Kosovski premijer Aljbin Kurti nazvao je današnju prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju „neprihvatljivom nepravdom“ i „velikom i štetnom kaznom“, dok je formulaciju da je presuda izrečena „u ime naroda Kosova“ nazvao „praznom formulom“ koja se, kako je poručio, ne sme poistovećivati sa voljom naroda. Zatražio je da presuda bude promenjena u žalbenom postupku i najavio nastavak pune institucionalne podrške četvorici bivših čelnika OVK.
„Proglašenje krivim i ovako teška kazna za četvoricu bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova – Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija – neprihvatljiva je nepravda, velika i štetna kazna“, poručio je Kurti u večerašnjem obraćanju.
„Presuda je možda formalno izrečena u ime naroda Kosova, ali ovu praznu formulu ne treba poistovećivati sa voljom naroda“, dodao je.
Prema njegovim rečima, presuda „mora biti promenjena i ispravljena u žalbenom postupku, i to što pre“.
„U ovim teškim trenucima uz porodice smo bivših čelnika OVK i sve saborce oslobodioce“, kazao je.
Od Kosačeva i Aligrudića do „Žute kuće“
Kurti je veliki deo obraćanja posvetio nastanku procesa koji je doveo do osnivanja Specijalizovanih veća.
„Kao što znamo, sa optužbama u Savetu Evrope ruskog poslanika Konstantina Kosačeva i onog srpskog Miloša Aligrudića sve je počelo 15. aprila 2008, ali mi moramo da se pobrinemo da se ništa ne završi danas, 16. septembra 2026“, kazao je.
Dokumentacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope potvrđuje da je 15. aprila 2008. podnet predlog rezolucije pod nazivom „Nehumano postupanje sa ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu“, čiji je prvi potpisnik bio Konstantin Kosačev, a među potpisnicima Miloš Aligrudić.
Kurti je potom ponovo otvorio pitanje navoda o trgovini organima i „Žutoj kući“.
„Nijedna od tvrdnji iz preuveličanih i apsurdnih optužbi kojima je obrazlagano osnivanje Specijalizovanih veća, počev od Žute kuće i trgovine organima, nije mogla da bude podignuta od strane samog Tužilaštva zbog nedostatka dokaza“, kazao je.
Kurti o oslobađanju po tačkama za zločine protiv čovečnosti
Kao važan deo današnje presude Kurti je izdvojio odluku Veća da četvoricu oslobodi svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti.
„Današnja presuda Specijalizovanih veća odbacila je najozbiljniju tvrdnju koja je ostala u optužnici – da je OVK izvršila širok i sistematski napad protiv civilnog stanovništva“, naveo je.
Specijalizovana veća su danas zaista oslobodila sva četvoricu po šest tačaka za zločine protiv čovečnosti, uz obrazloženje da Tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje postojanje širokog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva. Istovremeno su proglašeni krivim za četiri ratna zločina – protivzakonito ili proizvoljno pritvaranje 385 osoba, surovo postupanje prema najmanje 49, mučenje najmanje 303 i ubistvo najmanje 96 ljudi.
Kurti je kazao da je time, po njegovom tumačenju, potvrđeno i da se nije sudilo „legitimnosti ili čistoti rata OVK“.
„Kazneni zaključci odnose se na određene optužbe za ratne zločine, uključujući mučenje osoba koje su smatrane saradnicima srpskog režima. To su nepravedni nalazi, ali nisu konačni i biće predmet žalbenog preispitivanja“, rekao je.
Međunarodni svedoci i karakter rata
Kurti se osvrnuo i na svedočenja međunarodnih zvaničnika koje je odbrana izvela tokom postupka.
Kazao je da su pred sudom svedočili ljudi koji su sukob poznavali „iz neposrednih pozicija međunarodne odgovornosti“ i da su OVK opisivali kao odgovor na višedecenijsku represiju nad Albancima.
Prema Kurtiju, oni su osporavali tvrdnje da je OVK bila odgovorna za etničko čišćenje, kao i tezu o potpuno centralizovanoj komandi koja je kontrolisala svaku akciju na terenu.
„Njihove kritike, detaljno argumentovane, podvlače da je današnja odluka zasnovana na suštinski pogrešnim osnovama, i sa istorijskog i sa pravnog stanovišta“, ocenio je.
Odbrana je svoj dokazni postupak vodila od septembra do decembra prošle godine, a među svedocima su bili i bivši američki diplomata Kristofer Hil i nekadašnji vrhovni komandant NATO-a za Evropu Vesli Klark. Specijalizovana veća navode da je ukupno sedam svedoka pozvala odbrana.
Vlada će ih podržati u žalbi
Kurti je najavio da će njegova vlada nastaviti da pruža podršku četvorici tokom žalbenog postupka.
„Kao što smo činili od početka ovog procesa, Vlada će nastaviti, svim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju, da podržava optužene u žalbenom postupku, gde očekujemo potpuno ispravljanje ove nepravde“, poručio je.
Kasnije je istu poruku ponovio još eksplicitnije:
„Kosovo će nastaviti da podržava Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija u žalbenom postupku, uz punu, dostojanstvenu i institucionalnu zaštitu.“
„Slika jednoetničke pravde“
Jedan od najoštrijih delova Kurtijevog obraćanja odnosio se na sam mandat Specijalizovanih veća.
On je ocenio da je njihov rad pravdu usmerio „samo na jednu stranu rata“.
„Kada se na optuženičkoj klupi nalaze samo pripadnici jedne etničke zajednice, dok državni aparat koji je počinio masakre, deportacije i genocidne zločine ostaje izvan jurisdikcije, neizbežno se stvara slika jednoetničke pravde“, kazao je Kurti.
