Gostovanje generala u penziji Sreta Malinovića možete pogledati od 50-og minuta.
General u penziji Sreto Malinović, u vreme NATO bombardovanja komandant 98. lovačko-bombardersko-avijacijskog puka, kaže da mu čak i sa ove distance izgleda, „kao vojniku koji je bio dužan da izvršava svoje zadatke, da je ono što se pokazalo od raspada Jugoslavije nesnalaženje našeg političkog rukovodstva, koje nije umelo da se istrgne iz zagrljaja epiteta loših momaka. Mi smo došli u poziciju da smo imali sve protiv sebe i nijednog saveznika u svetu“.
„Nisu smeli voditi zemlju tako da je uvedu u sukob sa ovom (NATO) silom i da se na kraju, sve ono što je bilo zahtevano, preda. Dakle, ako smo već ušli u taj sukob, onda, verujem za svakog vojnika je bilo potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma ravno kapitulaciji, i mi smo praktično neporaženi na terenu izašli i ostavili teritoriju na kojoj je ostao narod, naročito neposredno posle završetka rata, postradao na terenu Kosova. Zašto ste ulazili ako ćemo izaći tako?!“, ocenjuje Malinović u N1 Studio Live.
Dodaje da je u početku i sama agresija izgledala kao nešto što ima ograničen cilj, „ali ako se vidi reakcija nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i broj priznanja te nezavisnosti, jasno je bilo da cilj nije bio ograničen, već radikalan. Cilj je bio da se otrgne Kosovo iz suvereniteta Srbije“, kaže on i dodaje da je Kosovo sada praktično protektorat, „i, kad pogledate, to je rezultat ratovanja“.
Na pitanje kako treba da se o bombarodovanju uči u školama, on navodi da „ima dosta da se uči sa političkog aspekta, ali i sa vojnog, što se tiče strategije i taktike odbrane koja je primenjivana u borbi protiv nemerljivo jačeg neprijatelja“.
„Vrhunac te nauke treba da bude da se ni slučajno nikada ne sme dozvoliti da se dovedemo u situaciju u koju smo se doveli 1999, a sa druge strane, treba da jačamo svoje vojne efektive… da bismo bili spremni za odbranu zemlje“, ističe Malinović.
Današnji položaj vojske
O položaju današnje vojske kaže da je „na račun nekih predstava o jačini i naoružavanju zanemaren ljudski faktor, zbog čega je došlo do velikog osipanja u vojsci“.
„Otuda i ovo stalno ispitivanje pulsa masa o ponovnom uvođenju vojnog roka“, smatra general u penziji.
Dodaje da imamo neka vojna sredstva koja su nabavljena, a za koje ima sve manje ljudi koji ih mogu upotrebljavati, i da mu to sve više deluje kao usluga nekome u političkom smislu.
„Odlazi sastav vojske da li po osnovu penzionisanja ili nezadovoljstva atmosferom u vojsci. Problem je što je i u vojnim školama i akademiji slab odziv. I to treba da se analizira“, poručuje on.
Na pitanje kakvo je bilo raspoloženje u vojsci pred samo bombardovanje, kaže „mi smo još 5. marta raščistili sa time da će doći do bombardovanja. Obavljali smo pripreme za ono što će uslediti, kao jedinica već smo bili podignuti 23. marta, očekujući da taj dan počne bombardovanje, ali ono je usledilo dan kasnije“.
Dodaju da su bili svesni sa čime će se sudariti i sopstvene odgovornosti.
„Srbija vas zove anđeli moji čelični“
Na pitanje kako se osećao kada je u besedi svojim pilotima rekao „Srbija vas zove anđeli moji čelični“, kaže da je to „ekranizovana verzija besede“ koja je bila deo rada iz retorike na komandno-štabnoj akademiji njegovog tadašnjeg pomoćnika, a današnjeg komandanta 98. puka Zorana Prodanovića.
„Ima tu izraza koje ja ne koristim, ali suštinski sam to izgovorio pred mojim sastavom“, kaže skromno Malinović i dodaje da je pred bombardovanje imao „tremu da li će biti dostojan zadatka“.
„Emocije se ne mogu isključiti, ali pre svega razum i racionalnost koju smo pokazali tokom zadataka govorili su mi kako se emocije mogu staviti pod kontrolu“, kaže general u penziji.
Dodaje da se niko od njih nije zanosio da neće imati teže posledice napad tolike sile, koja je imala apsolutnu prednost u vazdušnom prostoru.
„Pretpostavili smo da se napad neće završiti samo na teritoriji Kosova, već će se proširiti i na celu Srbiju, što se i desilo“, navodi Malinović.
Kaže i da je vojska koristila mere operativnog taktičkog prikrivanja kako bi zaštitila svoje avione i mehanizaciju, izrađujući makete kako bi prevarili neprijatelja. Navodi da su pripadnici 204. puka izrađivali makete mig 29 rakete, a da je njegov puk izmeštao avione, kao i da je bilo i situacija gde su rashodovane avione postavljali da izgledaju kao formacija spremna za let, ali da je na njih dejstvovano samo jednom.
„Taktičke mere pre svega u izvršenju borbenih letova su bile ključne da mi jurišnici obavimo zadatak i vratimo se bezbedno na aerodrom, a to su mere u kojima se leti vrlo nisko“, priseća se Malinović.
O bombardovanju detaljnije, kao i onom što je prethodilo i potom usledilo, čitajte u posebnoj vesti Dve decenije od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Za kosovske Albance ovaj datum predstavlja „oslobođenje od Miloševićevog režima“ i „obustavu etničkog čišćenja“. O tome čitajte u posebnoj vesti Bombardovanje SRJ 1999: Zaustavljanje genocida ili NATO Agresija.
Pročitajte još:
22 godine od kada su prve NATO bombe bačene na SRJ
Đake zanima da li smo pobedili NATO
U severnom delu Mitrovice obeležene 22. godine od NATO bombardovanja
Džejmi Šea: KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok ga Srbija ne prizna
Vučić: Napali su nas da nas poraze, ubijaju i oduzmu deo teritorije – dogodila se agresija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
