Đake zanima da li smo pobedili NATO

NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine u postojećim udžbenicima istorije obrađuje se vrlo šturo, a nastavnici svedoče da su đaci itekako zainteresovani za tu temu.

Ipak, ova lekcija se često izostavlja jer je po planu i programu predviđena za sam kraj školske godine, kada i mali i veliki maturanti prevashodno razmišljaju o zaključivanju ocena i predstojećim maturskim i prijemnim ispitima.

Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici, kaže za Danas da se u aktuelnim udžbenicima istorije za osmi razred, koji važe još ove školske godine, NATO bombardovanje SRJ obrađuje samo kroz najosnovnije informacije i brojke, a samim tim i ratni sukobi na prostoru Kosova i Metohije.

„NATO bombardovanje se prikazuje kao agresija snaga NATO pakta na Jugoslaviju, jer nije dobilo saglasnost UN-a. Nedovoljno je objašnjeno šta je prethodilo agresiji NATO pakta. Fokus je na srpskim civilnim i vojnim žrtvama, razaranju zemlje, pri čemu se zanemaruje stradanje albanskih civila na prostoru KiM. Lekcije su uglavnom fokusirane na nabrajanje faktografskih činjenica, bez detaljnije kontekstualizacije, odnosno analize politike vladajućeg režima prema Albancima na prostoru KiM“, pojašnjava Todosijević napominjući da će biti interesantno videti kako je ova tema obrađena u novim udžbenicima.

Nastavnici istorije sa kojima smo razgovarali potvrđuju da su učenici zainteresovani za ovu temu i da ono što muči našu javnost dobijaju kao pitanja od svojih đaka.

„Tema jeste popularna među učenicima jer su oni deo društva, a u društvu se o tome još uvek priča. Ti događaji su aktuelni zbog toga što se njihove posledice i danas osećaju. Lekcija u kojoj se pominje NATO bombardovanje je poslednja u udžbeniku, a program je obiman, pa se dešava da nastavnici dođu u situaciju da ne stignu da je ispredaju. Ja generalno dosta pažnje posvećujem fašizmu i nacizmu, jer su i te teme danas aktuelne i zahtevaju dosta vremena, ali je za njih po planu predviđeno jedan do dva časa“, ističe za Danas Darko Kmezić, profesor istorije u Sedmoj gimnaziji u Beogradu.

On kaže da se, kada pominje NATO bombardovanje, nastavnici često nađu u problemu da moraju da se bore sa stereotipima i već izgrađenim političkim stavovima učenika, što zavisi i od toga iz kakvih porodica đaci dolaze. Zbog toga nastavnici moraju da vode računa na koji način će predstaviti ovaj događaj. On ističe da politička i ideološka ubeđenja nastavnika utiču na tumačenje određenih događaja, njihovu analizu i razumevanje i na neki način oblikuju i ubeđenja đaka. Zato je, kaže, ne samo tema bombardovanje i ratovi 90-ih godina, već i sama istorija kao nauka, sama po sebi škakljiva.

„Ja kao nastavnik uporno insistiram i podvlačim da sve događaje treba posmatrati sa različitih stanovišta kako bismo iz svega toga izvukli neku pouku“, kaže Kmezić.

Njegov kolega iz Dvanaeste gimnazije Petar Panić potvrđuje da su učenici veoma zainteresovani da saznaju o pomenutim događajima i to već od prve godine. Ističe da nema generacije koja mu nije postavljala pitanja o tome i pre nego što po planu i programu dođe na red. Panić kaže da pokušava da im kroz činjenice predstavi svu besmisao sukoba sa 19 najmoćnijih zemalja i da objasni šta je dovelo do toga da budemo meta NATO saveza.

A šta im odgovori kada ga đaci pitaju jesmo li u „ratu“ sa NATO-om pobedili ili izgubili?

„Citiram pametnu izreku koja kaže da u ratu svi gube i da u ratu nema pobednika. Ne može se priča tako usko definisati, ali kada im predstavite ceo događaj, koliko je bilo žrtava i kolika je materijalna šteta, navedete ih da sami zaključe ko je pobedio, a ko nije“, ističe Panić.

On kaže da je u udžbeniku po kome radi NATO bombardovanje predstavljeno najopštije, faktografski uz statističke podatke. Pominju se srpske, ali ne i druge žrtve, a kontekst celog događaja nije dovoljno naglašen.

