Zvucima harmonike od Crkoleza do Kragujevca

Milica Tijanić
FOTO: KoSSev

Sedamnaestogodišnjakinja iz metohijskog sela Crkolez, u opštini Istok, Milica Tijanić, očarana je muzikom. Uprkos svim poteškoćama, ona ne odustaje od svog cilja – da bude uspešna muzičarka. Pohađa Tehničku školu u Suvom Grlu, ide na časove solo pevanja u Muzičkoj školi u Kosovskoj Mitrovici i prelazi više od 200 kilomentara od svog sela kako ne bi propustila časove harmonike u Kragujevcu.

Pored jake želje i volje za uspehom, Milica je jedan od primera rušenja stereotipa – da je harmonika „muški instrument“. Svira „dugmetaru“ i kaže da uživa u tome.

Želja i ljubav za ovim instrumentom su se rodile spontano, još dok je imala devet godina. Rasla je iz godine u godinu, slušajući različite melodije koje proizvodi ovaj instrument.

„Ljubav prema muzici se rodila još u trećem razredu osnovne škole i moj put ka muzici je bio jako dug. Želja baš za ovim instrumentom kao što je harmonika se rodila spontano. Sećam se kada sam jedom davno razmišljala i rekla sebi – ako se nekada bavim muzikom to će biti isključivo harmonika, iako je to retkost i na neki način čudno da devojka svira harmoniku. Ali kada volite nešto to vas podstiče ka boljem i višem cilju“, kaže sagovornica KoSSev-a.

Milica živi sa roditeljima i dva mlađa brata od kojih je jedan takođe počeo da se bavi sviranjem harmonike. Ističe da su im roditelji velika podrška. Uprkos tome što u porodici samo otac radi, uspevaju da njoj i braći obezbede sve što im je potrebno.

„U mojoj porodici se niko nije bavio muzikom, jer na žalost, moji roditelji nisu imali uslove kao mi danas. Sada nam omogućavaju i pružaju sve uslove, koliko je to u njihovoj moći, samo da bi uspeli u tome što volimo“, dodaje.

Milica je prvi razred niže muzičke škole završila u Kragujevcu, ostalih pet u Raški.

„Za mene ovo školovanje nije predstavljalo ni jednu prepreku, jer imam cilj koji želim da ostvarim i smatram da svako ko na ovom svetu voli i želi da nešto postigne u životi mora imati cilj, kolike god prepreke da postoje“, kaže Milica.

Ona i dalje pohađa časove harmoniku u Kragujevcu – svake druge nedelje, a u muzičku školu u Kosovskoj Mitrovici ide jednom nedeljno, dok u sve to kombinuje časove u Tehničkoj školi u Suvom Grlu.

„Svaki početak je težak, pa tako je i za mene na početku bilo teško i naporno putovati po pet sati u jednom pravcu do Kragujevca i nazad do Crkoleza“, ističe ova talentovana devojka.

Prenosi utiske svojih nastavnika iz muzičkog:

„Moj napredak se izuzetno vidi i primećuje, što znači da svakog dana sve više napredujem“.

Milica vežba svakodnevno po tri sata, najčešče svira narodna kola. Nije joj teško, naprotiv – „volim harmoniku, to je veliko zadovoljstvo“.

 

„Moje vežbanje je svakodnevno do tri sata, nekada i više kada imam vremena, jer pored harmonike idem i u srednju školu koju uporedno pohađam. Kada dođe vikend više se posvetim instrumentu i imam više vremena za vežbanje“.

Svoje slobodno vreme ispunjava samo sviranjem, jer u ovom metohijskom selu koje broji oko 70 žitelja srpske nacionalnosti, više nema vršnjaka.

„Moje odrastanje u mom Crkolezu je prelepo, odrasla sam u zdravoj životnoj sredini, ali i ovde ima prednosti i mana. Nemamo u selu prodavnicu, neki edukativni centar, vrtić. Ono što mi veoma nedostaje je druženje sa vršnjacima, jer ih nema, pa svoje slobodno vreme ispunjavam sviranjem harmonike“, navela je.

Danas, nakon osam godina druženja sa harmonikom, kaže, da joj je želja da jednog dana osnuje svoj bend.

„Volela bih da jednog dana ostvarim svoj cilj u muzici, želela bih u nekom vremenu imam svoj bend, a ja ću se potruditi i dati sve od sebe, kao i do sada, da taj cilj ostvarim i da budem uspešna u tome“, najavljuje nesvakidašnja muzičarka.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.