Dok opozicija u Prištini kritikuje kosovskog premijera da je pristao na „autonomiju“ za Srbe, a on im objašnjava da neće biti drugog sloja izvršne vlasti, iz Beograda poručuju da se Aljbin Kurti „sve više upliće u sopstvene laži“.
„Aljbin Kurti se svojski upire da pobegne od obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, onako kako je to predviđeno u potpisanim sporazumima iz Brisela 2013. i 2015. godine“, poručio je danas direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
Kaže i da Kurti ne zna kako da objasni javnosti zašto je u Ohridu pristao da formira ovo telo.
„Jasno je da onaj koji je ZSO nazivao detinjarijom, tvrdio da Briselski sporazum ne postoji u Prištini, sada ima problem da svojoj javnosti objasni zašto je u Ohridu pristao da formira ZSO prema jedino validnim dokumentima, Prvom briselskom sporazumu i pratećim sporazumima“, poručuje Petković.
A da je tako, kaže, potvrđuju i međunarodni predstavnici u svojim izjavama.
„Ne postoji ta vremenska mašina koja Kurtija može da vrati 10 godina unazad kako bi iznova napisao Briselski sporazum“, naglasili su.
Petković ujedno zna „šta žulja Kurtija“ kada pokušava da ospori princip formiranja Zajednice srpskih opština:
„Činjenica da Beograd neće priznati takozvano Kosovo, kao što se neće ni saglasiti da Priština postane član Ujedinjenih nacija, dok god je Aleksandar Vučić na čelu Srbije“.
Petkoviću je ujedno jasno da bi „Kurti najviše voleo da na Kosovu i Metohiji nema Srba, da ima etnički čiste albanske gradove“.
„Ali činjenica je da Srbi ostaju i opstaju na svojim vekovnim ognjištima i nema tog Kurtija koji ih može ikada više proterati“, zaključuje.
Reakcija Petra Petkovića stiže u vreme održavanja sednice kosovske skupštine, na kojoj se raspravlja o nedavnom sastanku u Ohridu, samom Sporazumu o normalizaciji odnosa, kao i aneksu za njegovu primenu.
Kurti je, sada u parlamentu, naišao na novu seriju kritika opozicije koja ga je optuživala za degradaciju dijaloga, najgori sporazum još od 1999, da je svalio „večni teret“ na buduće generacije, te da je umesto do „uzajamnog priznanja u centru“ došao do „autonomije za Srbe u centru“.
Kurti je, sa druge stane, branio ono na šta je pristao, navodeći da se Srbija obavezala da tretira Kosovo kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice, da se u Ohridu došlo do de fakto priznanja, obećavajući ujedno da Kosovo neće biti „opterećeno“ drugim slojem izvršne vlasti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
