Hašim Tači osuđen je danas pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu na 25 godina zatvora (po krivičnim delima: 15, 4, 20, 23), Kadri Veselji na 18 (po krivičnim delima: 10, 3,13,16), Jakup Krasnići na 25 (po krivičnim delima: 15, 4, 20, 23) , dok je Redžep Seljimi osuđen na 13 godina (po krivičnim delima: 2, 8, 11) . „Presuda se izriče javno u ime naroda Kosova“, kazao je sudija Čarls L. Smit III (Charles L. Smith III). „Ne postoji zastava dovoljno velika da prekrije sramotu ubijanja nevinih ljudi zarad cilja koji je nedostižan“, citat američkog istoričara Hauarda Zina, jedan je od više citata koje je Smit koristio u skoro dvosatnom izricanju presude.
Pretresno veće Specijalizovanih veća upravo je izreklo prvostepenu presudu četvorici nekadašnjih najviših predstavnika OVK u predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići teretili su se po deset tačaka optužnice – šest za zločine protiv čovečnosti i četiri za ratne zločine, za dela za koja Tužilaštvo tvrdi da su počinjena od najmanje marta 1998. do septembra 1999. godine na Kosovu i u severnoj Albaniji.
Specijalizovano tužilaštvo je u završnim rečima tražilo da sva četvorica budu proglašena krivim i osuđena na po 45 godina zatvora, dok su odbrane tražile oslobađajuće presude.
Nije bilo suđenje legitimnosti OVK niti cilju nezavisnosti Kosova
Predsedavajući sudija je, u uvodnoj reči pre izricanja presude, naglasio da se ovaj predmet ne odnosi na legitimnost „Oslobodilačke vojske Kosova“ niti na „cilj nezavisnosti“ Kosova, već isključivo na optužbe protiv četvorice optuženih i njihovu eventualnu individualnu krivičnu odgovornost.
„Ovaj sudski slučaj odnosi se na postupke i ponašanje optuženih. Pitanje se isključivo odnosi na činjenice i okolnosti u vezi sa optužbama protiv optuženih u ovom predmetu. Ovo pitanje se ne odnosi na legitimnost OVK i njen cilj nezavisnog Kosova. Ne radi se o proceni postupaka jedne strane protiv druge. Ne radi se o zločinima koje su srpske snage i paravojne formacije nesumnjivo počinile nad kosovskim Albancima. Ovo pitanje se isključivo odnosi na to da li su zločini navedeni u optužnici počinjeni i da li se optuženi mogu smatrati odgovornima za njih“, rekao je Smit.
„Suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka“
Predsedavajući sudija Čarls Smit naveo je da je Pretresnom veću tokom postupka predočeno svedočenje 273 svedoka, kako u sudnici, tako i u pisanom obliku. Veće je usvojilo 5.467 dokaznih predmeta, formalno primilo na znanje 1.017 pravosnažno utvrđenih činjenica i 29 usaglašenih činjenica, dok transkript celog postupka ima 29.238 stranica. U postupku je učestvovalo i 156 žrtava.
Smit je, međutim, posebno naglasio da je suđenje vođeno „u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka“.
„Nekoliko svedoka Tužilaštva koji su svedočili pred većem u ovom predmetu povuklo je svoje ranije izjave, izbegavalo da pomene osnovne činjenice iz ranijih izjava, lagalo je veću, ponavljalo napamet naučene rečenice ili je na neki drugi način izmenilo svoje ranije kazivanje“, rekao je Smit.
Prema njegovim rečima, pojedini svedoci su se možda plašili ili nisu bili spremni da pred većem iznesu svoja iskustva zbog bojazni za sopstvenu bezbednost ili bezbednost svojih porodica, dok su drugi, kako je naveo, tako postupali iz „slepe odanosti“.
„I pored toga, većina svedoka u ovom predmetu ispoljila je veliku hrabrost i odlučnost; nekoliko njih je svedočilo uprkos zastrašivanju i pokušajima da se odvrate od davanja iskaza. Sama činjenica da ovo veće može da donese ovu presudu svedočanstvo je njihove hrabrosti i odlučnosti“, rekao je predsedavajući sudija.
