22 godine od kada su prve NATO bombe bačene na SRJ

NATO Bombardovanje
Foto: Tanjug

Vest je ažurirana

Na današnji dan pre tačno 22 godine na tlo nekadašnje SR Jugoslavije bačene su prve bombe. Srpski i albanski narod obeležavaju i doživljavaju ga na uzajamno suprotstavljen način, bez isticanja o stradanju druge strane. Srbi ga se sećaju kao tužne godišnjice, u kojoj su pored vojske stradali civili i civilne mete, mnogi i kao početak okupacije; Albanci kao spas od stradanja u Miloševićevom režimu, istovremeno i kao početak humanitarne katastrofe, a potom i oslobođenje Kosova do nezavisnosti. Organizacije koje se bore za ljudska prava podsećaju na žrtve sa obe strane.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio je glavnu ceremoniju u Kombank dvorani. Za sada se zna da će događaju prisustvovati oko 40 ljudi usled pandemije koronavirusa i protivepidemioloških mera, a svoj dolazak potvrdio je i predsedavajući Predsedništva BiH, Milorad Dodik.

AŽURIRANO: Na akademiji održanoj u beogradskoj Kombank dvorani, govorio je predsednik Srbije, srpski patrijarh Porfirije i član Predsedništva BiH, Milorad Dodik.

O tome u posebnoj vesti:Vučić: Napali su nas da nas poraze, ubijaju i oduzmu deo teritorije – dogodila se agresija

„Imaćemo prigodan program gde ćemo se sećati naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo što su čuvali zemlju i branili njene granice“, kazao je juče Vučić.

Vojni sindikat Srbije i Institut za srpsku kulturu održaće međunarodni naučni skup „NATO agresija na SRJ“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Danas se ujedno održava komemorativna ceremonija i u Vranju – kod spomenika poginulim podignutom građanima tokom NATO bombardovanja, javljaju Južne Vesti.

Beogradski mediji javili su juče da će 22. godišnjica biti ujedno obeležena u Požarevcu, kod spomenika „Sloboda“, gde će u podne vence položiti predstavnici ovog grada, vojske i MUP-a Srbije i minutom ćutanja odati počast nastradalima.

Tokom 78 dana bombardovanja, sa područja Braničevskog okruga poginulo je 19 pripadnika Vojske i policije.

U Kosovskoj Mitrovici će ova godišnjica biti obeležena parastosom stradalima za vreme NATO bombardovanja u hramu Sv. Dimitrija.

Nakon toga, simbolično, u 12 i 44 predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, položiće venac žrtvama kod spomenika „Istine“.

Obeležavanju će prisistvovati čelnici Srpske liste i predstavnici vlasti u srpskim sredinama na Kosovu.

Za kosovske predstavnike i javne ličnosti ovaj dan je jedan u nizu datuma na koji izražavaju zahvalnost NATO-u i zapadnim zemljama, pre svega SAD, zbog „oslobođenja od aparthejda“, kako je to bio uobičajen izraz tih devedesetih, odnosno „zaustavljanja genocida“, kako to danas posebno ističu.

Novi kosovski premijer Aljbin Kurti koji je svoj prvi dan rada nove vlade obeležio posetom Prekazama, mestu koje se na Kosovu zvanično naziva „Memorijalni centar Adem Jašari“, uoči 22. godišnjice početka NATO bombardovanja, medijima je rekao da su srpske snage ubile tri generacije porodice Jashari i da je „njihov herojski pad podigao albanski narod na noge i dao zamah Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) i probudila međunarodnu savest koja je 24. marta god. 1999. poslala najjači savez u istoriju čovečanstva protiv genocidne Miloševićeve Srbije“.

A danas, kako pišu kosovski mediji, godišnjicu „Epopeje Dukađinija i NATO bombardovanja“ Kurti je obeležio odlaskom na grob prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. Njegova uloga bila je važna u internacionalizaciji kosovskog pitanja, kazao je Kurti, što je dovelo do „intervencije NATO-a“. Takođe, poseta je organizovana i grobu drugog albanskog „oca nacije“ – Adema Demaćija.

Obeležavanje godišnjice završio je objavom na Fejsbuku – „danas slavimo godišnjicu pobede snaga ljudske savesti nad nasiljem srpskog šovinizma“, poručio je Kurti.

„Bilo je to prvi put da nam se svidelo tutnjanje aviona koji se protežu na nebu. Bili smo vrlo srećni. Veče 24. marta 1999. godine označilo je početak NATO bombardovanja Miloševićevih oružanih snaga“, kazao je Kurti.

Precizira da je nakon „mnogo gubitaka, patnje i štete“ nanetoj narodu Kosova, u proleće pre 22 godine „svanula zora“ za Kosovo.

„Naš rat savesti trijumfovao je u obliku zajedničke odluke nacija koje su se više od dva veka bavila pravdom. Žrtvovanje koje je dolazilo stalno od ljudskog roda, krv kćeri i sinova našeg naroda, pridružuje se najveća svetska alijansa u istoriji. U narednih 78 dana podsećaćemo se sa čežnjom i žaljenjem onih koje nam je oteo genocid Srbije“, podcrtao je Kurti.

„Dok su marširale NATO trupe dočekane su kao heroji!“ – poručila je danas dojučerašnja kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku, podsećajući na nepodeljen utisak Albanaca sa Kosova, da 78 dana bombardovanja SRJ vide kao borbu za oslobođenje Kosova.

