Brzo širenje informacija, ali i dezinformacija, zahtev za pokrivanjem širokog spektra tema i politički uticaj na rad medija neki su od izazova novinarstva u vreme digitalne tehnologije, upozorava Zana Cimilji. Međutim, odgovornost za sprečavanje lažnih vesti je i na čitaocima, poručuje.
Za kampanju OpisMEDIJavanje, o budućnosti novinarstva u digitalnom svetu govorila je Zana Cimilji (Zana Cimili), dopisnica N1 iz Prištine.
Sa razvojem tehnologija ubrzalo se i širenje informacija, ali i otvorio prostor za brzo širenje dezinformacija, zato je odgovornost za proveru informacija još izraženija.
„Veoma je važno da se izvor informacija proverava. To je ono što novinara ili medije čini profesionalnijim. Često se dešava da onlajn mediji samo radi klikova objavljuju senzacionalni naslov, dok je sadržaj vesti potpuno drugačiji. Dakle, to je borba za klikove“, upozorava Cimilji.
Takođe ističe i još jedan od izazova modernog novinarstva – pritisak na novinare da pokrivaju što više tema“.
„To povećava šansu da dođe do greški jer novinari pod pritiskom ne mogu da se posvete istraživanju, ili kada su primorani da izveštavaju o temama koje ne poznaju dobro“.
Tu je i politički uticaj na medije, on je posebno istaknut u društvima u kojima vlada krhka demokratija, ali ne zaobilazi ni one zemlje koje se vide kao kolevka demokratije, poput SAD.
„U zemljama, poput onih Zapadnog Balkana, gde je krhka demokratija, mediji često postaju i sredstvo određenih interesnih grupa, tako da je to jedan od najvećih problema. Recimo da na Kosovu ima pojedinih medija koji su uprkos svemu sačuvali integritet, ali većina njih ima tendenciju da podržava jednu ili drugu političku partiju“, navodi ona.
U takvim okolnostima, ključno je dokazati građanima da radite u njihovom interesu, poručuje ona.
Novinari moraju dokazati građanima da rade isključivo u njihovom interesu. Kada građani budu to shvatili i stekli poverenje u novinare, da su samo zahvaljujući medijima oni upoznati sa svojim pravima, koruptivnim aferama, zloupotrebama i nedostacima u sistemu, i da mediji ne zloupotrebljavaju njihovu poziciju kako bi plasirali dezinformacije ili političku propagandu-onda se stvara poverenje
Podložniji lažnim vestima danas su starije generacije, smatra Cimilji uz ocenu da su mlađe generacije ipak više upoznate sa ovim fenomenom i lakše i brže proveravaju ono što čitaju. Zato šalje upozorenja i čitaocima:
„Dakle, veoma je važno za one koji se informišu putem socijalnih mreža, da znaju da razlikuju lažne vesti i da pažljivije izaberu šta žele da čitaju“.
Društvene mreže nisu samo opasne zbog lakog širenja dezinformacija, one predstavljaju i opasnost po same novinare, navodi još.
„Društvene mreže takođe povećavaju mogućnost napada na novinare, jer javnost može lako da uspostavi kontakt sa novinarom“, rekla je Cimilji koja je i sama bila meta pretnji preko društvenih mreža.
KoSSev je u saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu otpočeo kampanju medijske pismenosti. Šta su u prethodnim video prilozima poručile kolege novinari i novinarke, pogledajte u nastavku:
OpisMEDIJavanje: Do srpskih političara na Kosovu mogu doći samo mediji bliski vladi u Beogradu
OpisMEDIJavanje: Razmišljajte o tome odakle medijima novac
OpisMEDIJavanje: Svaka neproverena ili polutačna informacija može dovesti do velikih posledica
OpisMEDIJavanje: Imate pravo da znate šta institucije rade
OpisMEDIJavanje: Mladi novinari retko imaju prilike da rade u profesionalnim redakcijama
OpisMEDIJavanje – Vodič kroz vesti koje puštaš u svoj svet!
OpisMEDIJavanje: Ni po babu, ni po stričevima, samo u interesu istine
OpisMEDIJavanje: Manjinski mediji na Kosovu važni, ali finansijski ugroženi
OpisMEDIJavanje: Lažne vesti najčešće leže u naslovima
OpisMEDIJavanje: Srpski novinari na Kosovu se doživljavaju kao neprijatelji i nevažni
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