Veće utvrdilo postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba OVK i srpskih odnosno jugoslovenskih snaga
Veće se posebno izjasnilo i o postojanju oružanog sukoba i vezi krivičnih dela iz optužnice sa tim sukobom.
„Panel je zaključio da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999, ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga. Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove Severne Albanije, koji su bili pod kontrolom OVK, takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je, pored toga, zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba, ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti. Panel je takođe utvrdio da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima“, rekao je predsedavajući sudija.
Pretresno veće je takođe navelo da se incidenti koji su započeli nakon 20. juna 1999. godine, a za koje su postojale optužbe za ratne zločine, ne mogu kvalifikovati kao ratni zločini, imajući u vidu prethodni nalaz Veća o vremenskom okviru nemeđunarodnog oružanog sukoba.
Veće: Napad bio sistematski i širih razmera, ali nije dokazano da je bio usmeren na civilno stanovništvo
Pretresno veće Specijalizovanih veća Kosova utvrdilo je da su pripadnici OVK vršili nasilje i zlostavljanje nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije i da je taj napad bio sistematski i širih razmera. Međutim, prema nalazu Veća, Specijalizovano tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je takav napad bio usmeren na civilno stanovništvo, što je jedan od uslova za utvrđivanje zločina protiv čovečnosti.
„Što se tiče postojanja sistematskog napada, ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje, u smislu člana 13. zakona, da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo. S tim u vezi, panel je utvrdio da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK, vršeći, između ostalog, radnje navedene u članu 13. zakona. Panel je takođe zaključio da su te radnje predstavljale napad koji je bio i sistematski i širih razmera. Međutim, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo“, rekao je predsedavajući sudija Čarls Smit.
Prema njegovim rečima, iako je postojala politika ili plan usmeren prema osobama koje su smatrane protivnicima, žrtve su birane na osnovu individualnih okolnosti, a ne zbog pripadnosti određenoj ciljanoj civilnoj populaciji.
„Pretresno veće nije uvereno da se osobe koje su pripadnici OVK ciljali u ovom predmetu mogu smatrati civilnim stanovništvom“, naveo je Smit tokom izricanja presude.
Najmanje 385 osoba proizvoljno lišeno slobode u objektima pod kontrolom OVK
Govoreći o trećoj tački optužnice – protivzakonitom ili proizvoljnom hapšenju i lišavanju slobode – Pretresno veće utvrdilo je da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine proizvoljno lišili slobode najmanje 385 osoba i držali ih u zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK na Kosovu i u severnoj Albaniji.
„Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije. Pripadnici OVK, uključujući pripadnike vojne policije hapsili su i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte pod kontrolom OVK na Kosovu i u Severnoj Albaniji. Pripadnici OVK su mnoge žrtve uhapsili u sličnim okolnostima, u njihovim domovima ili na putevima, a potom su ih odvodili u zatvoreničke objekte. Mnoge žrtve su prilikom hapšenja prebijali, grubo vređali, stavljali im povez na oči, vezivali im ruke i noge, i oduzimali im lične predmete. Iz dokaza se vidi da su ta lica mahom hapšena i lišavana slobode, uz tvrdnju da su srpski kolaboracionisti, kolaboracionisti, špijuni, izdajnici i druge slične optužbe. U zatočeništvu, žrtve nisu mogle da napuštaju zatvoreničke objekte. Zatvorenici su držani u zaključanim prostorijama ili pod stražom, okruženi naoružanim pripadnicima OVK koji im nisu dali da odu. Mnogi zatvorenici bili su u lancima, vezanih ruku ili s lisicama, drugi su držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok koji je držan u Lapušniku ispričao je da su ga doveli u štalu u kojoj je bilo 4 ili 5 pregrada za životinje“, rekao je predsedavajući sudija Čarls Smit.
Smit je dodatno naveo da ne postoje verodostojni dokazi da su osobe koje su pritvarane zaista bile kolaboracionisti, izdajnici ili špijuni, kako su ih označavali pripadnici OVK.
