Nakon serije kritika na društvenim mrežama, u televizijskim debatama i na javnim skupovima, opozicija u Prištini, nastavila je u istom stillu i u kosovskom parlamentu. Kosovski premijer, Aljbin Kurti, izvestio je danas poslanike o sastanku sa srpskim predsednikom u Ohridu. Srbija je pristala da tretira Kosovo kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice, ovo je de fakto priznanje, Kosovo neće biti „opterećeno“ drugim slojem izvršne vlasti, obavestio ih je Kurti.
Opozicija se, međutim, ne slaže – optužuju ga za degradaciju dijaloga, najgori sporazum još od 1999, da je svalio „večni teret“ na buduće generacije, te da je umesto do „uzajamnog priznanja u centru“ došao do „autonomije za Srbe u centru“.
Sednica je započeta ratifikacijom tri sporazuma, a već četvta tačka bio je susret u Ohridu.
Kurti: Kosovo neće biti opterećeno bilo kojim drugim slojem vlasti
Kurti je izveštavanje o sastanku započeo objašnjavanjem svog stava o samom dijalogu, navodeći da se na početku svog mandata obavezao da će da preformuliše dijalog, u ravnopravan „za obe zemlje“.
Kaže da su razgovori od predstavljanja francusko-nemačkog plana ušli u drugu fazu, te da su „saveznici“ Kosova uspostavili okvir sa strogim uslovima kako bi se prevazišle razlike.
Kurti je podcrtao da ne mogu da se izbegnu obaveze iz „međunarodnih ugovora“, ali je i ocenio da nije mogao da se postigne bolji tekst.
Nakon serije kritika opozicije u prethodnim danima – da je u Ohridu pristao na „autonomiju za Srbe“, Kurti danas naglašava da je jasno da Kosovo neće biti „opterećeno“ bilo kojim drugim slojem vlasti koji bi imao izvršna ovlašćenja.
Ujedno je kazao i da je Srbija pristala da „tretira Kosovo kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice“.
„Iskreno, naši saveznici žele Srbiju da približe Evropi, ali nisam siguran da li će to postići. Vredelo je truda jer smo postigli nešto važno. Osnovni sporazum potvrđuje da se međunarodni odnosi Kosova razvijaju na osnovu povelje Ujedinjenih nacija i svih osnovnih prava koja karakterišu suverenu državu. Srbija je pristala da tretira Kosovo kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice. Srbija se takođe obavezala da neće da preti upotrebom sile, ali ja u to ipak ne bih verovao“.
On naglašava da „dve države“ moraju biti posvećene razvoju normalnih odnosa između, te je još jednom poručio da zvanični Beograd ne bi trebalo da blokira članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ponovio je i da novi sporazum predstavlja „de fakto priznanje“ i to sa „nepovratnim statusom“.
Naznačio je i da su sve obaveze koje su preuzete „na snazi“, te da sprovođenje nadzire Evropska unija.
Kurti smatra i da će Kosovo od Ohridskog sporazuma dugoročno imati više koristi od Srbije.
„Međunarodna zajednica zatvara oči pred Srbijom. Ne sviđa nam se ovakva dinamika, ali šumu ne treba zanemariti zbog drveća. Dugoročno nam je bolje sa ovim sporazumom“.
O statusu SPC samo sa predstavnicima SPC
Kurti se osvrnuo i na Srpsku pravoslavnu crkvu čiji je status obuhvaćen Sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
On je pozvao rukovodstvo SPC da razgovaraju o statusu, dok je ujedno kazao da o ovoj temi neće da razgovara sa Beogradom.
„Preuzeli smo obavezu da ozvaničimo status pravoslavne crkve i zaštitimo objekte kulturnog nasleđa. Naši postojeći modeli prevazilaze naša evropska iskustva. Nemam razloga da izbegavam dijalog sa poglavarima Srpske crkve. O tome neću da ulazim u dijalog sa Vladom Srbije. Pozivam rukovodstvo Srpske crkve da se angažuje sa nama i da u dobroj veri razgovaramo o tome kako da se primeni sporazum, gde treba da se sprovode zakonske obaveze u duhu Evropske konvencije o ljudskim pravima“.
Krasnići: Od samoopredeljenja i „bez pregovora“ do pregovora i samoopredeljenje za Srbe
Uvodno obraćanje kosovskog premijera pratili su skupštinski govori predstavnika poslaničkih grupa u kosovskom parlamentu. Opozicija je kritikovala novi sporazum, a vlast ga branila.