Dodao je da je takav utisak, prema njegovoj oceni, produbljen i nedostatkom transparentnosti, jer su „važni delovi procesa vođeni daleko od očiju i procene javnosti“.
„Mehanizam u kojem se krivična odgovornost koncentriše samo na pripadnike jednog naroda ili etničke zajednice, dok genocidni zločini druge strane ostaju van delotvornog gonjenja, stvara ozbiljnu zabrinutost u vezi sa jednakošću pred zakonom, objektivnom nepristrasnošću i legitimitetom same institucije“, rekao je.
Specijalizovana veća su, prema sopstvenom pravnom okviru, sud Kosova sa sedištem u Hagu, sa međunarodnim sudijama, tužiocima i osobljem, nadležan za određene zločine počinjene između 1998. i 2000. godine.
Rat OVK i tvrdnje o „genocidnom režimu“
Kurti je veći deo govora posvetio istorijskom kontekstu u kojem je nastala OVK.
Kazao je da OVK „nije bila izbor naroda koji je želeo rat, već odgovor naroda koji je bio potlačen i ugrožen u samom svom postojanju i koji je tražio slobodu“.
Govorio je o ukidanju autonomije Kosova, isključivanju Albanaca iz institucija, gubitku radnih mesta, školstva i univerziteta, zatvaranjima, mučenjima i ubistvima, a potom i o masakrima, paljenju naselja i masovnom proterivanju.
Tvrdnje o „genocidu“, „genocidnom režimu“ i „genocidnim zločinima“ u ovom obraćanju izneo je Kurti.
„Nijedna ljudska patnja ne treba da bude negirana ili umanjena. Ali bilo bi jednako nepravedno kada bi se nalazi o određenim postupcima pretvorili u optužnicu protiv OVK i suđenje oslobodilačkom ratu“, kazao je.
„OVK je nastala kao odgovor na represiju genocidnog režima i borila se za oslobođenje Kosova. To je njen politički i istorijski karakter i ni selektivna arhitektura jednog pravosudnog mehanizma, niti njegova presuda, ne mogu ga poništiti“, dodao je.
„Danas su suđene određene optužbe i postupci“
Kurti je obraćanje završio porukom da današnja presuda, prema njegovom stavu, ne može da bude presuda o razlozima nastanka OVK.
„Danas su suđene određene optužbe i postupci; nije suđen i ne može biti osuđen razlog zbog kojeg je nastala OVK“, kazao je.
„Kada zemlja više nije mogla da trpi krvnike, pozvala je oslobodioce, a njihovo ime bilo je Oslobodilačka vojska Kosova“, zaključio je.
Tači i Krasnići danas su osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Presuda nije pravosnažna i predviđen je žalbeni postupak.
Suština presude
Istovremeno, sama prvostepena presuda ne odnosi se na „čistotu“ ili legitimnost rata OVK, već na individualnu odgovornost četvorice optuženih. Iako su oslobođeni po svih šest tačaka za zločine protiv čovečnosti, Pretresno veće ih je proglasilo krivim za četiri ratna zločina – protivzakonito ili proizvoljno pritvaranje 385 osoba, surovo postupanje prema najmanje 49, mučenje najmanje 303 i ubistvo najmanje 96 ljudi – uz zaključak da su značajno doprineli zajedničkom zločinačkom cilju usmerenom protiv ljudi koje je OVK smatrala protivnicima.
Takođe, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo Kosovo i REKOM poručili su da „narativ o herojskoj borbi OVK za slobodu protiv srpskih snaga“ ne može promeniti činjenice koje je Pretresno veće utvrdilo – da su postojala mesta zatočenja, da su ljudi u njima zlostavljani i da su mnogi ubijeni ili nestali.
Posebno su ukazali da među žrtvama nisu bili samo Srbi i Romi, niti samo ljudi označeni kao saradnici srpskih vlasti, već i kosovski Albanci – članovi LDK, ljudi bez političkog angažmana, kao i pripadnici i pristalice OVK. „Oznaka ‘kolaboracionista’ ne može zameniti dokaze, zakonit postupak i individualnu krivicu niti može opravdati otmicu, mučenje, nestanak ili ubistvo“, naveli su.
FHP, FHPK i REKOM istovremeno su ocenili opravdanim nezadovoljstvo na Kosovu zbog gotovo potpunog izostanka procesuiranja visokih oficira VJ i MUP-a pred sudovima u Srbiji, ali su naglasili da se i o žrtvama za koje je odgovornost danas prvostepeno utvrđena mora govoriti „njihovim imenima, dokumentima i dokazima, a ne nazivima koji su im pripisivani da bi se njihovo kažnjavanje opravdalo“.
Marta Kos: Specijalizovana veća su nepristrasna i nezavisna, njihove presude moraju da se poštuju
Velika Britanija nakon presude: Nalazi suda odnose se na pojedince, ovo nije presuda državnosti…
Severna Mitrovica mirna, Kosovska policija vidljiva na svim ključnim tačkama
Protest pred EULEX-om eskalirao: Kamenje i flaše ka objektu, jedna osoba uhapšena
Posle presude Tačiju i ostalim: „Ne u moje ime“, Konjufca: Strašno za Kosovo
Šta piše u sažetku presude: Tači i ostali krivi za četiri ratna zločina, oslobođeni…
Tači i Krasnići osuđeni na po 25 godina, Veselji na 18, Seljimi na 13
Dan presude Tačiju i ostalima: U Hagu deset tačaka optužnice, na Kosovu mobilizacija za…
Islamska zajednica Kosova pred presudu u Hagu: Zastave OVK i na minarete džamija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