„Uhapsili su ih pripadnici OVK i vojne policije. Privedeni su pod optužbom da su kolaboracionisti, špijuni i izdajnici“, rekao je Smit.
„Ne postoje verodostojni dokazi da su pritvoreni ljudi bili kolaboracionisti, izdajnici ili špijuni, kako je OVK tvrdila.“
Zatvorenici vezani lancima
Najmanje sedam ljudi bili su vezani lancima kao životinje, rekao je panel.
„Ni u jednom trenutku hapšenja i zatvaranja tih lica nije bilo zasnovano na krivičnom postupku, niti je postojala osnovana sumnja koja bi lišenje slobode činila apsolutno neophodnim iz bezbednosnih razloga. Zapravo, zatvorenici su bili nastavnici, zemljoradnici, šumari, radnici, i u nekim slučajevima žene i deca. Uz svega nekoliko izuzetaka, nema dokaza da se bilo koje od lica lišenih slobode bavilo bilo kakvim kriminalnim aktivnostima, aktivno učestvovalo u neprijateljstvima ili se bavilo bilo kojom drugom delatnošću zbog koje bi OVK imala razloga da strepi za bezbednost i time opravdala njihovo lišavanje slobode. Žrtve su održane u zatočeništvu na osnovu nepotkrepljenih i neodređenih optužbi i glasina da su srpski kolaboracionisti, između ostalog zbog svoje nacionalne pripadnosti ili zbog nekakvog navodnog špijuniranja ili kontakata i poslovnih aktivnosti sa Srbima ili sa srpskom policijom ili vojskom. Nema uverljivih dokaza da su lica uhapšena i držana u zatvoreničkim objektima OVK zaista bila, citiram, „srpski kolaboracionisti“, kolaboracionisti, špijuni ili izdajnici, kako je tvrdila OVK“, rekao je predsedavajući.
Panel je zaključio da bi pripadnici OVK, čak i kada su lične razmirice možda isprva bile razlog za hapšenje, uhapšeno lice zatvarali ne obazirući se na izvor ili tačnost optužbi.
„U svim slučajevima, radilo se o pripadnicima OVK koji su zatvorenike držali u zatvoreničkim objektima OVK, nazivali su ih špijunima i kolaboracionistima, zlostavljali ih, i u nekim slučajevima ubijali. Ponekad su pripadnici OVK još gore postupali sa zatvorenicima sa kojima su oni ili neki drugi imali lične razmirice. Tokom zatočeništva, zatvorenicima ni u jednom trenutku nisu date osnovne garancije koje imaju prema međunarodnom humanitarnom pravu: pravo na redovan zakonski postupak i na humano postupanje. Osim u izuzetno malom broju slučajeva, zatvorenici nisu bili službeno obavešteni o razlozima za pritvor, nisu blagovremeno izvedeni pred sudiju ili drugi nadležni organ, i nije im pružena prilika da ospore zakonitost pritvora. Umesto toga, bili su prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara. Panel je zaključio da smišljeno sprovođenje hapšenja i zatvaranja žrtava, činjenica da im nisu saopštavani razlozi za pritvor i da im je uskraćivan redovan zakonski postupak, pokazuju da su bar neki pripadnici OVK nameravali da ta lica uhapse ili liše slobode bez valjanih razloga, u suprotnosti sa bilo kakvim garancijama ili redovnim sudskim postupkom“, dodao je.
Ratni zločin nezakonitog i proizvoljnog hapšenja dokazan van razumne sumnje
Veće je zaključilo da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 osoba koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka.
„Iz tih razloga, panel je zaključio da je Tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica“, zaključilo je Veće.
Pretresno veće je takođe navelo da se incidenti koji su započeli nakon 20. juna 1999. godine, a za koje su postojale optužbe za ratne zločine, ne mogu kvalifikovati kao ratni zločini.
Surovo postupanje i mučenje (tačke 5–7)
Na osnovu ukupnih raspoloživih dokaza, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine 348 ljudi bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od njih 303 bilo podvrgnuto mučenju.
