Naši sugrađani

Dvojica Milana, jedan Kabašić, drugi Dobrić - obojica mladi Mitrovčani. Sugrađani ih, mahom, poznaju kao 'urbane likove'. Kabašić je muzičar - člana mitrovičkog rok sastava "Dark Sky", Dobrić, nakon diplome inžinjer-informatičar, nastavlja svoje školovanje, sada na smeru za grafički dizajn

Cvetovi, čipka, automobili, razni oblici, likovi iz dečjih crtaća. Ovo nije nasumično ređanje reči, već ono što jedan arhitekta može da napravi - od svojih torti. Na prvi mah bi se reklo da su arhitektura i torte nespojive stvari. Ali nije tako. Za Jovanu Lazić svaka torta je maketa. Ukrašavanjem torti ispunjava sebe. "Kad već nije do sada bilo prilike da radim posao za koji sam se školovala" - kaže ova Metohijka, nastanjena u Kosovskoj Mitrovici. Sladokusci znaju za ovu sada od skora Mitrovčanku. Rado naručuju njene slatke kreacije, koje su ukusne, lepe, dopadljive, ali pre svega originalne.

Trideset i prvi decembar i novogodišnja noć za većinu Mitrovčana su neradni. Provešće ih u krugu porodice, ili sa prijateljima, društvom, u nekom od lokalnih kafića i diskoteka. Međutim, ima i onih koji će u narednim satima biti na svom radnom mestu. Umesto na slavlju - lekari, medicinske sestre, policajci, radnici komunalnih i administrativnih službi, taksisti - brinuće o tome da sugrađanima budu na usluzi kao i svakog radnog dana. U novu godinu ući će dežurstvima. Kakav je njihov 31. decembar? Šta su njihove želje za 2018.?   

Na stare zanate srpske kulturne baštine polako, ali sigurno zaboravljamo. Ručnu izradu zamenile su mašine, brza i neretko - nekvalitetna proizvodnja. Malo je onih koji još uvek polažu na trud, upornost, a istovremeno i na očuvanje starih načina rada; na estetiku. Među tim malobrojnim našla se i jedna Mitrovčanka. Ljiljana Dražević unazad četiri godine tka na razboju. Ali, u čemu je uopšte lepota provesti sate na starinskom razboju, povijenih leđa, u ponavljajućim, istim pokretima? U proizvodu koji držite u rukama nakon mukotrpnog rada, u ponosu što ste uspeli na način koji je odavno zaboravljen - sa svojih deset prstiju - kaže Ljiljana. Ljiljana i njena porodica su poznati mitrovički intelektualci, filantropi, zaljubljenici u prirodu, ali to je tema koja zaslužuje posebnu priču.

Zgrada stare škole "Branko Radičević" u Severnoj Mitrovici,  posle 1999. godine postala je utočište raseljenih porodica. Danas, nakon 17. godina, u uslovima nedostojnim čoveka, još uvek žive Biserka Mašić i Ljubo Erković.