički odgovor.
Ukidanje Veća ne bi pomoglo četvorici – moglo bi da odmogne Kosovu
Suroi posebno izdvaja zahtev za jednostrano ukidanje Specijalizovanih veća. Najpre upozorava da se, dok postupak traje, i institucionalne odluke i politički jezik mogu posmatrati u kontekstu samog procesa.
„Institucionalne odluke, politički jezik i javno ponašanje mogu da ojačaju garancije odbrane ili da budu shvaćeni kao pokušaj vršenja pritiska na proces koji je još otvoren.“
Direktno odgovarajući na sve prisutniju ideju o ukidanju Veća, navodi: „Ideja jednostranog ukidanja Specijalizovanih veća – što podrazumeva i amandman na Ustav, za koji u ovoj situaciji nema izgleda da se dogodi – ne pruža pravno sredstvo za poništavanje presude niti za poboljšanje položaja četvorice osuđenih u žalbenom postupku.“
Naprotiv, smatra da bi posledice mogle biti upravo suprotne: „Ona može biti protumačena kao pokušaj Kosova da izbegne sopstvene obaveze i da oslabi pravnu, političku i međunarodnu poziciju zemlje.“
Od izricanja presude četvorici u Hagu 16. septembra, pitanje ukidanja ili menjanja Specijalizovanih veća postalo je jedna od centralnih tema u javnosti. Veteranska udruženja tražila su ukidanje ili promenu Zakona, dok politički predstavnici i pravnici poslednjih dana javno raspravljaju o mogućnostima i posledicama takvog poteza.
Legalitet, ali manjak širokog legitimiteta
Iako je Suroijevo mišljenje izdvojeno naspram dominantnog stava poslednjih dana na Kosovu, on, kao i drugi kritičari Specijalizovanih veća, problematizuje način na koji su ona nastala.
Jednu od svojih devet tačaka naslovljava ocenom da Veća imaju legalitet, ali nemaju široku osnovu legitimiteta.
Podseća da je politička polazna tačka bio izveštaj Dika Martija i Rezolucija 1782 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a da je nakon toga usledila razmena pisama Kosova i Evropske unije.
„Proces je, dakle, počeo u organizaciji čiji Kosovo nije bilo član i nastavljen je sa organizacijom koja ga kolektivno ne priznaje kao državu. Međutim, Kosovo je tretirano kao subjekt sposoban da preuzme i sprovede međunarodne obaveze.“
Suroi upravo u tome vidi paradoks: od Kosova je traženo da preuzme i sprovede ozbiljne međunarodne obaveze kroz strukture u kojima njegov status nije bio ravnopravan ili opštepriznat.
„Upravo je taj paradoks između obaveza koje su zahtevane od Kosova i neravnopravnog statusa koji mu je priznat uticao, između ostalog, na to da Specijalizovana veća veliki slojevi stanovništva doživljavaju kao instituciju sa manjkavim legitimitetom.“
I dodaje: „Ta društvena percepcija, bez obzira na ustavnu i zakonsku osnovu Veća, deo je političke realnosti koji se ne može zanemariti.“
I dalje „senka Dika Martija“
Posebnu tačku posvećuje Martijevom izveštaju, koji je među Albancima izazvao snažne negativne reakcije. Suroi upozorava na potrebu da se precizno razdvoji ono što je izveštaj tvrdio od onoga što je kasnije zaista istraženo, ušlo u optužnicu i na kraju bilo dokazano ili nije dokazano pred sudom.
Ipak, Suroi ovde ne pominje američkog tužioca Klinta Vilijamsona (Clint Williamson), koji je od 2011. do 2014. predvodio Specijalni istražni tim EU formiran upravo da istraži navode iz Martijevog izveštaja.
Vilijamson je u julu 2014, nakon trogodišnje istrage, saopštio da nije bilo dovoljno dokaza za podizanje optužnice za trgovinu ljudskim organima, iako je govorio o „uverljivim indicijama“ da se takva praksa dogodila u veoma ograničenom broju slučajeva. Istovremeno je objavio da je njegov tim prikupio dovoljno dokaza za krivično gonjenje pojedinih bivših visokih zvaničnika OVK za druge teške zločine.
Upravo je rad tog tima predstavljao vezu između Martijevog izveštaja i kasnijeg sistema Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva.