„Postoji preduvod, ali kad njega čitate ne možete baš da steknete sliku kako je došlo do bombardovanja“, ističe Panić.

Listajući udžbenik koji koristi u nastavi, Darko Kmezić takođe ističe da je taj događaj predstavljen hronološki, uz navođenje statističkih podataka, ali da se u lekciji pominju i uzoroci ovog događaja, zatim pregovori u Rambujeu i Parizu, kao i da je srpska strana odbila ultimativan zahtev o povlačenju vojske i policije.

Sledi opis vazdušne operacije „Milosrdni anđeo“, navodi se kada je počela, kad se završila, broj žrtava, koliko je među njima dece, koliko je bilo povređenih i kolika je materijalna šteta napravljena.

U udžbeniku se pominje da su srpska vojska i policija povučeni sa Kosova i da je potpisan Kumanovski sporazum, ali nema jasne odrednice o pobedi i porazu.

On kaže da su autori temu bombardovanja i sukoba na Kosovu 1999. stavili u širi kontekst lekcije koji su nazvali razbijanje zajedničke države, te da učenici koji su zainteresovani za ove događaje mogu iz samog udžbenika da razumeju o čemu se tu radi.

„Iz teksta se može zaključiti da je sukob na Kosovu deo šire istorijske pojave koja ima svoje korene u devedesetim, pa čak i osamdesetim godinama 20. veka. Cela priča je stavljena u kontekst nacionalnih i međuetničkih sukoba“, ističe on.

O tome koliko javnost burno reaguje na interpretacije događaja iz naše nedavne prošlosti svedoči bura koja se podigla kada je nastavnica geografije na TV času, emitovanom prošle školske godine, u lekciji posvećenoj međunarodnim organizacijama navela da je cilj NATO „rešavanje sporova među zaraćenim stranama“. Oglasio se i tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević koji je kazao da se mora obratiti pažnja na svaku rečenicu „koja može da izazove polemike koje nisu u skladu sa politikom koju vodi Srbija, kao i narušavanju teritorijalnog integriteta“.

Iz Ministarstva su tada naveli da „kontinuirano rade na unapređenju i proveri sadržaja udžbenika kako bi se iznosili tačni podaci“ i dodali da će to biti zadatak „i u narednom periodu“.

Nema sumnje da će ova tema biti pod lupom javnosti kada se na jesen pojave novi udžbenici istorije. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) kažu za Danas da je do sada odobreno devet udžbenika istorije za osmi razred, koji su urađeni po novom programu nastave i učenja.

Iako novi program od 1. septembra počinje da se primenjuje i u četvrtom razredu gimnazije, do sada nijedna izdavačka kuća nije predala rukopis novog udžbenika istorije za taj razred.

U ZUOV-u objašnjavaju da se agresija NATO na SRJ 1999. godine navodi među sadržajima novog programa nastave i učenja istorije za osmi razred, u okviru tematske celine Svet, Evropa, srpska država i narod u savremenim procesima.

„Program će se primenjivati od školske 2021/2022. godine, a na osnovu njega pripremljeni su rukopisi udžbenika, čiji su autori, svako na svoj način, odgovarajući prostor posvetili opisu ratnih zbivanja iz 1999. Svim rukopisima je zajedničko ukazivanje na nezakonitost agresije, jer nije bila odobrena od strane Saveta bezbednosti UN, na stradanje civilnog stanovništva izloženog bezobzirnim vazdušnim napadima i terorističkim akcijama OVK, kao i na proterivanje više od 200.000 nealbanskog življa sa Kosova i Metohije. U svim rukopisima je istaknuto da se usvajanjem rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 1244, garantuje teritorijalni integritet SRJ. Većina autora je smatrala da je važno da se učenici detaljnije upoznaju i sa načinom na koji se Vojska Jugoslavije suprotstavljala agresoru, pa su opisane i same ratne operacije, posebno borbe kod granične karaule Košare i na planini Paštrik“, navode u ZUOV-u.

Danas

Pročitajte još:

22 godine od kada su prve NATO bombe bačene na SRJ

U severnom delu Mitrovice obeležene 22. godine od NATO bombardovanja

General Malinović: Vrh države nije smeo da uvede zemlju u sukob sa NATO, pa da sve preda

Džejmi Šea: KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok ga Srbija ne prizna

Vučić: Napali su nas da nas poraze, ubijaju i oduzmu deo teritorije – dogodila se agresija

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.