Predsednik PDK, Memlji Krasnići, kazao je da je Kurti jednom rečenicom „preokrenuo ceo svoj politički život naglavačke”.
„Šta nije u redu sa premijerom? Postoji li zajednica, udruženje? Jer jednom rečenicom sinoć je kosovski premijer oborio ceo svoj politički život, ali ja mu bar čestitam na iskrenosti. Da, postoji Udruženje, kako je sinoć rekao. Bilo je Udruženje svaki put kada bi rekao da ga nema. Igra reči ima rok trajanja. Reči ističu kada morate da preduzmete akciju, a premijer je preduzeo akciju“, poručio je Krasnići.
Govoreći o ZSO, naveo je da niko nije napravio „veći iskorak u albanskoj politici“ od Kurtija.
„Od samoopredeljenja i bez pregovora, išli ste na pregovore i samoopredeljenje za Srbe sa Kosova. Možda premijer nije počinio nacionalnu izdaju, ali prema nekima – njegovim glasačima i militantima, jeste“.
Optužio je Kurtija i za degradaciju procesa dijaloga, navodeći da se od „konačnog sveobuhvatnog sporazuma sa uzajamnim priznanjem u centru došlo do privremenog, delimičnog dogovora sa autonomijom za Srbe u centru“.
Krasnići konstatuje da se novim sporazumom srpskoj zajednici na Kosovu nudi politička autonomija, a ne teritorijalna:
„Jer Štrpce nije povezano sa Leposavićem, već politička i izvršna vlast. Evropski modeli koje premijer razmatra ne funkcionišu na Kosovu, jer nas Srbija ne priznaje i ima teritorijalne pretenzije prema nama. Politička autonomija i eksteritorijalnost za Srpsku crkvu je uništenje budućnosti naše Republike“, ocenio je Krasnići.
Navodi i da je Kurti svojom „bahatošću, nebrigom prema svima i uzastopnim greškama“ doveo do toga da su „partneri izgubili ambicije za končani dogovor i uzajamno priznanje“.
Hodžaj: Bisljimi ne može da vodi trafiku, a tek da upravlja spoljnom politikom
Osim Kurtija, opozicija je danas kritikovala i njegovog zamenika, Besnika Bisljimija, koji je ujedno šef prištinskog pregovaračkog tima u Briselu.
Poslanik PDK, Enver Hodžaj, optužio ga je da ne zna da vodi spoljnu politiku.
„On ne može da vodi jednu trafiku kao finansijer, a ne da upravlja pitanjima spoljne politike“, rekao je Hodžaj.
Ujedno je kazao da je sporazum koji je postignut u Ohridu „najgori“ od Konferencije u Rambujeu 1999. godine.
Abdidžiku: Pojam samoupravljanje mnogo širi od ZSO
Predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK), Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), u sličnom tonu, poručio je da mu je žao zbog „promene pozicije“ Aljbina Kurtija i onih koji su, prema njegovim rečima, prevareni i iskorišćeni od strane premijera.
On smatra da je Kurtijevo izveštavanje u Skupštini izgubilo na težini, a zbog toga što se on ne drži svojih obećanja.
„’Asocijacija je deo konačnog sporazuma i sprovodi se nakon uzajamnog priznavanja’ – bio je jedan od Kurtijevih uslova u ovoj skupštini, a nisu prošla ni dva meseca, sporazum prihvaćen u deklarativnoj formi u Ohridu jasno predviđa obavezu strane da odmah počnu razgovore o uspostavljanju posebnih aranžmana za isključivo upravljanje srpske zajednice na Kosovu, prema prethodnim sporazumima, u sporazumu bez priznavanja u njemu“, kazao je Abdidžiku.
Podsetio je i na šest uslova kosovskog premijera za formiranje ZSO koje je takođe u skupštini izneo početkom godine.
Kaže da zbog promene stavova kosovskog premijera oseća „iskreno žaljenje“.
I on je ocenio da je Kurti od sporazuma sa priznanjem došao do sporazuma o samoupravljanju za Srbe.
Abdidžiku smatra da je pojam samoupravljanje mnogo širi od ZSO.
„Ovo je sada večni teret koji je Kurti doneo novim generacijama. Svakim sporazumom u narednim nedeljama, mesecima i godinama bavićemo se prilagođavanjem Kosova ovom sporazumu. Ovo je političko nasleđe Aljbina Kurtija“, naveo je Abdidžiku.
Prištinski mediji izveštavaju ujedno da je poslanik LDK, Kujtim Šalja (Shala) opsovao i vređao Kurtija, nazvavši ga ujedno izdajnikom“, te da je usled toga dobio upozorenje predsednika skupštine, Gljauka Konjufce.
