Umetnik koji leči i telo i dušu gradu koji je nekada svetla bacao daleko pokušava da oživi stari sjaj

Umetnost je lek za dušu, dok su umetnici vesnici mira, pa i na ovim turbulentnim prostorima, gde je kriza svakodnevnica i gde se život sveo na puko preživljanje i životarenje. Od grada, koji je, kako su to voleli nekada da kažu, „svetla bacao daleko“, do ekološkog i moralnog posrnuća u kojem se trenutno nalazi, umetnost je jedan od izraza koji pokušava da gradu vrati sjaj koji je nekada imao. O svojim počecima, izazovima, umetničkom izrazu i gradu u kojem je proveo čitav svoj život, razgovarali smo sa našim sugrađaninom Dejanom Perićem, akademski slikarom i upravo jednim od vesnika mira koji je u posleratnim godinama na početku milenijuma, zajedno sa kolegama sa južne strane Ibra, radio na tome da se svi ljudi sa ovog podneblja vrate slozi i harmoniji.

Slikarstvo je završio na fakultetu umetnosti u Prištini, a da će se baviti ovom umetnošću, znao je od malih nogu, kada je, sa svojih sedam godina, naslikao prvu sliku.

„Prva moja slika se zove Priroda, neki šumski pejzaž, a druga slika Vodopadi u Bosni i na Plitvičkim jezerima, gde sam ja potom izložio svoje radove u čemu mi je otac pomagao“, počinje razgovor za KoSSev Perić, dodavši da je još od samih početaka učestvovao na brojim takmičenjima i dobijao razne nagrade.

Ljubav prema slikarstvu usadio mu je legendarni nastavnik u Osnovnoj školi „Branko Radičević“, Ibro Redžović, zbog čega je, kaže, i ta škola imala uspeha na međunarodnim takmičenjima.

„U tom periodu Osnovna škola Branko Radičević je osvojila prvo mesto u Evropi, što je jako zanimljivo za ovako malo mesto“, naglašava Perić.

Ističe da je cela njegova porodica vezana za umetnost, kako kroz slikarstvo, tako i kroz muziku i pisanje.

„Moj sin Aleksa je pisac i slikar, moj otac je bio i muzičar i sportista i slikar, takođe i stric, tako cela porodica, mnogi su bubnjari, džezeri, rokeri. Svi mi potičemo iz jedne umetničke familije i svako od nas ima svoj put i način izražavanja“, kaže Dejan.

Svoj umetnički izraz i stil ocenjuje kao kreiranje klasičnih dela i moderne umetnosti. Služi se procesima iz sveta masovne produkcije se različitim elementima.

„Osobine koje želim da izrazim, kao što su svetlo, kretanje, emocija – to su sve oblici energije“, kaže Dejan.

„Koristim umetnost kako bih realno – pretvorio u narativ“

„Mogu reći za sebe kao umetnika da su moja izražajna svojstva i da osećanja o životu dolaze iz mog iskustva kroz susrete sa ljudima, mestima, događajima, objektima i idejama. Moja iskustva su isprepletena asocijacijama i osećanjima“, ističe Perić.

Proces razumevanja umetnosti 

Sagovornik KoSSeva ukazuje na značaj procesa razumevanja umetnosti.

On podrazumeva ono što posmatrač treba da vidi na slici, kao i čitav proces nastajanja umetničkog dela.

„Kada posmatramo umetničko delo, često nam se dešava da se izgubimo u svetu koji umetnik stvara, ali i da se zapitamo, šta je to što treba da vidimo ili razumemo“, navodi Perić.

Ceo proces obuhvata i izbor boja, koje su povezane sa raznim emocijama, kao i samim shvatanjem umetničkog dela, jer svaka boja ima svoju simboliku.

„Boja spada u kvalitativna obeležja crteža. Simbolična upotreba boja znači sinonim za određene emocije. Crvena boja – uzbuđenje, ugodno ili neugodno, plava boja deluje smirujuće, zelena boja se povezuje sa stabilnošću i čvrstinom, žuta boja izražava osećaj traganja za nečim novim. Tople boje povezuju se sa aktivnošću i energijom, a tamne sa mirnoćom ili opasnošću“, kaže Dejan.

Kao posmatrači, naše uloge su mnogo kompleksnije, nego što bismo mogli da zamislimo na prvi pogled

Umetničko delo, naglašava Perić, nije samo površinska slika koju vidimo, već je često ispunjena simbolima, metaforama i skrivenim porukama koje posmatrač treba da otkrije.

„Treba da obratimo pažnju na boje, oblike, linije, teksture slike, jer sve to ima značajnu ulogu u umetničkom delu“, ističe Dejan i dodaje:

„Umetnost je često proizvod vremena i mesta u kome je nastala, pa je poznavanje konteksta, veoma važno za razumevanje umetničkog dela. Treba da istražimo istorijski, kulturni i društveni kontekst u kojem je umetničko delo nastalo, kako bismo shvatili zašto je umetnik izabrao baš te motive, boje i forme.

