Piše: Dragutin Nenezić
Ni nedelju dana nije prošlo od izbora i proteklog teksta, a neke stvari na koje sam u njemu upozoravao su se već desile. Ovaj tekst je stoga posvećen dubljoj analizi tih stvari, sa iskrenom željom da se one što pre prevaziđu. Nema srpske politike bez kosovske politike, ali nema ni vremena da se nova kosovska politika razrađuje, jer je već u protekloj nedelji postalo jasno koje su razmere potencijalnih problema koji samo što nisu eskalirali na ili u vezi sa Kosovom.
Prvo – javno je iznesen stav EU, odnosno očekivanje, da se postojeći sporazumi moraju primeniti, dok je sa iste strane u javnim nastupima predstavnika Studentske liste donekle relativizovano preispitivanje sporazuma najavljeno u programu. Nova vlast u Beogradu će, kada bude formirana, imati mnogo gorućih pitanja i tema, ali se ova ne sme zanemariti, jer je proces EU integracije suštinski uvezan sa odustajanjem od suvereniteta na Kosovu, i to je kodifikovano u poglavlju 35 (a što je takođe prepoznato od strane predstavnika Studentske liste).
Odvojeno od ovoga je tehničko pitanje koji bi se akti, a kojima su prihvaćeni francusko-nemački sporazum i ohridski aneks, mogli napadati pred Ustavnim sudom, uz već iznetu sumnju u to da li bi sadašnji sastav Ustavnog suda mogao o tome objektivno odlučivati.
Najpraktičnije bi stoga bilo ostaviti preispitivanje (uz prateće utvrđivanje odgovornosti) za nov sastav Ustavnog suda, dok bi u samim pregovorima sa EU trebalo postaviti suštinska pitanja poput onoga kojim se traži osnov za stav EU da se za dela učinjena na Kosovu može suditi samo na Kosovu, te do krajnjih granica relativizovati objektivnost suđenja (i, šire, postupanja kosovskih organa) Srbima na Kosovu, koristeći se vrlo konkretnim primerima, kojih je, nažalost, previše.
Na Kosovu se Srbima ne sudi u skladu sa evropskim standardima, pa ni sa kosovskim ustavom i zakonima, i to se mora otvoreno i argumentovano reći, ne u saopštenjima, već u Briselu.
S tim u vezi je i pitanje Srpske liste. Na stranu niz saopštenja koje KoSSev objavljuje integralno, a koji će se, verujem, nastaviti, pitanje političke sudbine Srpske liste treba razdvojiti od predstavljanja Srba u kosovskoj skupštini. Ne bi smelo da se desi da poslanike Srpske liste zamene poslanici Nenada Rašića, jer on do sada nije radio u interesu srpskog naroda ni na Kosovu, i u Metohiji, i o tome govore činjenice. Njegova deklarativna podrška Studentskoj listi je samo politički bedan pokušaj da se zamaskira da nije preduzeo niti jednu konkretnu radnju da u protekle tri godine zaštiti Srbe od Kurtijevog bezakonja, što je svakako
mogao s obzirom na poziciju na kojoj se nalazi.
Preuzimanje većeg broja poslaničkih mesta od strane Rašića vodi direktno u omogućavanje duple većine Kurtiju, na osnovu čega će Kurti moći lakše da donosi zakone kojima se dodatno pogađaju Srbi, pa i izmene kosovskog ustava kojima bi se pogoršao položaj Srba.
Tu je negde po značaju i pitanje UPKM. Kada istekne prelazni period za primenu kosovskog zakona o strancima, izvesno je da će se UPKM biti na udaru maltene prvog dana po isteku roka. Prisustvo predstavnika UPKM na Studentskoj listi treba da bude zalog da ovo pitanje bude jedno od prioriteta nove vlasti, iako se možda čini manje bitnim od drugih gorućih pitanja. Cilj mora biti ne samo odlaganje primene zakona, već nalaženje odgovarajućeg rešenja za rad UPKM. Trudom dela nastavnog osoblja UPKM, osnov za ta rešenja je već identifikovan – sada ih samo treba formulisati, u saradnji sa predstavnicima osnivača, onako kako ta saradnja zaista treba da izgleda. Studenti i profesori UPKM su dali svoj doprinos promeni vlasti, a zaštitu države zaslužuju i bez toga.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
