U srcu živopisnog sela Srbobran, gde od ukupno sedam stanovnika srpske nacionalnosti samo Milan Simonović (24) i njegov brat Bogdan (19) predstavljaju mladu generaciju, ova braća iznose svoju priču o životu, izazovima enklave, gubicima svojih najbližih i strastima koje ih hrane.
Dok Milan, student master studija na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, deli svoje iskustvo o povratku iz Gornjeg Milanovca, poslu u Osojanu i strastvenom sređivanju automobila, otkrivamo i tragove njegovog putovanja kroz svet borilačkih veština i automobilizma.
„Život u Srbobranu je poseban, nas dvojica, brat i ja, činimo srce ovog sela. Iako smo mala zajednica, suočavamo se sa izazovima i gradimo svoju budućnost ovde“, kaže Milan Simonović za Radio Goraždevac.
“Rođen sam u Gornjem Milanovcu, do 2009. sam živeo tamo. Otac je odlučio da se vratimo, deda se vratio ranije 2004. godine, 2006. su mu obnovili kuću. Nama su obnovili povratničku kuću 2009. godine. Počeo sam 4. razred u Osojanu. Živim ovde u Srbobranu kod Đurakovca. Trenutno živimo ovde samo ja i brat. Otac je preminuo u januaru ove godine, majka je 2018. u januaru, baba je 2019. a deda 2013. godine. Trenutno smo tu ja i brat. Ja imam posao, brat nema”, kazao je o svom povratku.
“Nemamo planove za napuštanje Srbobrana. Ovde smo sada i radimo na očuvanju porodične tradicije. Budućnost je neizvesna, ali trenutno smo posvećeni ovom mestu i svojim strastima”, dodaje.
“Trenutno smo tu. Što kažu, ovde nam je sve, ovde nam je i otac i majka i baba i deda. Trenutno ne planiramo da idemo odavde. Sad, kakva je budućnost, to sve zavisi od vremena, kakvo bude. Trenutno smo tu gde jesmo, radimo. Radimo brat i ja i imanje, tako da tu smo, nemamo ništa drugo nigde osim ovde”.
Milan dodaje da su automobili postali njihova strast i izlaz iz svakodnevice.
“Sređujemo svoje ljubimce, jugo i golf, uz radionicu koju smo sami osnovali. To je naša terapija i način da održimo živim duh porodičnog nasleđa”, naveo je.
“Što se hobija tiče, trenirao sam kik-boks i karate dok sam studirao i išao u srednju školu u Kosovskoj Mitrovici. Sada trenutno su mi hobi automobili, da sređujem svoje automobile. Imam jednog juga, ja i brat smo uzeli i golfa, tako da malo radimo mehaniku i limariju”, kazao je Milan.
On dodaje da u poselednje vreme veoma slabo izlaze kada je noćni život u pitanju. Njihov fokus je sada najviše na restauraciji starijih automobila.
“Što se tiče mladih osoba u našem selu, a da su Srbi, njih nema. Ima ih u susednom mestu, ali nema u našem selu Srbobran, samo smo ja i brat. Pa, u poslednje vreme, od kako sam diplomirao i od kako sam završio sa Mitrovicom, od marta, slabo izlazimo. Nekad-nekad, što kažu, ako se skupimo, društvo, odemo do Mitrovice, ali slabo. Većinu vremena u poslednje vreme provodim trenirajući sam tu, malo ovaj hobi, automobilizam, i to je to”.
Od karatea u Gornjem Milanovcu, preko klubova u Mitrovici, do trećeg mesta na trkama auto slalom u Slatini – sportski duh me pratio kroz ceo život. O sportu, gubicima i ponovnim usponima Milan govori sa setom i ponosom.
S jugićem na Slatinu
“Ja sam voleo da probam trke, što se mojih autimobila tiče, ali je to veoma skupo i nemam pravi automobil za to. Jedan drugar iz Mitrovice, Albanac, mi je tokom dopisivanja predložio disciplinu auto slalom, gde se može voziti i civilno vozilo. Znači, zaobilaženje čunjeva, prepreka, u što kraćem vremenskom roku. On mi je rekao da to postoji u Slatini na aerodromu, bilo je pred kraj godine. Ja sam otišao svojim jugom, prijavio se za klasu. Vozio sam i osvojio sam treće mesto”.
Milan sa ponosom priča i o medaljama koje je osvajao dok je trenirao u Gornjem Milanovcu i Kosovskoj Mitrovici.
“Pokojni otac i majka su me upisali, pošto sam bio hiperaktivan dok smo živeli u Gornjem Milanovcu, sa četiri godine na karate. U klubu „Takovo“ sam trenirao pet godina dok se nismo vratili, tamo sam osvojio dve medalje. E, onda, nije bilo uslova za trening ovde, dok sam bio u Osojanu. Onda sam odlučio kad budem upisao srednju u Mitrovici da ću tamo da nastavim da se bavim karateom. Onda sam počeo u karate klubu ‘Kosovska Mitrovica’, imam par medalja. Posle, kad sam završio srednju, hteo sam da malo usavršim sebe, pa sam upisao i kik-boks, kik-boks klub ‘Kosovska Mitrovica’. Paralelno sam trenirao karate i kik-boks. Osvojio sam dosta medalja”, priča Milan.
Osvajanje trećeg mesta na auto slalom trkama je samo jedan od Milanovih koraka prema ostvarenju svojih snova, a ovaj mladi entuzijasta planira da nastavi sa istraživanjem svet automobilizma i unapređivanjem svoje veštine. Srbobran možda jeste mala enklava, ali Milan Simonović pokazuje da veliki uspesi mogu proizaći iz srca malih zajednica.
Kako živi ostala omladina u metohijskim mestima, podsetite se u serijalu Radio Goraždevca:
Sanja Kostić: Budućnost vidim u selu Vidanje, želela bih da svoju porodicu gradim ovde
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
