Dr Srbljak: Moja vizija je da KBC Kosovska Mitrovica znanjem i umećem postane brend

Od zlatnog doba jugoslovenskog zdravstva pažljivo negovanog i u gradu na Ibru, preko očuvanja i obnavljanja bolnice, do spornog statusa i humanitarne isporuke državnih lekova. Tenzije, depresija, nervoza, nasilje – ovako izgleda život na Severu Kosova unazad 30 godina. Savršen recept za srčana oboljenja. Lekar koji leči naša srca je u šetnji i uzgajanju voća na dedovini u srcu Metohije pronašao svoj recept za zdravlje. Internista i kardiolog KBC Kosovska Mitrovica, Nebojša Srbljak, u lekarskoj zajednici prepoznat je kao stručnjak. Sin je jednog od trojice rodonačelnika koronarnog odeljenja u mitrovičkoj bolnici. Do danas je, uprkos svim našim nedaćama i podelama, ostao pouzdana adresa na koju dolaze pacijenti sa obe strane reke po pomoć.

Koronarona jedinica pri KBC Kosovska Mitrovica oformljeno je još davne 1972. godine, od strane oca Nebojše Srbljaka – doktora Dragutina Srbljaka, Selimira Kaličanina i Islima Šipoljija. U vreme kada je osnovana, koronarna jedinica u Kosovskoj Mitrovici je bila peta u Srbiji.

Jedan od najistaknutijih lekara ovog odeljenja danas je upravo Nebojša Srbljak. Započeo je svoju karijeru nakon specijalizacije 1992. godine.

Kaže da je koronarna jedinica u Kosovskoj Mitrovici bila na dobrom glasu i pružala isti tretman kao i odeljenje Kliničkog centra Srbije.

„Sve što je bilo od medikamenata u koronarnoj jedinici Kliničkog centra u Beogradu, bilo je i u Kosovskoj Mitrovici“, navodi je.

Više od trideset godina kasnije, Srbljak poručuje da su medikamenti „nužno zlo“, te da je ubacivanje stenta „najbolja stvar“.

„Ideja je bila da se što ranije razvije ta invanzivna reperfuzija – invazivno preživljavanje infarkta, u narodu poznato kao koronarografija ili ubacivanje stenta“, dodaje.

Međutim, Kosovska Mitrovica još uvek nema angio salu gde bi mogle da se rade ovakve operacije. Srbljak za odugovlačenje optužuje bivšeg direktora mitrovičkog KBC-a, Milana Ivanovića.

„Mi smo 2013. godine dobili pozitivno mišljenje od Udruženja kardiologa Srbije za otvaranje angio sale u Kosovskoj Mitrovici. Zašto je nismo do sada otvorili je čist lični animozitet tadašnjeg direktora Milana Ivanovića prema meni. Pokušavao sam na sve moguće načine da se organizujemo, međutim, nikada nisam naišao na pozitivan odgovor“, tvrdi Srbljak.

Naglašava da je još tada Kosovska Mitrovica imala tri doktora sa specijalizacijom, ali i uspostavljenu saradnju sa VMA u Beogradu koji je, kaže, bio raspoložen da pomogne mitrovičkom KBC-u i šalje svoje lekare.

„Bila je ideja da se mitrovička bolnica veže za neku eminentnu ustanovu i da se na taj način edukuju ljudi i tako edukovani vraćaju u matičnu ustanovu kako bi ona (bolnica) išla napred“, dodaje.

Tatjana Lazarević Tanja urednica kossev Nebojša Srbljak doktor
FOTO: KoSSev
Kosovska Mitrovica dobija angio salu

Ova ideja će, međutim, prema rečima našeg sagovornika, već sledeće godine biti realizovana.

Srbljak najavljuje da će se uskoro krenuti sa edukacijom doktora i otvaranjem angio sale, a da će se potom krenuti i sa ugrađivanjem stenta.

„Nadam se da ćemo početkom maja, pošto se objekat gradi, data su sredstva i dobijen je aparat, imamo mlade vrlo zainteresovane ljude koji su spremni da uđu u angio salu. Imamo apsolutnu podršku države i Kliničkog centra Srbije i Dedinja za edukaciju, dok je VMA jedna od opcija da se tamo vrši edukacija naših ljudi… Što se tiče kadra, mislim da su ova tri momka sasvim dobar izbor. Ono što je bitno je da imaju želju da to rade“, objašnjava Srbljak.

Doktori mitrovičkog KBC-a bave se već duže od deceniju ugradnjom pejsmejkera pacijentima u angio sali VMA, gde dobijaju nekoliko termina mesečno, a sam je Srbljak direktor pejsmejker centra, za koji se čeka otvaranje.

„Ja se šalim da smo kao putujući cirkus. Mi ponesemo sve odavde, oni nam daju angio salu, ubacimo pejsmejker i posle se vraćamo“, navodi Srbljak.

Precizira da će se, se nakon otvaranja angio sale, osim ugradnje stentova, i ovakvi zahvati raditi u mitrovičkom KBC-u.

Predviđa da će na godišnjem nivou ugrađivati više od 100 pejsmejkera, te da će angio sala biti dostupna svim ljudima na Kosovu.

