OpisMEDIJavanje: Razmišljajte o tome odakle medijima novac

Dve trećine novca koji dobijaju mediji u Srbiji, naročito lokalni, dolazi od države. Iako to ne bi trebalo da bude slučaj, ova činjenica dovodi do toga da mediji ne kritikuju vlast. Za državu ili institucije lokalne samouprave to je posebno važno u predizbornom periodu zbog čega su ove godine konkursi za medije raspisani ranije, upozorava Branko Čečen.

Zašto je za građane važno da znaju ko finansira medije koje čitaju, koliko donatori utiču na uređivačku politiku medija i kako obezbediti finansije koje neće uticati na samostalnost medija, teme su o kojima je u kampanji OpisMEDIJavanje govorio Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Da li rupa na glavnom trgu postoji u lokalnim medijima ili ne, zavisiće, nažalost, od izvora finansiranja tog medija, poručuje Čečen dodajući da je kritikovati vlasti u medijima ispravno, jer se tako obezbeđuju uslovi za normalan život građana. Međutim, u medijima koje finansira država, a što je većina, kritike vlasti retko ima.

„Ove godine, u više od 90 opština i gradova Srbije, konkursi za sufinansiranje medija raspisani su u januaru. Šta je tu čudno? Čudno je što je manje od trećine tog broja prošle godina raspisalo konkurs u januaru, i obično ih raspisuju na proleće, a neki čak i kasnije“, kaže Čečen.

Odgovor treba tražiti u činjenici da je u Srbiji ova godina, izborna godina.

„Razlika je u tome što su raspisani izbori. Lokalne vlasti su požurile da novcem stave medije na svoju stranu i da tako sebi obezbede program na kojem ne samo da nema rupe na glavnom trgu, nego je nikada nije ni bilo,“ navodi on objašnjavajući zašto bi čitaoci trebalo da znaju kako se finansiraju mediji.

Bilo da se medij finansira od države ili tržišno, odnosno od reklama, niti je dozvoljeno, niti je u interesu finasijera da utiču na uređivačku politiku medija. Bez obzira na to, neprimerenog uplitanja u rad takvih medija ipak ima.

„Zašto država ne bi trebalo da utiče? Pa ako stalno u medijima imamo idiličnu sliku našeg života, a taj život postaje sve lošiji, razlika između onoga što gledaoci, odnosno građani vide na televiziji ili čitaju u novinama, i njihovog stvarnog života, postajaće frustrirajuća i vlast će se na sledećim izborima naći u problemu i sa manje birača koji glasaju za nju“, objašnjava Čečen.

Slična je situacija i sa oglašivačima koji uticanjem na medije da prikriju određene teme, mogu štetiti konkurenciji i samim tim privredi Srbije.

„Ako je to cena njihovog profita to onda nije mnogo pametno na duge staze. U isto vreme, to brate, nije pristojno, nije lepo i ružno je prema građanima lagati ih, zloupotrebljavati ih i zarađivati na njihovoj lošoj sudbini“, kaže on.

Ova dva izvora uticaja mogu biti i uvezani pa Čečen upozorava da mediji koji kritikuju vlast u Srbiji neće dobiti reklame ili će biti ometani u distribuciji svojih proizvoda.

Stoga je jedino rešenje za medije koji žele da ostanu samostalni, da se okrenu međunarodnim donatorskim organizacijama za novac.

„One ne daju taj novac zato što nas ne znam koliko vole više od nekih drugih, nego zbog toga što ne žele haos i siromaštvo na Balkanu, zato što im se to ne isplati. Ne mogu da trguju i da rade kako su navikli, a posebno Evropska unija ne želi incidente u svom komšiluku. Tako da svi oni doniraju našoj zemlji, i nama se to isplati, zato što nam treba pravosuđe u koje je uloženo jako mnogo novca, trebaju nam putevi, treba nam državna administracija koja radi na kompjuterima, a ne na računaljkama. I generalno se tu interesi međunarodnih donatora i Srbije, posebno njenih građana, sasvim lepo poklapaju“, objašnjava.

Sredstva dodeljena na taj način, neće obavezati medije kako da izveštavaju zato što su to donacije „iz demokratskih zemalja u kojima se dobro zna da uticaj na to šta će mediji raditi sa tim novcem nije primeren“.

„Kada sam jednom davno pokušao da obavestim jednu donatorsku organizaciju o temi jedne od priča koju je moja organizacija htela da radi, jer sam mislio da se možda ne uklapa u projekat, oni su me upozorili da bi i samo saznanje o tome šta mi nameravamo da radimo, bio neprimeren uticaj na medije. Uostalom, ja ne bih dozvolio sebi da bilo ko utiče na uređivačke odluke organizacije u kojoj radim. Kad bi mi to bilo nemoguće, ja bih prestao da budem novinar“.

Čitaocima savetuje:

Razmišljajte o tome odakle medijima novac. Gledajte njihov program, pa odlučite sami, da li ćete im verovati ili nećete

KoSSev je u saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu otpočeo kampanju medijske pismenosti. Šta su u prethodnim video prilozima poručile kolege novinari i novinarke, pogledajte u nastavku:

OpisMEDIJavanje: Svaka neproverena ili polutačna informacija može dovesti do velikih posledica

OpisMEDIJavanje: Imate pravo da znate šta institucije rade

OpisMEDIJavanje: Mladi novinari retko imaju prilike da rade u profesionalnim redakcijama

OpisMEDIJavanje – Vodič kroz vesti koje puštaš u svoj svet!

OpisMEDIJavanje: Ni po babu, ni po stričevima, samo u interesu istine

OpisMEDIJavanje: Manjinski mediji na Kosovu važni, ali finansijski ugroženi

OpisMEDIJavanje: Lažne vesti najčešće leže u naslovima

OpisMEDIJavanje: Srpski novinari na Kosovu se doživljavaju kao neprijatelji i nevažni

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.