„Tvrdnje iz izveštaja iz 2011. godine imale su velike političke, ustavne i institucionalne posledice za Kosovo. Do sada nije izvršeno formalno suočavanje između tih tvrdnji i onoga što je istraženo, uključeno u optužnicu i dokazano ili nije dokazano na suđenju“, piše Suroi.
Ipak, primećuje da ono što nije bilo predmet presude ne može biti proglašeno „oborenim“ tom presudom, ali se isto tako ne može nastaviti predstavljati kao sudski utvrđena činjenica.
„Tvrdnje koje nisu bile predmet presude ne mogu se proglasiti oborenim ovom presudom, ali isto tako ne mogu nastaviti da se tretiraju kao dokazane činjenice. Tako senka Dika Martija ostaje, uprkos činjenici da neke od njegovih suštinskih tvrdnji nisu našle pravnu potporu“, zaključuje.
Evropski standardi – bez pune mogućnosti obraćanja Strazburu
Suroi otvara i pitanje položaja četvorice osuđenih u evropskom sistemu zaštite ljudskih prava.
„Četiri evropska građanina, građani Kosova, sude se pred mehanizmom koji primenjuje evropske standarde, ali ne uživaju punu zaštitu evropskog sistema ljudskih prava.“
Specijalizovana veća deo su ustavnog poretka Kosova i obavezna su da primenjuju standarde Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali Kosovo nije ugovorna strana Konvencije.
Suroi zato ukazuje na nemogućnost da četvorica svoju zaštitu traže pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Kosova: „Četvorica osuđenih ne mogu da izvedu Specijalizovana veća, odnosno Kosovo, pred Evropski sud za ljudska prava, zato što Kosovo nije strana ugovornica Konvencije.“
„Tako se stvara objektivna neravnopravnost između evropskih standarda koji se prema njima primenjuju i njihove mogućnosti da traže zaštitu od evropskog sistema“, navodi, dodajući da su Tači i ostali diskriminisani.
„Četvorica evropskih građana, budući da su građani Kosova, diskriminisana su.“
Mandat bez jasnog datuma završetka
Suroi problematizuje i trajanje mandata Specijalizovanih veća i odsustvo, kako navodi, zajedničkog parlamentarnog nadzora nad tim procesom.
„Član 162 Ustava Kosova pominjao je period od pet godina, ali je odredio da mandat traje do formalnog obaveštenja o njegovom završetku.“
Skupština je, podseća, usvojila ustavne promene i Zakon o Specijalizovanim većima, ali ono što danas nedostaje vidi u zajedničkom institucionalnom praćenju njihovog mandata.
„Predstavnici naroda Kosova, vlast i opozicija, nemaju zajednički mehanizam koji prati izvršavanje obaveza, odnose sa EU i pravne uslove za okončanje mandata.“
„Kosovo je položilo test, Evropa to nije vratila“
Poslednja Suroijeva tačka izlazi iz okvira same presude. On smatra da je Kosovo, prihvatajući istragu i suđenje bivšem predsedniku i nekadašnjim najvišim rukovodiocima OVK, menjajući Ustav i omogućavajući rad suda sa sedištem van Kosova, pokazalo posebnu institucionalnu zrelost.
„Kosovo je, u ugovornom procesu sa EU, prihvatilo istragu i suđenje bivšem predsedniku i bivšim rukovodiocima OVK, promenilo Ustav, stvorilo sud sa sedištem van zemlje i nije ometalo njegovo funkcionisanje.“
Prema njegovoj oceni: „Kapacitet Kosova da se suoči sa teškim temama i sprovede složene međunarodne obaveze uzet je zdravo za gotovo.“
„U tom smislu, Specijalizovana veća predstavljaju sui generis test koji je Kosovo prošlo sa više institucionalne zrelosti nego bilo koja druga država regiona.“
Njegova primedba potom je usmerena prema Evropskoj uniji.
„Odnos sa Evropskom unijom ostao je uglavnom jednosmeran: od Kosova su zahtevane izuzetne obaveze, a da mu nije priznat odgovarajući napredak u njegovom evropskom statusu.“
Podseća da zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji nije razmatran i smatra da takav odnos otežava Kosovu suočavanje sa sadašnjim i budućim izazovima.