„Strašno je i traumatično videti čoveka od 80 godina čije srce radi na 60-40 otkucaja – krene rano ujutru, stigne tamo u osam, dok se sala pripremi, mi ga operišemo, već u jedan sat, on se vraća nazad. Za čoveka tih godina, to je veliki napor“, objašnjava.

Kao drugi primer izdvaja nedavni slučaj mlađe žene iz opštine Štrpce kojoj je na pregledu u bolnici u Lapljem Selu ustanovljeno da je imala infarkt srca. Usled nedostatka angio sale, pacijent je poslat u prištinski klinički centar.

„Doktoru su vezane ruke. Vi nemate angio salu i onda je čovek pozvao kolege Albance sa kojima se zna – da ih zamoli da joj urade koronarografiju u prištinskom kliničkom centru. Između nas i Lapljeg Sela je 40 kilometara, da smo imali angio salu taj moj kolega ne bi preživljavao stres – da li će kolege u kliničkom centru u Prištini da je prime ili neće, kako će se završiti“, naveo je.

Ne delim pacijenta po nacionalnosti – mostovi poverenja koje treba graditi 

Upitan o administrativnoj proceduri koja se primenjuje kada zdravstvena ustanova u srpskom sistemu traži pomoć one u kosovskom, Srbljak poručuje da lekarima „papiri ne znače ništa“, već da doktori i sa jedne i sa druge strane Ibra izlaze pacijentima u susret.

Kada su u pitanju kolege Albanci koje poznaje, odnosno sa kojima je radio devedesetih godina, kaže da je sa njima i dan danas u izvanrednim odnosima.

„Generacijski i jezički jaz ostavlja neke posledice, međutim, ne postoji animozitet“, podcrtava.

„Ne postoji lekar koji će da osobi od 33 godine da uskrati pomoć jer ona nema osiguranje. Nebrojano puta smo mi izlazili u susret ljudima sa južne strane“, navodi, dodajući da su na odeljenju kojim upravlja trenutno tri pacijenta koji nisu osigurani.

Kaže da ga ne interesuje ko je, odakle je i koje je nacije pacijent.

To da li je neko Albanac ili nije Albanac, nikakve veze nema – ti imaš ili nemaš osiguranje

„Mi delimo ljude na osiguranike i neosiguranike. Imate dosta Albanaca koji imaju naše osiguranje. Meni je bitno da kada on dođe, da li će da se naplati osiguranje iz fonda, ili će on platiti lečenje svojim sredstvima. Sve ostalo – nacija, pripadnost, to mene ne interesuje“, objasnio je.

Prenosi i svedočenja pacijenata albanske nacionalnosti.

„Vrlo često kada dođu kod mene, imaju osećaj da kada odu negde drugde da su prevareni i da im je novac oduzet bez adekvatnog lečenja, zbrinjavanja“, dodaje Srbljak, navodeći da u tome vidi mogućnost za izgradnju „mostova poverenja“.

„To su mostovi koje treba pojačavati. Oni postoje, jesu tipa brvna – možda padneš, možda ne padneš, ali ih treba širiti“.

Albanci na Kosovu i Metohiji imaju neizmerno poverenje u lekare u Beogradu. Fascinantno je koliko ljudi ide na VMA da se leči

 

Nebojša Srbljak
FOTO: KoSSev
Mi nismo paralelna institucija

Sa druge strane, komentarišući navode prištinskih zvaničnika o KBC Kosovska Mitrovica Srbljak poručuje da ova bolnica ne može da bude „paralelna instiucija“, jer druge nema, te da pruža usluge osiguranicima država Srbije koji su, kako kaže, na ovom području legalni.

„Ne vidim tu bilo šta ilegalno. Niko od nas ne ide u podrume da operiše. Mnogo smo legalniji i transparentniji u smislu da svaki naš pacijent ima otpusnu listu, obradu, dalju nostrifikaciju…“.

Ta poruka ne dopire do Prištine, jer je, kaže, KBC ne šalje.

„Mi se držimo kao preplašeno dete. Sedimo u svojoj sobi i zadovoljni smo jer nam niko ne kuca na vrata“, kazao je.

Stručni kolegijum

Srbljak navodi da iako nekad jeste postojao, danas u KBC Kosovska Mitrovica nema stručnih kolegijuma.

„Kao što je organizam sklop svih organa, tako je i bolnica sklop raznih odeljenja. Stručnog kolegijuma nemamo – gde bi se svi – 200 lekara, jednom mesečno okupljalo kako bi razgovarali o pacijentima… Pacijent ima potrebu za opsežnom opservacijom tako da se vrlo često dešava da nije neki doktor dobro shvaćen ili nešto video“, kazao je.

Pitao bih Vitiju – ‘u čemu je problem’, otvorio bih dijagnostičke centre, podigao standard lekarima

Upitan o promenama koje bi uveo ukoliko bi bio na čelu KBC Kosovska Mitrovica, Srbljak navodi da bi prvo rešavao pitanja snabdevanja lekovima i drugim medicinskim proizvodima.