Tahiri: Znamo da uzajamno priznanje nije u dokumentu, ali treba da bude cilj
Za razliku od najvećih opozicionih stranaka na Kosovu, predstavnici AAK – stranke koja podržava evropski sporazum, danas nisu kritikovali kosovskog premijera.
Ipak, izneli su svoje stavove i zahteve.
Šef poslaničke grupe ove stranke, Besnik Tahiri, rekao je da je situacija na Kosovu veoma ozbiljna i kritična kako u bezbednosnom smislu, tako i povodom svih dostignuća u prethodnih 20 godina.
Precizira da Kosovo treba da teži uzajamnom priznanju, ali i podseća da toga nema u nedavno dogovorenom sporazumu.
Naznačio je da proces dijaloga treba da posluži za dobijanje priznanja pet članica EU, i postavio pitanje ‘šta znači samoupravljanje za Srbe?’.
Kusari-Ljilja: Sporazum predstavlja „potpunu subjektivnost dve države“
Za razliku od opozicije, vlast drugačije tumači ono što je dogovoreno u Ohridu.
Nakon obraćanja predstavnika LDK, PDK i AAK, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje, Mimoza Kusari-Ljilja (Lila), rekla je da sporazum predstavlja „potpuni subjektivitet dve države“, te da su Kosovo i Srbija ravnopravne.
„Ovo je važan argument za dalju primenu sporazuma. U Ohridu, pored Kosova i Srbija je preuzela obaveze“, poručila je.
Odgovarajući na kritike opozicije o tome da sporazum nije proizveo uzajamno priznanje, kazala je da je priznanje bilo na stolu, i da bi se ponovo vratilo, ukoliko bi Kosovo pristalo da se razgovara o razmeni teritorija.
„I danas, ukoliko se to stavi na sto, Srbija bi rekla da je spremna da prizna Kosovo, jer kaže da je time nešto dobila. Tek u toj fazi bi predsednik Srbije mogao da prizna Kosovo”, smatra Kusari-Ljilja.
Kurti: Od dijaloga u kojem Srbija sve potpisuje, do dijaloga u kojem beže od potpisa
Predstavnicima opozicije je potom odgovorio kosovski premijer.
Demantovao je da „samoupravljanje“ za srpsku zajednicu predstavlja „samoopredeljenje“.
Kurti je predsednicima LDK i PDK poručio da se ponašaju kao aktivisti pokreta Samoopredeljenje u ostavci.
„Iskreno ne znam kako drugačije da objasnim ovaj diskurs, nego kao da su to bili aktivisti Samoopredeljenja koji su podneli ostavke i nezadovoljni su predsednikom, vi izgledate kao da ste u generalnom savetu Pokreta Samoopredeljenje, ali ovo je Skupština Kosova i vi ste PDK i LDK“, rekao je Kurti.
Kurti kaže da je dijalog od vremena kada su predstavnici Beograda rado potpisivali sporazume doveo do tačke da oni sada to odbijaju.
„Sporazume iz 2013. i 2015. su veoma marljivo potpisivali Vučić i Dačić, oni sada beže od potpisivanja ovog osnovnog sporazuma… Dakle, od trčanja da potpišu sa vama, došli smo do faze da oni beže od mene, jer ne žele da potpišu“.
On je rekao da se tačka 10. Osnovnog sporazuma odnosi na 39 prethodnih sporazuma uključujući i one o ZSO iz 2013. i 2015. godine.
Upitao je današnju opoziciju, a nekadašnju vlast, kako to da im je dijalog u prošlosti bio dobar ako u nijednom od ovih sporazuma nije bilo uzajamnog priznanja.
Podseća i da je bivši predsednik SAD-a 2019. godine zatražio uzajamno priznanje, te ih je upitao i – „zašto to niste učinili?“
Pročitajte još:
Kurti kritikuje jer se SL nije prijavila za izbore, Beograd se meša, EU da osudi
Kurti: De fakto priznanje Srbije, samoupravljanje nije isto što i samouprava, nema Zajednice
Petković: Kurti uzalud pokušava da pobegne od obaveze formiranja ZSO
Kurti: Srpska strana oštro odbila moju „velikodušnu“ ponudu za samoupravljanje za Srbe
Kurti: Ne mogu da kažem onome ko je „bacio“ uniformu Kosovske policije da se vrati
O francusko-nemačkom predlogu koji je u međuvremenu preimenovan u Evropski, a potom postao Sporazum Evropske unije o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, čitajte na našoj tematskoj stranici: Evropski predlog
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