„To ne pomaže zemlji da se suoči sa sadašnjim i budućim izazovima kroz jasno legitimisanje njenog evropskog puta.“
Na ovih devet tačaka, međutim, Suroi je najavio novi korak: „Nakon ovoga uslediće predlog platforme za zajedničko delovanje.“
Tači i Krasnići su 16. septembra prvostepeno osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Proglašeni su krivim za ratne zločine nezakonitog ili proizvoljnog pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistava, dok su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda nije pravosnažna.
U Prištini tema ukidanje Specijalizovanih veća, pravnici – Jašari za izmene, Gaši kaže –…
Olenik: Srbi koje zastupam nedeljama brutalno mučeni, KFOR ih oslobodio – sve je dokumentovano
EU: Specijalizovana veća moraju da rade bez mešanja, pravda važna za žrtve svih zajednica
HRW: Presuda Tačiju i ostalima važan korak ka pravdi, visoka funkcija ne sme da…
Policija: Protest u Prištini završen mirno i bez incidenata
Milosavljević: Slavljenje Mladića i Tačija – „dve strašne slike“ Beograda i Prištine
Hiljade u Prištini na protestu „Ne u moje ime“: Najavili okupljanja do povratka osuđenih
U jeku ustavnog spora, Hamza odvojeno sa Kurtijem, Abdidžikuom i Đinijem zbog presude u…
Sud neće žrtve upućivati na kosovske sudove: „Nisu efikasan i realan put“, traje klima…
Milanović o presudi Tačiju i ostalima: Kada se elite okrenu protiv presude, žrtva postaje…
Hamza: Traži konsenzus za odgovor na presudu, ali kaže – ne govorimo o ukidanju..
Dan posle presude: Novi protesti, zastave OVK u školama, inicijativa za ukidanju suda i…
Suroji: Presuda ne sudi OVK ni Kosovu, ali otvara ozbiljno pitanje proporcionalnosti kazni
Vesli Klark izjavio da je šokiran presudom: Tači štitio i nedužno srpsko stanovništvo
Nenezić o presudi Tačiju i ostalima: „Postoji sistemska nesrazmera u načinu na koji se…
Kimberli Vest: Niko, bez obzira na rang ili politički ugled, nije iznad zakona
Mijačić: Srbi na Kosovu trpeće posledice presude Tačiju
SAD: Poštujemo presudu, izbegavati zapaljivu retoriku; pravda za sve žrtve
KP: Demonstranti se vratili pred EULEX, pirotehnika izazvala mali požar; protest završen u 00.20
Ponovo pred EULEX-om: Kamenice i pirotehnika, mediji javljaju da je deo krova zahvatio plamen
KP: Pokušaj nasilnog ulaska u bazu EULEX-a, maskirani kamenovali Vladu; jedna osoba zadržana 48…
Vučić čekao da se „izjasne svi“ o haškim presudama, pa čitao reakcije: „Uvek će…
Meštani Gračanice o zabrinutosti nakon incidenata u Prištini: „Navikli smo na nemire, kako da…
Nasim Haradinaj demonstrantima: Ne idite ka Gračanici! Srpske sredine tokom dana mirne
Posle presude incidenti i u Hagu i na Kosovu: Dvoje uhapšeno u Hagu, policajac…
Od Kosačeva i „Žute kuće“ do „monoetničke pravde“: Šta stoji iza Kurtijevih tvrdnji posle…
Kurti: Presuda Tačiju i ostalima „neprihvatljiva nepravda“, „u ime naroda Kosova“ prazna formula
Marta Kos: Specijalizovana veća su nepristrasna i nezavisna, njihove presude moraju da se poštuju
Velika Britanija nakon presude: Nalazi suda odnose se na pojedince, ovo nije presuda državnosti…
Severna Mitrovica mirna, Kosovska policija vidljiva na svim ključnim tačkama
Protest pred EULEX-om eskalirao: Kamenje i flaše ka objektu, jedna osoba uhapšena
Posle presude Tačiju i ostalim: „Ne u moje ime“, Konjufca: Strašno za Kosovo
Šta piše u sažetku presude: Tači i ostali krivi za četiri ratna zločina, oslobođeni…
Tači i Krasnići osuđeni na po 25 godina, Veselji na 18, Seljimi na 13
Dan presude Tačiju i ostalima: U Hagu deset tačaka optužnice, na Kosovu mobilizacija za…
Islamska zajednica Kosova pred presudu u Hagu: Zastave OVK i na minarete džamija
NATO dan pred presudu u Hagu: KFOR ostaje spreman za različite bezbednosne scenarije, „optimizacija“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