„Otišao bih na carinu ili do Vitije (kosovski ministar zdravlja, Arbena Vitia) i pitao bih ga u čemu je problem“, kazao je, navodeći da bi ovo pitanje trebalo da se podigne na nivo države i da se uključi međunarodna zajednica.

Naglašava da mnogi lekovi nedostaju, te da pacijenti moraju sami da ih kupuju.

„Tražio bih od ministra zdravlja Kosova da više nemamo problema tog tipa – da se ciganišemo – ‘sada ti dam, sada ti ne dam’. Kažite vaše uslove, tu je međunarodna zajednica, hajde da sednemo, da to dogovorimo… Ne može da to bude način rada, nedostaje sistemsko rešenje“, kazao je Srbljak.

Drugi potez bilo bi otvaranje još dijagnostičkih centara – poput angio sale i magnetne rezonace, a treći – podizanje standarda lekara.

„Svim mladim lekarima bih omogućio da reše svoje stambeno pitanje i naravno, edukacija tih mladih ljudi, na njima ostaje bolnica… Ako ti njemu omogućiš da on svoje znanje prikaže, pokaže dokaže, da se istakne, vi imate pravog doktora, a ako ga vi gurate u zapećak i dajete mu za pravo onog trenutka kada je ponizan, tu nema ništa“, dodaje Srbljak.

Lekari se sele

Priznaje da mladi lekari iz KBC odlaze i sele se.

„To je najveći problem. Jer ako vi imate mladog lekara koji treba da razmišlja da li će dobiti stan, da li će moći da zaposli ženu, da li ćete mu odobriti da napreduje iako se ne slažete sa njim u profesionalnim stvarima…“

Kao primer, hirurg navodi ženu koja je bila na volonterskoj specijalizaciji.

„Nije se našlo mesto za nju u KBC-u, ljudi iz Ćuprije su čuli da je na volonterskoj. Uzela je ovde otkaz, sutradan su je tamo primili“, kazao je.

Brend

Srbljak je, međutim, optimista po pitanju budućnosti KBC Kosovska Mitrovica i njegov opstanak vidi kroz sistem Republike Srbije, te ostaje pri težnji da ova zdravstvena ustanova postane brend.

„KBC Kosovska Mitrovica je finansiran i opservira pacijente koji su osigurani u RFZO-u Srbije. Tu je zagarantovan opstanak. Ono što je moja vizija je da svojim znanjem i umećem postanu brend. Da pacijenti kažu – idem da mi postave stent, da mi postave pejsmejker, idem da me leče ljudi koji znaju i umeju, a to sve može uz aktivnu edukaciju“, dodao je.

A kako bi se do toga došlo, Srbljak nalaže da je potrebna strateška promena poput apsolutnog povezivanja KBC Kosovska Mitrovica sa Univerzitetskim kliničkim centrom Srbije.

„Apsolutna povezanost u smislu tranše. Odlaze moji doktori tamo na edukaciju, dolaze njihovi doktori… Jedino investiranje u mlade ljude i u njihovu edukaciju, daje nam za pravo da ovde vidimo svoju perspektivu“, dodaje.

Podcrtava da je njegov cilj da odeljenje kardiologije na KBC Kosovska Mitrovica postane brend, ne samo na teritoriji Kosova, već i u centralnoj Srbiji.

„Ako smo mogli da budemo brend i prepoznatljivi po Džez festivalu, horu crkvenom, velikom broju muzičara koji su išli u Barselonu gde su se školovali i bili prepoznatljivi po tome da smo nešto što je spoj prkosa, ponosa i intelekta, ne vidim razlog da bi to oko bolnice trebalo da bude pod nešto drugo podvučeno“, objašnjava Srbljak.

Srce je obolelo – 20 godina neizvesnosti

Na kraju ovaj kardiolog savetuje građanima da razmišljaju i vode računa o svom zdravlju.

„Zdravstveni bilten Severa Kosova je dosta raznolik. Kardiovaskularne bolesti su sigurno na drugom mestu, ako ne i na prvom, posle toga idu maligna oboljenja, a za njima hronične bolesti“.

Naglašava da je depresivni sindrom „strašan“, te da rušenju zdravlja doprinosi okruženje u kojem građani žive već decenijama.

„Stres i neizvesnost su nešto što nas prati već 20 godina. Imamo problem sa mlađim ljudima. Virus korona je napravio haos, imamo mnogo ljudi koji imaju postkovid probleme, imaju oslabljenu funkciju srca, pluća…“, kazao je.

On savetuje građanima da se kreću što više mogu.

„Kretanje je vrlo bitno jer sebi pokazujete koliko ste zdravi… Ja bih preporučio svim ljudima da pokušaju sami sa sobom da porazgovaraju, da se smire i spuste, a da fizički napor bude adekvatan onome što njihov organizam u tom trenutku može da podnese“, dodao je Srbljak.

Osim u šetnji, ovaj doktor pronašao je svoj recept za zdravlje u uzgajanju voća na dedovini u srcu Metohije u Goraždevcu.

Tamo će se i uputiti kada, kaže, nada se, za pet godina bude otišao u penziju.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.