„Konkretno, panel je utvrdio da su pripadnici OVK u raznim zatvoreničkim objektima na Kosovu i u severnoj Albaniji uspostavili i održavali nehumane uslove zatočeništva, odnosno doprineli njihovom uspostavljanju i održavanju. Zatvorenici su bili zatočeni na raznim lokacijama i u različitim tipovima objekata, uključujući nekadašnje školske zgrade, štale i podrume. Zatvorenici su često držani u prostorijama koje su bile suviše male za toliki broj zatvorenika, nije bilo uslova za spavanje, ili su ti uslovi bili neadekvatni. Mnogi zatvorenici su morali da spavaju na betonskom podu koji je u nekim slučajevima bio prekriven blatom ili ljudskim i životinjskim izmetom“, rekli su.
Osim u malom broju izuzetaka, zatvorenici nisu dobijali dovoljno hrane i vode, ponekad danima.
„Uz malobrojne izuzetke, zatvorenicima nije pružana medicinska pomoć. Zatvorenicima nije bilo dozvoljeno da se peru. Većina nije imala ni pristup toaletu. Jedan svedok koji je bio zatvoren u Lapušniku ispričao je da su zatvorenici na početku morali da vrše nuždu na pod, a kasnije su za to koristili jednu kofu. U mnogim zatvoreničkim objektima zatvorenici su bili vezani lancima ili lisicama, ili su im ruke i noge bile vezane. Jedan svedok koji je bio zatvoren u Cahanu kazao je da su mu ruke neprekidno bile vezane tokom 20 dana. Pored toga, panel je utvrdio da su mnogi pripadnici OVK koji su učestvovali u zatvaranju fizički zlostavljali zatvorenike“, naveli su.
Ubistvo kao ratni zločin (Tačka 9)
Na osnovu ukupnih raspoloživih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje „činjenja i nečinjenja“ koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.
Konkretno, na više lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji koje su bile pod kontrolom pripadnika OVK, žrtve ubistva iz ovog predmeta ubijene su vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica teškog premlaćivanja.
Tela mnogih žrtava ubistva pronađena su u stanju koji je ukazivao na dodatnu povredu njihovog ličnog dostojanstva.
„Na primer, jedan svedok čijeg je bliskog rođaka OVK zatvorila u Likovcu i kasnije ga prebacila na drugu lokaciju, ispričao je da je porodica saznala za njegovu smrt iz medija. Kako je isti svedok izneo, kada su članovi porodice otišli da uzmu telo žrtve, koje je bilo ostavljeno pored puta, ruka mu je bila slomljena, imao je rane na stomaku i podlive, i posekotine na šakama, a našli su ga u odeći koju nije imao na sebi kada je otišao“, rekao je Smit.
Tela nekih od (ubijenih) žrtava nikad nisu pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice – naveo je sudija.
Jedini razuman zaključak koji se može izvesti iz raspoloživih dokaza je taj da su barem neki od pripadnika OVK koji su u tome učestvovali, imali nameru da ubiju 96 lica, zaključio je panel.
Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u vojnoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljano izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice.
Četvorica optuženih težili dvostrukom cilju: nezavisnosti Kosova i uspostavljanju kntrole nad teritorijom
Panel je zaključio da su četvorica optuženih i drugi rukovodioci OVK, uključujući i navedene učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu, težili su dvostrukom cilju: postizanja nezavisnosti Kosova i uspostavljanja političke i institucionalne kontrole nad teritorijom koja bi, kako su se nadali, postala nezavisno Kosovo.
Samo po sebi to nije kažnjivo, ali jesu sredstva koja su vodila tim ciljevima.
„Konkretno: sistematsko hapšenje, lišenje slobode, zlostavljanje i ubijanje onih koje su optuženi smatrali ili proglasili za protivnike“, rekao je presedavajući.
