„Život u Goraždevcu nije lak, nedostaju nam više kulturnih i sportskih dešavanja“

Goraždevac, selo sa bogatom istorijom i duhovnom baštinom, suočava se sa izazovima koji pogađaju mlade stanovnike. Damjan Portić jedan od mladih iz ovog mesta deli svoje iskustvo o životu u ovom malom selu, ističući nedostatak društvenih aktivnosti, kulturnih događanja i ograničenja u zapošljavanju mladih.

Dok se neki bore s privremenim poslovima, većina mladih napušta Goraždevac u potrazi za boljim zapošljavanjem i životnim uslovima. Ipak, Portić izražava ljubav prema svom mestu i optimizam za budućnost, nadajući se pozitivnim promenama.

“Goraždevac je mesto gde sam odrastao, gde živim već 23 godine. Za mene je ovo najlepše mesto na svetu, što bi rekli, ne bih ga menjao ni za šta. Imamo školu, dom zdravlja, dve crkve. Crkvu rođenja presvete Bogorodice i crkvu Brvnaru jednu od najstarijih u Evropi i na Balkanu. Pored toga, imamo dečija igrališta, dece nažalost ima sve manje u poslednje vreme ali nadamo se da će ih biti više i da će se ponovo deca igrati svakodnevno na ulicama Goraždevca”, kaže Damjan Portić.

Damjan dodaje da sa druge strane život u Goraždevcu nije nimalo lak.

“Život je jako težak. Često ne možemo da se okupimo da se bavimo nekim sportom, nema nekih društvenih aktivnosti. Imamo samo jedan kafić, nekako smo se dosta i povukli, ne izlazimo toliko često, ne družimo se, a nemamo ni nekih baš dobrih uslova za to”, kaže Damjan za Radio Goraždevac.

Damjan Portić deli svoje iskustvo o životu u ovom malom mestu, ističući nedostatak društvenih aktivnosti, kulturnih događanja i ograničenja u zapošljavanju mladih.

“Kulturni život mladih u Goraždevcu je na dosta lošem nivou. Veoma retko imamo nekih društvenih okupljanja, kulturnih okupljanja, događaja. Možda jednom ili dva puta godišnje, iz doma kulture Gračanica pošalju ekipu i imamo projekciju nekog filma ovde u Goraždevcu. Ali kao što sam rekao, to je jednom ili dva puta godišnje i to je jako malo za neki kulturni život i za kulturnu edukaciju mladih u Goraždevcu”, rekao je Portić.

“Mogućnosti za mlade za zapošljavanje nisu baš na zavidnom nivou. Neki koji su imali sreće zaposlili su se i ostali ovde, nadamo se da će se ženiti i udavati. Većina mladih je napustila Goraždevac upravo iz tog razloga jer nije bilo zapošljavanja, nije bilo posla. Teško je bilo da se preživi i našli su parče hleba u drugom gradu”, dodaje.

On ipak dodaje da je zadovoljan životom u Goraždevcu.

“Zadovoljan sam svojim životom u Goraždevcu. Imam posao koji nije stalan, privremen je, ali nadam se da će potrajati. Trenutno nemam nekih većih problema, ni finansijskih, niti bezbednosnih, niti neke druge prirode. Jednostavno, život je pun uspona i padova i očekuje se da se svakoga dana nešto promeni ili na bolje ili na gore. Uglavnom imam sve što mi je neophodno za normalan život”, rekao je Portić.

Što se budućnosti tiče, on nema nema dilemu-svoju budućnost vidi u rodnom Goraždevcu.

“Ja svoju budućnost vidim u Goraždevcu. Od rođenja do groba što kažu. A nadam se da ću i umreti u Goraždevcu”, rekao je Portić.

Goraždevac, iako suočen s izazovima, ostaje dom za Damjana Portića. Njegova priča svedoči o potrebama mladih u malim zajednicama, ističući važnost kulturnih inicijativa i ekonomske podrške kako bi se očuvala zajednica i pružila perspektiva mladima. Nada u bolju budućnost odjekuje u Portićevim rečima, predstavljajući odlučnost da se Goraždevac održi kao dom za buduće generacije.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.