Iako se to najčešće očekuje od novinara, pravo na pristup dokumentima od javnog značaja imaju svi, poručuje urednica portala Crno beli svet, Sanja Sovrlić. Koristiti ovu mogućnost važno je jer institucije nisu privatno vlasništvo pojedinaca i svi imaju pravo da znaju na koji način se troši novac građana, dodaje još.
Iako pravo na podnošenje zahteva imate svi vi, nekako se to najčešće očekuje od novinara. Rekla bih da pored novinara, aktivniji u traženju podataka od javnog značaja bi trebalo da budu i aktivisti civilnog društva, jer nekako ne možemo očekivati od građana da ipak budu toliko angažovani
U kampanji o medijskoj pismenosti naslovljenoj OpisMEDIJavanje, Sanja Sovrlić govorila je o tome šta su informacije od javnog značaja, ko i kako im može pristupiti i zašto je poštovanje zakona o pristupu informacijama od javnog značaja bitno i građanima kao pojedincima i novinarima kao profesionalcima.
„Informacije od javnog značaja su one informacije koje se nalaze u dokumentima u posedu vlasti, odnosno lokalnih ili centralnih institucija, a koje podležu odnosno za koje postoji interes javnosti. Dakle, to su različiti memorandumi, ugovori, sporazumi, nacrti budžeta i tome slično, širok je spektar dokumenata koja su važna za javni interes“, navodi Sovrlić.
Zahtev za uvid u ovakva dokumenta može da podnese svaki građanin, pisanim ili usmenim putem, odnosno podnošenjem zahteva službeniku zaduženom za javno informisanje. Međutim:
„Ono s čime se na Kosovu možete sresti, jeste da institucije često nemaju službenike koji su zaduženi za prijem takvih zahteva i vrlo često im to može biti izgovor da ne mogu ili nemaju kapaciteta da na te zahteve odgovore“, objašnjava.
Ipak, Sovrlić poručuje da se potražioc informacije ne treba zadovoljiti ovakvim, ili odgovorom koji ne daje potpune informacije, već poziva da se iscrpe pravne mogućnosti za primoravanje institucija da rade svoj posao – obraćanjem Ombudsmanu, odnosno nadležnom regionalnom sudu.
Pravilno funkcionisanje institucija u smislu sprovođenja zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, bitno je ne samo zbog transparentnosti rada i uvida u trošenje javnog novca, već i zbog kvaliteta izveštavanja.
„Neverovatno je koliko posedovanje samo jednog dokumenta može unaprediti kvalitet izveštavanja novinara. Pronađite i pročitajte priče koje su zasnovane samo na izjavama nekih sagovornika koji kažu-recimo, neko kaže to i to, neko drugi opovrgava, i one koje su urađene tako da određenim dokumentima potvrđuju, ili pak, opovrgavaju nečije tvrdnje i videćete da je razlika neverovatna.“
Najzad, Sovrlić poziva institucije da samoinicijativno objavljuju što veći broj dokumenata kako bi smanjili potrebu za zahtevima za uvid u javna dokumenta, a građane poziva da pre nego podnesu zahtev, budu sigurni da dokument koji im treba već nije dostupan online.
„Pre nego što pošaljete zahtev za informacije od javnog značaja, iscrpite sve mogućnosti guglanja, pretraživanja po sajtovima institucija od kojih potražujete informacije. Dakle, prvo iscrpite sve mogućnosti, jer nikad se ne zna da li informacija koju već tražite može biti ukrivena negde na sajtu određene institucije“.
KoSSev je u saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu otpočeo kampanju medijske pismenosti. Šta su u prethodnim video prilozima poručile kolege novinari i novinarke, pogledajte u nastavku:
OpisMEDIJavanje: Mladi novinari retko imaju prilike da rade u profesionalnim redakcijama
OpisMEDIJavanje – Vodič kroz vesti koje puštaš u svoj svet!
OpisMEDIJavanje: Ni po babu, ni po stričevima, samo u interesu istine
OpisMEDIJavanje: Manjinski mediji na Kosovu važni, ali finansijski ugroženi
OpisMEDIJavanje: Lažne vesti najčešće leže u naslovima
OpisMEDIJavanje: Srpski novinari na Kosovu se doživljavaju kao neprijatelji i nevažni
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