„Premda je odgovornost optuženih individualna i lična, nijedan od njih ne bi mogao sam da ostvari ono što je postignuto; radili su zajedno, nepokolebljivo i uz pomoć drugih. Zajedno su se dogovorili o zajedničkom kažnjivom cilju, zajedno su odlučili da uspostave sistem za ostvarenje tog cilja, zajedno su obrazovali zatvorske objekte, osnovali i uredili vojnu policiju, obaveštajnu službu i specijalne jedinice, i poverili im zadatak ostvarenja njihovog zajedničkog kažnjivog cilja. Sebi i drugima dodelili su uloge, zvanja i položaje sa kojih su kontrolisali sprovođenje zajedničkog kažnjivog cilja; zajedno su imenovali druga lica na važne položaje. Zajedno su izdavali saopštenja u kojima su promovisali svoje stavove i politike, napadali neprijatelje i preuzimali odgovornost za ubistva i lišenja slobode, i kreirali politiku potpune nekažnjivosti za izvršioce tih krivičnih dela“.
Tači značajno doprineo zajedničkom kažnjivom cilju
Pretresno veće zaključilo je da je Hašim Tači „značajno doprineo“ sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja i da je, kao član Glavnog štaba i načelnik Direkcije za politička pitanja, imao ključnu ulogu u njegovom formulisanju i sprovođenju.
Prema nalazu Veća, Politička direkcija imala je gotovo isključivu nadležnost nad političkim odlukama OVK, a Tači je oblikovao političku viziju OVK, koju je javno iznosio. To je, prema Veću, uključivalo targetiranje kolaboracionista, stvaranje struktura i nadležnih organa i propisa u tu svrhu, kao i korišćenje „specijalnog rata“ protiv protivnika kroz saopštenja i druge javne izjave.
„Konkretno, panel je zaključio da je Hašim Tači, kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja, imao ključnu ulogu u formulisanjju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja. Hašim Tači je, zajedno s drugim optuženima, imenovao lojalne pojedince za ključne komandne položaje, zahvaljujući čemu su sve vreme imali kontrolu nad OVK i bili sigurni da se njihov plan u potpunosti i efektivno sprovodi duž komandnog lanca. Mnogi od tih lojalnih lica, koje su optuženi imenovali ili izabrali, izvršila su krivična dela ili pak znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem“, rekao je Smit.
Veće je navelo da je Tači učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao njihovo činjenje na različite načine, uključujući javne izjave, saopštenja i korišćenje „specijalnog rata“.
„Tači je učestvovao u izvršenju zločina i podsticao ih na različite načine. Kroz izjave i saopštenja, kao i korišćenjem specijalnog rata, Tači je pokazivao toleranciju prema izvršenju zločina nad protivnicima i podsticao njihovo činjenje. Tači je i lično učestvovao u zločinima, uključujući hapšenje, pritvaranje i ispitivanje 13 parlamentaraca u Ćirezu i Bajici, kao i u nezakonitom hapšenju, pritvaranju i ubistvu Behajdina Haljakija. Imao je saznanja i o hapšenju i pritvaranju još nekoliko osoba“, saopštilo je Pretresno veće.
Sudija je izneo primer Behajdina Alačija, čije je ubistvo, kako je naveo, prikriveno kao „mučenička smrt“, uz pokušaje da se izvrši pritisak na njegovu porodicu, u čemu se nije uspelo. Smit je čestitao porodici što je odolela ovom pritisku. Govorio je i o Šabanu Šalji.
„Uprkos tim saznanjima, Hašim Tači nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima proveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce. Naprotiv, Tači je aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih. Pored toga, Tači je širio, odnosno omogućavao širenje lažnih informacija o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava, doprinosio politici nekažnjivosti kad je reč o učiniocima krivičnih dela nad protivnicima, i pokazao nemilosrdnu sposobnost da ukloni i eliminiše političke prepreke kako bi obezbedio isključivu kontrolu nad vođenjem rata“, rekao je Smit.
Veselji značajno doprineo zajedničkom kažnjivom cilju
Što se tiče Kadrija Veseljija, Pretresno veće zaključilo je da je značajno doprineo ostvarenju zajedničkog kažnjivog cilja i da je bio jedan od ključnih aktera u njegovom sprovođenju.
