OpisMEDIJavanje: Lažne vesti najčešće leže u naslovima

„Ukoliko niste sto posto sigurni da je neka informacija tačna, nemojte je deliti dalje“, savet je Marije Vučić, novinarke portala Raskrikavanje čitaocima, u suprotnom, „kad se ustanovi da je ta informacija bila laž, kada to neko demantuje ili kada neko utvrdi i dokaže da je u pitanju bila laž, demantij te informacije neće moći da stigne do istog onog broja ljudi do kog je stigla prvobitna laž“.

Vučić je u serijalu OpisMEDIJavanje govorila o lažnim vestima, kako one nastaju, ko ih širi i kako ih prepoznati – ulogu u borbi protiv ovih vesti, pored profesionalnih medija, imaju i građani navodi ona.

Nikome ne bi trebalo verovati sto posto, nažalost čak i dobri mediji u žurbi mogu da pogreše. Uvek imajte na umu da možda zapravo to nije tačno, posebno ako informacija zvuči neobično, nelogično ili senzacionalno. Treba uključivati zdrav razum. Kada čitate, uvek se pitajte šta su dokazi za ove tvrdnje, ko su izvori za ove tvrdnje

Svrha lažnih vesti je „da vi kliknete na taj sadržaj ili da kupite novine“ i dok su neke od njih zabavne i bezopasne, ima i onih koje mogu da izazovu ozbiljne posledice.

„Ima onih lažnih vesti koje zapravo mogu biti opasne, koje mogu čak i da ugroze život, poput toga da alkohol na primer, ubija koronavirus. Nedavno se desilo da je u Iranu umrlo dvadeset i sedmoro ljudi koji su se otrovali alkoholom, upravo zato što su mislili da on leči koronu“.

Ovakve vesti „najčešće šire tabloidi i drugi prorežimski mediji“ ali ulogu u širenju dezinformacija imaju i društvene mreže.

„Raskrikavanje je recimo izbrojalo da je samo tokom 2019. godine, samo na naslovnim stranama četiri tabloida, dakle u pitanju su Informer, Srpski Telegraf, Alo i Kurir, dakle samo na naslovnim stranama, napominjem, objavljeno najmanje 945 lažnih vesti“, navodi ona.

Takve vesti odlikuju neslaganja u delovima vesti.

„Lažne vesti najčešće leže u naslovima, tako da je vrlo važno da pažljivo čitate ostatak teksta i da procenite da li ostatak teksta potkrepljuje tvrdnju u naslovu, ili ne, jer često se dešava da ih ne potkrepljuje ili da ih čak demantuje. Na primer, nedavno smo imali naslov: „Vučić rekao da će vanredno stanje biti ukinuto za mesec dana“, i kada pročitate taj tekst vi vidite njegovu izjavu u kojoj kaže da se nada da će u roku od mesec dana biti ukinuto vanredno stanje“.

Građani uvek treba da obrate pažnju na to koji sajt je izvor vesti i koliko informacija o urednicima i novinarima je dostupno, ali i na izvore u samom tekstu. Vesti koje potkrepljuje „naučnik iz Kine“ i drugi neproverljivi izvori treba uvek da navedu čitaoca da postavi dodatna pitanja.

„Koji naučnik? Da li ja mogu da proverim to? Da li su mi dali još neke informacije o tom naučniku, na primer, ime, prezime, ko je, gde radi i slično, na osnovu kojih bi ja mogao da budem siguran da je on to zaista izgovorio. Naročito treba biti oprezan, posebno u vreme kriza kao što je to sada pandemija koronavirusa, od onih vesti koje se šire na društvenim mrežama, a koje potiču od nečije kume, od žene kolege koja radi na pulmologiji, tetke iz vodovoda i slično – zato što takvi izvori zapravo vrlo često ne postoje“, upozorava Vučić.

KoSSev je u saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu otpočeo kampanju medijske pismenosti. Šta su u prethodnim video prilozima poručile kolege novinari i novinarke, pogledajte u nastavku:

OpisMEDIJavanje – Vodič kroz vesti koje puštaš u svoj svet!

OpisMEDIJavanje: Ni po babu, ni po stričevima, samo u interesu istine

OpisMEDIJavanje: Manjinski mediji na Kosovu važni, ali finansijski ugroženi

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.