Danas se oglasila Incijativa mladih za ljudska prava obe podriužnice – YIHR Srbija i YIHR Kosovo. Izrazivši poštovanje prema žrtvama koje su stradale od posledica NATO bombardovanja, podsetili su na poimenični popis žrtava koje je registrovao Fond za humanitarno pravo (FHP). Prema ovim podacima u bombardovanju život je izgubilo 755 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.

Izveštaj FHP možete pogledati ovde.

Šta je prethodilo bombardovanju?

Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autinomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.

Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.

Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.

Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.

O Bombardovanju

Neposredan povod za bombardovanje bio je za Srbe i dalje kontroverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a -kvalifikovali kao masakr u Račku“.

Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi.

Sa suprotne strane – drugačija slika: svega nekoliko ispravnih aviona. Piloti su leteli na neremontovanim migovima u kojima su i najosnovniji instrumenti bili neispravni. Prema svedočanstvima vojnih pilota 127. lovačke avijacijske eskadrile 204. lovačkog puka, koja je u sastavu imala „migove 29“, nisu imali „sa čim da lete“ i da dejstvuju, a posle rata su doživeli, kako su više puta opisali, ponižavajući odnos tadašnjih državnih vlasti prema njima.

Uprkos ovakvoj slici i brojnim problemima na terenu, najveći deo vojnih potencijala tadašnje jugoslovenske države je bio i dalje spreman za borbu, kao i većina mobilisanog ljudstva. Strategija tadašnjeg srpskog vojnog rukovodstva bila je da se sačuva što više vojnih materijalnih i ljudskih resursa na kopnu. To se postizalo pražnjenjem vojnih i policijskih objekata, dislociranjem ljudstva i pokretne imovine, kao i njihovim kamufliranjem.

Kako su vojne snage odolevale napadima, uz vazdušne udare, vremenom se počelo pretiti i kopnenim udarima, iz pravca južne granice Kosova i Metohije sa Albanijom.

Najžešće kopnene borbe su se vodile upravo u pojasu prema, i na granici sa Albanijom, preko Košara. Jugoslovenska vojska je ove borbe vodila sa pripadnicima OVK koje je NATO tada snažno podržavao neprestanim bombardovanjem jugoslovenskih vojnih jedinica, ali i drugim vidovima pomoći.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, poginuo je 1031 pripadnik Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.500 civila, uključujući i 89 dece. Ranjeno je više od 6.000 civila, 5.173 vojnika i policajaca, 25 civila se vodi još uvek kao nestalo. Preko 1.000 civilnih objekata je uništeno, uključujući škole, bolnice i zgrade državne administracije. Teško su oštećeni i uništeni objekti putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je skoro 200 spomenika kulture, uključujući i 23 srednjevekovna manastira.

U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS.

Podatke je danas iznela i Kancelarija za KiM u sećanju na ovaj dan: „Svi razlozi za udruženu međunarodnu agresiju na jednu nezavisnu i suverenu državu, pravdani navodno humanitarnim pobudama, padaju pred činjenicom da je za tih 11 nedelja ubijeno 3.500 ljudi, ranjeno 12.000, a da danas na Кosmetu nema više od 200.000 proteranih Srba (…)“

Povlačenje

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).

Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova i Metohije, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.

Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“.

Prema podacima UNHCR-a tih godina, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.

Usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju je priznalo više od 100 država, među njima vodeće zapadne sile. Nekadašnja Jugoslavija raspala se nešto ranije u dve države – Srbiju i Crnu Goru.

„Naše Кosovo i Metohija bilo je kamen u cipeli onih moćnika namerenih da po svaku cenu do kraja sprovedu svoju secesionističku politiku. U tom naumu sredstva nisu birali. Međutim, projekat stvaranja takozvane ‘kosovske državnosti’ koji je tada započet, a za koji se mislilo da je trajno završen 2008. godine jednostrano proglašenom secesijom naše južne pokrajine, danas se pokazuje krajnje promašenim“, oglasila se jutros Kancelarija za KiM.

Slobodan Milošević smenjen je 2000. godine, naredne je poslat u Hag. Preminuo je u Međunarodnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji 2006. godine, ne dočekavši presudu.

Crna Gora je danas članica NATO-a, Srbija je pristupila programu NATO-a „Partnerstava za mir“ 2006.

Kosovo je pre dva dana izabralo 8. saziv skupštine i 7. vladu.

O bombardovanju detaljnije, kao i onom što je prethodilo i potom usledilo, čitajte u posebnoj vesti Dve decenije od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Za kosovske Albance ovaj datum predstavlja „oslobođenje od Miloševićevog režima“ i „obustavu etničkog čišćenja“. O tome čitajte u posebnoj vesti Bombardovanje SRJ 1999: Zaustavljanje genocida ili NATO Agresija.

Pročitajte još:

U severnom delu Mitrovice obeležene 22. godine od NATO bombardovanja

Đake zanima da li smo pobedili NATO

General Malinović: Vrh države nije smeo da uvede zemlju u sukob sa NATO, pa da sve preda

Džejmi Šea: KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok ga Srbija ne prizna

Vučić: Napali su nas da nas poraze, ubijaju i oduzmu deo teritorije – dogodila se agresija

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.