Prema nalazu Veća, Veselji je bio načelnik Direkcije za obaveštajne poslove, čiji su glavni zadaci bili identifikovanje osoba za koje se sumnjalo da su kolaboracionisti, prikupljanje informacija o njima, njihovo praćenje i „neutralisanje“. Veće je ocenilo da je ta direkcija bila jedno od glavnih sredstava kroz koje je sprovođen zajednički kažnjivi cilj.
„Konkretno, panel je konstatovao da je Kadri Veselji bio načelnik Direkcije za obaveštajne poslove, čiji su primarni zadaci bili otkrivanje i pribavljanje informacija o licima za koja se sumnjalo da su kolaboracionisti, praćenje i neutralisanje tih lica. Direkcija je, usled toga, bila jedno od primarnih oruđa za ostvarenje zajedničkog kažnjivog cilja, a Veselji je tokom čitavog inkriminisanog perioda bio ključni element u ostvarenju tog zajedničkog cilja. U skladu sa zajedničkim ciljem, Veselji je, zajedno sa ostalim optuženima, na ključne položaje postavljao lojalna lica kako bi obezbedio efikasno sprovođenje zajedničkog plana“, rekao je predsedavajući sudija Čarls Smit.
Veće je dalje zaključilo da je Veselji učestvovao u identifikovanju i targetiranju protivnika, od kojih su neki kasnije ubijeni, kao i da je lično učestvovao u pojedinim hapšenjima, pritvaranjima i drugim radnjama.
„Veselji, zajedno sa ostalim optuženima, imenovao je ključne osobe na položaje kako bi se zajednički cilj sproveo u delo. Veselji je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao njihovo činjenje. Bio je uključen u proces identifikovanja i targetiranja protivnika, od kojih su mnogi i ubijeni. Lično je učestvovao u nezakonitom hapšenju, pritvaranju i ubistvu Behajdina Haljakija, kao i u hapšenju, pritvaranju i oslobađanju još jednog lica koje je OVK držala u zatočeništvu. Veselji je imao saznanja o krivičnim delima počinjenim nad protivnicima i, uprkos tim saznanjima, nije preduzeo nijedan korak da spreči, istraži ili kazni ta krivična dela“, naveo je Smit.
Seljimi podsticao i učestvovao u izvršenju krivičnih dela
Pretresno veće zaključilo je da je Redžep Seljimi značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja, kao i da je na različite načine podsticao izvršenje krivičnih dela i učestvovao u njima.
„Panel je konstatovao da je Redžep Selimi bio jedan od osnivača OVK i član glavnog štaba OVK pre rata, i da je na tim funkcijama učestvovao u distribuiranju saopštenja pre i tokom rata. Panel je takođe utvrdio da je on imao manje ovlašćenja nad drugim pripadnicima OVK nego ostali optuženi u ovom predmetu. Bez obzira na to, panel je zaključio da je Seljimi igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica OVK. Panel je u tom pogledu istakao da formiranje operativnih zona i jedinica samo po sebi nije kažnjivo. Međutim, panel je zaključio da je Seljimi redovno vršio inspekciju tih operativnih zona i jedinica, i redovno primao izveštaje o osumnjičenim licima i kolaboracionistima“, kazao je predsedavajući sudija Čarls Smit.
Veće je utvrdilo i da je Seljimi znao da jedinice OVK targetiraju određene osobe, kao i da je iz izveštaja koje je primao bio upoznat sa osobama koje su smatrane protivnicima ili kolaboracionistima.
Prema nalazu Veća, iz svega navedenog može se zaključiti da je Seljimi bio u potpunosti svestan takve politike OVK.
