Bombardovanje SRJ 1999: Zaustavljanje genocida ili NATO agresija

NATO Bombardovanje
FOTO: Tanjug

„Dvadeset četvrti mart 1999. godine bio je polazna tačka za zaustavljanje genocida i vraćanje nade za slobodu i nezavisnost“, smatra kosovski predsednik Hašim Tači, sa druge strane, predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovaj mesec povezuje sa „NATO agresijom, bolnim sećanjima“ i „nepravdom“. Tačno 20 godina kasnije NATO bombardovanje Jugoslavije koje je trajalo celih 78 dana kosovska i srpska javnost i dalje različito tumače. I dok se u mnogim gradovima u Srbiji ovaj dan obeležava kao sećanje na žrtve „NATO agresije“, u Prištini, sa druge strane, kosovski zvaničnici cveće polažu na spomenik vojnicima NATO snaga i pripadnicima OVK koji su, po rečima kosovskog predsednika „u zajedničkoj mirovnoj borbi prisilili kapitulaciju Miloševićevog režima“ i sećaju se proterivanja sa Kosova, kako je procenjeno, oko 700000 Albanaca do kojeg je došlo pošto je bombardovanje započelo, a SRJ proglasila ratno stanje.

„OVK na zemlji i NATO u vazduhu u zajedničkoj mirovnoj borbi prisilili su kapitulaciju Miloševićevog režima“, u objavi na Fejsbuk profilu kosovski predsednik izneo je svoje viđenje događaja koji su usledili 24. marta i završili se 77 dana kasnije.

„Intervencija NATO-a“, koju srpska strana naziva drugačijim imenom – „NATO agresija“, po ovom političaru obustavila je etničko čišćenje.

Dan ranije, premijer Kosova Ramuš Haradinaj, u pratnji britanskog ambasadora na Kosovu Rori O’ Konela i drugih kosovskih zvaničnika, odao je počast poginulim vojnicima KFOR-a na spomeniku u centru Prištine, rekavši da je pre 20 godina „okončana tragedija naroda na Kosovu“ i „dobijeni sloboda i mir“.

Kosovski mediji, kao i srpski, poklonili su takođe značajnu pažnju ovoj godišnjici, očekivano iz drugačijeg ugla u odnosu na ono što se čuje u Srbiji. Koha Ditore je danas u štampanom izdanju objavila specijal, kako je najavila svojim čitaocima, ekskluzivne spise dnevnika iz tog perioda, ali i o tome gde je Kosovo danas, uz intervju i sa nekadašnjim portparolom NATO-a, u vreme kada je trajalo bombardovanje, Džejmijem Šeom (Jamie Shea).


I zapadni mediji su godinama izveštavali o stradanju albanskog naroda. Jedan od najnovijih dokumentarnih filmova je „Neispričane priče rata na Kosovu“, iz januara ove godine. Sin Albanke sa Kosova Ć. Bunjoši (Bunjoshi), iz Peći, koja je tokom rata izbegla u SAD, koji se rodio i odrastao na Floridi, po sopstvenom priznanju kasnije je naučio albanski jezik, snimio je film o stradanju svoje porodice tokom rata nakon što je 2018. proveo na Kosovu i prikupljao građu za film.

Vučić: Ćutali do pre pet godina, danas otvoreno govorimo ne sa mržnjom već se sećamo žrtava

Sa druge strane, na nedavno održanoj konferenciji „20 godina nakon bombardovanja Jugoslavije – lekcije za evropsku bezbednost u 21. veku“, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, osudio je „ono što smatramo da je bilo nepravedno“, ali i naglasio da bi iz toga trebalo „izvući pouke“.

„Do pre pet godina smo ćutali, danas govorimo otvoreno, ne sa mržnjom ali sa željom da osudimo ono što smatramo da je bilo nepravedno, sećamo se žrtava i pokušavamo da izvučemo pouke“, poručio je predsednik Vučić.

Vojna agresija protiv suverene evropske zemlje

Zamenik predsednika Saveta Federacije Federalne Skupštine Rusije Andrej Turčak, na istoj konferenciji u Beogradu ocenio je da je bombardovanje SRJ bio akt vojne agresije protiv suverene evropske zemlje i da se to dogodilo pod vrlo spornim izgovorima.

Naglasio je da „mnogi koji su ljuti konstatuju da danas šećer više ubija ljude nego barut“, ali za Srbe to nije bilo tako – jer to „ne može da bude uteha našem narodu“.

„Postavlja se pitanje, možemo da govorimo o emocijama jer znamo koliko je dece stradalo, emocije nikada nećemo potisnuti, ali to ne znači da ne treba hladne glave da analiziramo šta je bilo i šta nam je činiti u narednih 20 godina kako bismo očuvali suverenitet, nezavisnost i vojnu neutralnost“, istakao je Vučić.

NATO: Upotreba sile neophodna i legitimna

I dok dve strane iznose različita tumačenja povodom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. iz NATO poručuju da je „upotreba sile bila neophodna i legitimna“

Prema rečima prvog čoveka NATO-a, Jensa Stoltenberga, kojeg Vučić često predstavlja prijateljem srpskog naroda i Srbije, objašnjava da je NATO pokrenuo operaciju pod nazivom „Allied Force“ kako bi zaustavio humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu.

„Cilj je bio da se okončaju sve vojne akcije i represija nad civilnim stanovništvom Kosova i omogući povratak izbeglica i pristup humanitarnim organizacijama. Operacija Allied Force postigla je ono što je htela“, zaključio je Stoltenberg.

Bombardovanje bez dozvole SB UN

Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona, 19 zemalja NATO-a, ali i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Poštu nastradalima tokom NATO bombardovanja minutom ćutanja odali su i učesnici jučerašnjeg 1 od 5 miliona protesta na Jarinju.

Bombardovanju je prethodilo stvaranje  negativne medijske slike o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji. Opisivan je kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, dok je neposredan povod za bombardovanje bio i dalje kontroverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a -kvalifikovali kao „masakr u Račku“.

Poginulo je više hiljada ljudi. O bombardovanju detaljnije čitajte u posebnoj vesti. 

Dvadesetogodišnjica bombardovanja nekadašnje SR Jugoslavije obležava se širom Srbije, kao i u srpskim sredinama na KiM-u. O tome čitajte u posebnoj vesti.

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.