„Dopisnik je novinar koji redovno priprema vesti, izveštaje i analize, za neki medij koji se nalazi u drugom gradu ili državi. To nisu novinari koji su specijalizovani za određenu oblast. Oni prate sve bitne događaje vezane za politiku, za kulturu, zabavu ili sport. Deluju samostalno, ili u sklopu dopisništva, ukoliko postoji nekoliko dopisnika, i oni ne prate događaje samo u gradu u kojem se nalazi to dopisništvo, nego pokrivaju šire geografsko područje“, objašnjava Violeta Oroši (Oroshi), dopisnica radija WDR.
Oroši je u sklopu kampanje OpisMEDIJavanje odgovorila na pitanja šta su dopisnici, kako oni rade i zbog čega su važni i za medije u kojima rade, i za publiku koja ih prati.
Mediji koji imaju dopisništva su mediji kojima javnost više veruje, navodi Oroši i dodaje da zahvaljujući dopisnicima raste i opšta informisanost javnosti.
„Kada je Zapadni Balkan u pitanju, veoma su važni dopisnici iz Brisela, iz Haga, SAD-a ili nekog drugog centra političke moći“, pojašnjava.
Doprinos informisanosti, međutim, ide i u drugom smeru, objašnjava Oroši dajući svoj lični primer kada je marta 2010. radila kao dopisnica BBC-ja sa Kosova i izveštavala sa sastanka bivšeg šefa UNMIK-a, Bernarda Kušnera i Rade Trajković.
„Pitanja i odgovori vezani za žutu kuću bili su u fokusu pažnje domaćih i međunarodnih medija, međutim meni kao dopisniku BBC-a to nije bilo dovoljno, zbog čega sam zamolila Radu Trajković za intervju, i tom prilikom saznala da su iza zatvorenih vrata razgovarali o mogućnosti organizovanja jedne konferencije ili skupa na kojem bi bili prisutni zvaničnici Srbije i Kosova, i gde bi se razgovaralo o uređivanju njihovih odnosa. Ovu informaciju objavio je tada samo BBC“, rekla je Oroši.
Uloga dopisnika posebno je važna u kriznim situacijama, bilo da su nastale kao posledica prirodnih nepogoda ili političkih i društvenih kriza, a posebno su važni u područjima zahvaćenim ratom.
„Prisetimo se nedavne migrantske krize koja je zahvatila celu Evropu, pa i Zapadni Balkan, ili pak migrantske krize u Grčkoj gde su dopisnici uspeli da razotkriju najteža kršenja ljudskih prava. Takođe su dopisnici na pravi način informisali javnost o najtežim situacijama i tragedijama tokom rata u Siriji i uopšte na srednjem Istoku“.
Zato su, smatra ona, dopisnici u poziciji da otkriju i primere kršenja ljudskih prava.
„Sećam se da je negde ’91. u omladinsko odmaralište u Dečanima, stigla jedna grupa izbeglica Crnogoraca iz sela Vrake u Albaniji, i uz posebnu dozvolu policije i službenog pratioca, otišla sam tamo i razgovarala sa tim ljudima i doznala da su prilikom transporta bili odvajani žene i deca od muškaraca. Iako su moji sagovornici bili veoma srdačni, meni je ipak nešto falilo, zbog čega sam jednu moju sagovornicu upitala da li ona uopšte zna gde se nalazi, odnosno u kojem gradu, na šta je ona odgovorila da se nalazi u okolini Niša i da su joj obećali da će se sutra nakon više decenija sastati sa svojom rodbinom. To jeste bila svojevrsna informacija za mene ali i signal za mog službenog pratioca da prekine intervju“, priseća se Oroši, dodajući da je to bio pokušaj nasilnog naseljavanja te grupe ljudi na teritoriju Kosova.
Netačna ili polutačna informacija koja dolazi od dopisnika može da nanese štetu međuverskim ili međuetničkim odnosima ali i državi iz koje dopisnik izveštava, upozorava Oroši i podvlači da je zato važno vest proveriti iz više izvora.
„Sećam se da sam negde devedesetih godina bila u društvu mojih kolega koji izveštavaju za međunarodne medije i pristigla je jedna informacija da je srpska policija uhapsila jednu grupu američkih diplomata na putu za Peć. Svakog trenutka su stizale nove informacije i moje kolege su odlučile da izveštavaju o ovom događaju. Za razliku od njih ja sam želela da prespavam ovu priču u nadi da ću sutradan imati mnogo više informacija. Zbog buke i burnih reagovanja na ove izveštaje mojih kolega, reagovala je grupa američkih diplomata, demantijem u kojem je pisalo da ih je zaustavila srpska policija, legitimisala, da nisu uhapšeni, i da su oni nastavili put prema Peći i obavili sve aktivnosti koje su planirali. Za razliku od mojih kolega ja nisam morala da demantujem moj izveštaj, ali je šteta napravljena. Posebno kada se zna kakvu težinu ima demantij“, rekla je ona.
KoSSev je u saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu otpočeo kampanju medijske pismenosti. Šta su u prethodnim video prilozima poručile kolege novinari i novinarke, pogledajte u nastavku:
OpisMEDIJavanje: Imate pravo da znate šta institucije rade
OpisMEDIJavanje: Mladi novinari retko imaju prilike da rade u profesionalnim redakcijama
OpisMEDIJavanje – Vodič kroz vesti koje puštaš u svoj svet!
OpisMEDIJavanje: Ni po babu, ni po stričevima, samo u interesu istine
OpisMEDIJavanje: Manjinski mediji na Kosovu važni, ali finansijski ugroženi
OpisMEDIJavanje: Lažne vesti najčešće leže u naslovima
OpisMEDIJavanje: Srpski novinari na Kosovu se doživljavaju kao neprijatelji i nevažni
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