„U skladu sa zajedničkim ciljem, Seljimi je, zajedno sa drugim optuženima, na ključne funkcije postavljao lojalna lica, od kojih su mnoga potom ili izvršila krivična dela ili su, pak, znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem. Panel je zaključio da je Seljimi podsticao vršenje krivičnih dela i učestvovao u njima na niz načina koji su detaljno opisani u presudi. Konkretno, Seljimi je učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika Skupštine u Ćirezu, i bio je prisutan na nekoliko mesta izvršenja krivičnih dela iz optužnice. Panel je takođe utvrdio da je Seljimi podsticao vršenje krivičnih dela time što je učestvovao u specijalnom ratu glavnog štaba, što nije preduzeo nikakve mere da spreči i zaustavi činjenje krivičnih dela ili kazni njihove izvršioce, čak i pošto je obavešten da se takva dela vrše, kao i time što je svojim ličnim učešćem u krivičnim delima stvorio presedan kojim se vršenje krivičnih dela prikazuje kao prihvatljiva“, rekao je Smit.
Veće: Sva četvorica krivično odgovorna za ratne zločine
Pretresno veće zaključilo je da su sva četvorica optuženih imala zajednički kažnjivi cilj, da su dala značajan doprinos njegovom ostvarivanju i da su nameravala izvršenje krivičnih dela obuhvaćenih tim ciljem.
Veće je potom prešlo na odmeravanje kazni, navodeći faktore koje je uzelo u obzir.
Predsedavajući sudija Čarls Smit rekao je da su među relevantnim faktorima, pre svega, težina krivičnih dela i njihove posledice, priroda i stepen učešća svakog optuženog, njihove lične prilike, kao i postojanje drugih otežavajućih i olakšavajućih okolnosti.
„Kad je reč o težini krivičnih dela, panel je bio mišljenja da su izvršena krivična dela bila velikih razmera i veoma teške prirode. Konkretno, rasprostranjenost krivičnih dela ogleda se u tome što su ih pripadnici OVK izvršili u 14 opština na Kosovu, kao i na određenim lokacijama u dve oblasti u severnoj Albaniji. Pripadnici OVK uhapsili su i proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica, podvrgli ih surovom i nehumanom postupanju i mučenju, a njih 96 ubili. Sva ta krivična dela su po svojoj prirodi teška, zato što proizvoljno lišenje slobode podrazumeva i dodatna kršenja ljudskih prava žrtava. Surovo postupanje i mučenje predstavljaju ozbiljan atak na ljudsko dostojanstvo, duševno i telesno zdravlje, a ubistvo je samo po sebi jedno od najtežih dela“, rekao je Smit.
Od očekivanja oslobađanja do osuđujuće presude
Današnja presuda dočekana je u atmosferi višenedeljne, gotovo opšte političke i društvene mobilizacije na Kosovu i u dijaspori, tokom koje se javno očekivalo oslobađanje četvorice bivših čelnika OVK.
Kulminacija te mobilizacije bio je „Marš za slobodu“ 12. septembra u Prištini, na kojem su se okupile desetine hiljada ljudi, dok su prethodnih nedelja širom Kosova postavljani bilbordi, murali i satovi koji su odbrojavali do 16. septembra. Podršci su se pridružili političari, veteranske organizacije, deo civilnog sektora, mediji, profesionalna i poslovna udruženja, škole, univerzitet, sportisti i javne ličnosti, a uoči presude zastave OVK postavljene su i na objekte Islamske zajednice i minarete.
Jutros su se građani okupljali i na trgu u Prištini, gde su pojedini proveli i noć čekajući odluku iz Haga. Istovremeno, stotine pristalica bivših čelnika OVK okupile su se i ispred Specijalizovanih veća u Hagu.
U Hagu je danas bio i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca, zajedno sa ministrom Andinom Hotijem. Konjufca je pre početka izricanja presude poručio da očekuju „samo jednu odluku – oslobađajuću presudu“.
Umesto očekivanog oslobađanja, usledile su višegodišnje zatvorske kazne. U Prištini i ispred suda u Hagu odmah nakon objavljivanja presude usledile su reakcije okupljenih pristalica četvorice osuđenih.
O reakcijama sa Kosova, iz Haga i međunarodne zajednice KoSSev će izvestiti opširnije u posebnom tekstu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