„U mojim slikama je vrlo važan slikarski izraz, moja slikarska zamisao obuhvata uljani pigment na platnu ili u vidu crteža izvedenog perom na papiru, ideja koja se u meni rađa u tom smislu, želim da čovek vidi ono što želi da vidi. Moje izražavanje u umetnosti, prvenstveno zavisi od kreativnosti i od mog izraza u formi“, kaže on.

Galerija „Mitriks – Pozitivna energija“ – malo mesto koje odiše istorijom 

Perić je vlasnik manje galerije koja se nalazi u ulici Ivo Lole Ribara.

Ovaj malecni prostor odiše umetnošću i istorijom, mnogobrojnim istorijskim događajima i ljudima koji su obeležili istoriju srpskog naroda.

Prisutne su mnogobrojne ličnosti iz naše istorije, kao što su patrijarh Pavle, Filip Višnjić, Sveti Sava, kao i manastiri i crkve, među kojima – Ravanica, Visoki Dečani, crkva Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici.

Na kosovskom ciklusu radi više od dve godine, te naglašava da ceo taj proces iziskuje mnogo vremena truda i poznavanja istorije našeg naroda.

„Tu sam predstavio nas kao Srbe, kao narod koji se uvek borio za slobodu i kroz tu poeziju gde su nastale takve slike kao što je Boj na Kosovu, Kosovka devojka, Miloš Obilić koji ubija sultana Murata, Seobu Srba i kroz taj ciklus sam želeo da prikažem jedan deo istorije našeg naroda“, kaže Dejan.

U ovoj galeriji će vam, kaže, ukazati na umetniča dela koja će vam ulepšati život.

„Kada dođete u moju galeriju, ja, u razgovoru sa vama, ukazaću vam na boje, slike, crteže koji bi trebalo da vam ukrase i ulepšaju život ili vašu sobu ili da obradujete prijatelja, što je vrlo važno“, ističe Perić.

Kroz umetnost ukazujem na mane i vrline našeg grada

Sagovornik KoSSev-a ističe da je njegov cilj da ukaže na lepe i loše strane Kosovske Mitrovice.

„Da nam grad bude ekološki, čist, da su ljudi uvek nasmejani jer je vrlo važan osmeh na licu i da vole svoj život“, ističe Dejan i dodaje da je to vrlo važno za naš mentalni sklop, a pogotovu za Mitrovicu“.

Priroda je lek, ocenjuje.

„Druga stvar je izaći u prirodu, šetati, upoznavati ljude i imati kontakt sa ljudima, ali sama priroda, dvorište, kuća, pogled u sunce, to je nešto posebno“, kaže Dejan.

Dve humane delatnosti sa istim ciljem

Osim što je umetnik, Dejan je zdravstveni radnik preko 30 godina. Radi kao medicinski tehničar u mitrovačkom Domu zdravlja. Umetnost i medicina su povezani, kaže, jer i jedna i druga delatnost imaju isti cilj – pomaganje ljudima oko sebe.

„U svom pristupu, radu i ponašanju gledam da se sa svojim radom unapredim i ukažem na to da svaki čovek koji dođe na lečenje, prvenstveno lepim rečima izlečimo čoveka, pa onda ide terapija, a zajedničkim razgovorom i timskim radom smo mnoge ljude spasili, mnoge živote“.

Umetnici – vesnici mira 

U turbulentnim posleratnim godinama početkom ovog milenijuma, Dejan ističe da su umetnici bili ti od kojih je međunarodna zajednica krenula sa procesom stvaranjem mira i uslova za miran život.

„Umetnici su u tom periodu bili prvi vesnici mira. U saradnji sa KFOR-om, oni su tada tražili nas umetnike, kako bi rešili problem koji, nažalost i dalje traje, da bi se stvorio mir i uslovi za neki lepši život, a to uvek ide kroz umetnost“, naglašava on i dodaje:

„Tako smo mi 28. juna 2000. godine imali izložbu u Parizu, potom u Beču 2001. godine i tu smo izlagali slike sa našim najpoznatijim slikarima, kao što su Safet Zec, Aleksandar Popović, to je zatim izašlo u njihovom nacionalnom listu, gde su nas kosovske umetnike iz severnog i južnog dela, gde smo mi trebali da uspostavimo jedan kontakt“

Kroz umetnost upoznajemo i usmeravamo decu

„Sve zavisi od porodice, vrlo je važna porodica, puno vremena treba raditi sa decom, a slikanje je način, gde ćete videti njihovo raspoloženje, a deca vole da slikaju i tu ćete, kroz njihov izraz videti šta oni misle o okruženju, o vama, ocu, majci, tetki, o prijateljima i tu ćete videti ono što je dobro i ono što nije dobro“, ističe Dejan.

„Uputiti ih da se bave muzikom, slikanjem i sportom, to su tri stvari koje su obavezne“

„Moramo slušati decu i omladinu, ovo je doba kompjutera, interneta, moramo razumeti i njihove prohteve, ali usmeriti ih da se ne bave alkoholizmom, drogom koja je svuda oko nas i to može ostaviti dugoročne posledice i treba se izboriti sa tim“, zaključuje za KoSSev Dejan Perić.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.