Britanski ambasador u Prištini Džonatan Hargrivs poručio je danas kod Đeneral Jankovića da je Ujedinjeno Kraljevstvo „ponosno na svoju ulogu na Kosovu 1999. godine i od tada“, povezujući ulazak britanskih trupa u sastavu KFOR-a sa tadašnjim ratom i humanitarnom krizom, ali i sa aktuelnom presudom Specijalizovanih veća bivšim čelnicima OVK.
Njegova poruka dolazi dan nakon što je na Kosovo stigao 1. bataljon britanskog puka „The Rifles“, zajedno sa opremom i vozilima, u okviru unapred planiranog, rutinskog raspoređivanja Strateških rezervnih snaga KFOR-a. Britanski vojnici će tokom narednih šest nedelja učestvovati u aktivnostima obuke, a KFOR je naglasio da njihovo raspoređivanje ne predstavlja promenu mandata misije.
Hargrivs je danas podsetio da su britanske trupe u junu 1999. preko ovog područja ušle na Kosovo kao deo NATO misije koja je uspostavljena na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
„U junu 1999. britanske trupe prešle su ovde granicu kod Han i Elezita kao deo NATO misije, odobrene Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, kako bi se zaustavili etničko čišćenje i nasilje nad civilnim stanovništvom na Kosovu“, naveo je Hargrivs.
Rezolucija 1244, usvojena 10. juna 1999. godine, odobrila je uspostavljanje međunarodnog bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod jedinstvenom komandom i uz značajno učešće NATO-a. Prvi elementi KFOR-a ušli su na Kosovo 12. juna.
Hargrivs je odgovornost za tadašnju eskalaciju pripisao politici Slobodana Miloševića.
„Katastrofalna politika Slobodana Miloševića dovela je do dobro dokumentovanih ratnih zločina i represije na Kosovu. Stotine hiljada etničkih Albanaca bile su primorane da napuste Kosovo ili su bile interno raseljene. Savet bezbednosti UN, uključujući Rusiju, više puta je izražavao duboku zabrinutost zbog ozbiljne humanitarne situacije“, poručio je.
Dodao je da je, prema britanskom viđenju, Milošević odbio mirovne inicijative, što je prethodilo NATO vazdušnoj kampanji 1999. i kasnijem raspoređivanju NATO snaga na Kosovu.
„Kosovo može da bude ponosno što prihvata da niko nije iznad zakona“
Britanski ambasador potom je poruku iz 1999. povezao sa aktuelnom presudom Specijalizovanih veća Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
„Ujedinjeno Kraljevstvo je ponosno na svoju ulogu na Kosovu 1999. godine i od tada. Ostajemo čvrsto posvećeni međunarodnoj pravdi, odgovornosti i poštovanju presuda međunarodnih sudova“, naveo je.
Posebno je istakao odluku Kosova da osnuje i podrži Specijalizovana veća:
„Kosovo je donelo tešku odluku da osnuje i podrži Specijalizovana veća, znajući da ona mogu da istražuju neke od najistaknutijih ličnosti iz organizacija koje su bile ključne za njegovu oslobodilačku borbu. Kosovo može da bude ponosno na svoju kontinuiranu spremnost da podržava princip da nijedan pojedinac nije iznad zakona. To je važan primer za region u celini.“
Specijalizovana veća su 16. septembra prvostepenom presudom proglasila Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija krivim za ratne zločine – proizvoljno hapšenje i lišenje slobode 385 osoba, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 osoba. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Oslobođeni su optužbi za zločine protiv čovečnosti jer Tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje postojanje rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.
„Presuda pojedincima, ne Kosovu“
Hargrivs je posebno naglasio da se presuda odnosi na individualnu krivičnu odgovornost, a ne na Kosovo kao politički ili državni projekat.
„Nedavne presude odnose se na pojedinačne zločine počinjene nad žrtvama iz različitih zajednica. One ni na koji način nisu presuda državnosti Kosova, njegovom suverenitetu ili pravu da određuje sopstvenu budućnost, koje će Ujedinjeno Kraljevstvo nastaviti snažno da brani“, naveo je.
Podsetio je i da osuđeni imaju pravo žalbe.
Sud je u obrazloženju presude naveo da su meta zajedničkog kriminalnog cilja bili ljudi za koje se smatralo da se protive političkim i vojnim ciljevima OVK – među njima kosovski Albanci povezani sa LDK i FARK-om, osobe za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim ili jugoslovenskim vlastima, kao i pripadnici manjinskih zajednica, uključujući Rome i Srbe.
„Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje čvrsto posvećeno istini o Zapadnom Balkanu i trajnom pomirenju. Nastavićemo da radimo sa partnerima širom regiona i međunarodno u podršci miru, pravdi i prosperitetnoj budućnosti svih zajednica“, zaključio je Hargrivs.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
