Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija večeras će u Njujorku razmatrati novi šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o Kosovu. Srbiju će predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić, dok će u ime Prištine učestvovati prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova i dijaspore Gljauk Konjufca. Sednica počinje u 21 čas po srednjoevropskom vremenu, odnosno u 15 časova po lokalnom vremenu u Njujorku. Na stolu je izveštaj u kojem se ukupna bezbednosna situacija ocenjuje kao stabilna, ali se upozorava na krhko stanje na severu, rušenja objekata, policijsko postupanje, zatvaranje srpskih institucija i ograničen napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
Učešće Marka Đurića potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, dok je Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova za KALLXO potvrdilo da će Prištinu predstavljati Gljauk Konjufca.
Ovo će biti drugo ovogodišnje redovno razmatranje situacije na Kosovu pred Savetom bezbednosti UN. Prethodna sednica održana je 9. aprila, a i tada su učestvovali Đurić i Konjufca.
Najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN, pod oznakom S/2026/779, obuhvata period od 16. marta do 15. septembra 2026. godine.
Očekuje se da ga predstavi specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Peter Due.
Sednicom predsedava Grčka, koja tokom oktobra predsedava Savetom bezbednosti UN.
UN: Stabilna bezbednosna situacija, ali sever ostaje krhak
Generalni sekretar UN u izveštaju ocenjuje da je ukupna bezbednosna situacija na Kosovu ostala stabilna, ali da su tenzije između centralnih vlasti i lokalnih samouprava, posebno na severu, nastavile da opterećuju odnose.
Posebno se ukazuje na zatvaranje i ometanje rada institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije, rušenja objekata i iseljavanja, postupanje Kosovske policije, ograničenja povezana sa verskim i kulturnim simbolima, kao i navode o zlostavljanju privedenih.
Prema oceni generalnog sekretara UN, takvi događaji dodatno su učvrstili osećaj nesigurnosti i nejednakog tretmana među kosovskim Srbima.
U dokumentu se upozorava da odluke koje pogađaju nevećinske zajednice, posebno kada je reč o imovini, rušenju objekata i iseljavanjima, moraju biti donošene uz njihove suštinske konsultacije i poštovanje zakonskih procedura.
Izveštaj posebno beleži policijsko postupanje nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, kada je privedeno 37 osoba. Predstavnici UNMIK-a razgovarali su sa pojedinim privedenima i kod njih uočili modrice i druge povrede, dok su privedeni prijavili neprimereno i ponižavajuće postupanje.
U dokumentu su zabeleženi i slučajevi policijskog zaustavljanja i kažnjavanja Srba zbog natpisa i simbola na majicama, kao i prijava fizičkog zlostavljanja jednog muškarca iz Zubinog Potoka, nakon koje je Policijski inspektorat Kosova preporučio suspenziju dvojice policajaca.
Generalni sekretar UN pozvao je na zakonito, proporcionalno i nediskriminatorno policijsko postupanje, nezavisne istrage navoda o zloupotrebama i poštovanje verskih, jezičkih i drugih prava nevećinskih zajednica.
Istovremeno, u izveštaju se konstatuju dugotrajna institucionalna blokada i ograničen napredak u sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, uz ocenu da je obnavljanje dijaloga neophodno za dugoročnu stabilnost.
KoSSev je juče detaljno izvestio o nalazima ovog dokumenta, uključujući konkretne slučajeve sa severa Kosova.
Konjufca i u aprilu tražio okončanje mandata UNMIK-a
Gljauk Konjufca je i na prethodnoj sednici Saveta bezbednosti, 9. aprila, kritikovao izveštavanje UNMIK-a, ocenjujući da pojedini delovi izveštaja jednostrano predstavljaju situaciju na terenu.
Tada je optužio Srbiju za mešanje u unutrašnja pitanja Kosova i ometanje normalizacije odnosa, zatražio odgovornost za napad u Banjskoj i pozvao Beograd da prizna nezavisnost Kosova.
Jedan od njegovih ključnih zahteva bio je prestanak mandata UNMIK-a, uz predlog da se misija transformiše u kancelariju koja bi olakšala članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Konjufca je tada osporio i uključivanje opširnog aneksa o Specijalizovanim većima u izveštaj UNMIK-a, tvrdeći da taj sud nije osnovan na osnovu Rezolucije 1244, već izmenama kosovskog ustavnog i zakonskog okvira.
„Specijalizovana veća nisu tvorevina Rezolucije 1244. Njih nije osnovao ovaj Savet, niti iz njega crpe svoja ovlašćenja i ne spadaju u mandat UNMIK-a“, poručio je tada Konjufca.
Za sada nije poznato koje će poruke Đurić i Konjufca izneti na večerašnjoj sednici.
Redovno razmatranje izveštaja o Kosovu
Savet bezbednosti UN od 2020. godine redovno razmatra izveštaje o Kosovu dva puta godišnje, u aprilu i oktobru.
UNMIK nastavlja da deluje na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, a izveštaje o njegovom radu formalno podnosi generalni sekretar UN.
Oni obuhvataju političke i bezbednosne prilike, stanje ljudskih prava, međuetničke odnose, vladavinu prava i rad međunarodnih misija.
Najnoviji izveštaj ne obuhvata događaje nakon 15. septembra, uključujući prvostepenu presudu bivšim čelnicima OVK od 16. septembra, proteste i usvajanje izmena Zakona o Specijalizovanim većima početkom oktobra, kao ni izbor nove predsednice Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
