Džejmi Šea: KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok ga Srbija ne prizna

Vest je ažurirana

Vojno prisustvo NATO-a na Kosovu je i dalje potrebno, ocenio je bivši portparol NATO-a, tokom rata na Kosovu 1999. godine, Džejmi Šea, u intervjuu za RTK na godišnjicu početka bombardovanja bivše SRJ. Kaže da je politička i bezbednosna sitaucija između Beograda i Prištine i dalje osetljiva, te da bi KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok ga Srbija ne prizna.

„Sve dok države NATO-a i mnoge druge države koje doprinose vojnim trupama budu prisutne na Kosovu, one će imati Kosovo na ekranima njihovih diplomatskih radara“, ocenjuje Šea, uz naznaku da će ove države u tom slučaju imati interes za pregovore između Prištine i Beograda i za bezbednost Kosova u regionu.

„To važi posebno za Sjedinjene Države i za one saveznike koji nisu članovi EU i shodno tome nisu formalno povezani s dijalogom Priština-Beograd“, dodao je.

Smatra da je neophodno da misija KFOR i dalje postoji zbog toga što je politička i bezbednosna situacija između Beograda i Prištine „još uvek osetljiva“.

„Ne vidim da će biti nekog novog konflikta, ali stalno prisustvo KFOR-a utiče na popuštanje i ne dozvoljava da se desi nijedan jednostrani ili ekstremistički čin. To pomaže da i Priština i Beograd ostanu usredsređeni na diplomatskom rešenju“, naglasio je.

Kaže da se ujedno time uliva sigurnost ljudima na Kosovu.

„Ja verujem da KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok Srbija ne prizna formalno Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu i dok se ne normalizuju u potpunosti njihovi odnosi. Kazao sam i ranije, ne mislim da Srbija treba da se učlani u EU pre nego što prizna Kosovo i podrži njegovu kandidaturu za EU“, dodao je.

Ujedno, ostanak KFOR-a na Kosovo je bitan zbog toga što, kako kaže, KFOR pomaže u formiranju i obučavanju KBS-a.

„Približavajući KBS standardima NATO-a, KFOR pomaže integrisanju Kosova u evroatlanske strukture“, kazao je Šea.

Na pitanje „da li bi Kosovo trebalo da ima svoju vojsku“ Šea kaže da bi Priština trebalo da se usredsredi na podizanje kapaciteta KBS, osposobljavanje, obuke, vežbe i opremu.

Etikete, kako dodaje, nisu toliko značajne koliko spososbnost KBS-a da obezbedi sigurnost svih građana Kosova.

„U ovoj fazi se ne bih preopteretio etiketama ili simbolima kao što je „vojska Kosova“, posebno što one u ovom trenutku ne pomažu u pravcu garantovanja suštinske pomoći za Kosovo od strane transatlanskih saveznika. Pre toga treba videti kako možemo maksimalno razvijati KBS u postojećem mandatu i da ih što je više moguće učinimo sposobnim da deluju zajedno sa NATO-om“, zaključio je.

Šea je komentarisao i proces dijaloga Beograda i Prištine. Kaže da će pre ili kasnije doći do sporazum.

„Kosovo je nazavisna država i Srbija to zna. Zato, šta je alternativa? Sporazum je u najvišem interesu obe zemlje i on bi bio krucialan za političku stabilnost i ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Veliki deo toga već je zacrtan u dijalogu Priština-Beograd, uz podsredsvo EU, kao i u sporazumu postignutom sa administracijom Donalda Trampa. Zajedničko delovanje SAD-EU biće od posebnog značaja i administracija Džozefa Bajdena ima puno eksperata za Balkan koji dobro poznaju pitanje Kosova i koji su spremni da rade zajedno s Briselom za njegovo rešavanje“, kazao je.

Kako kaže, spoljni okvir je suštinski, ali ono što nam treba jeste to da i lideri u Beogradu i u Prištini budu spremni da prave dogovor i „imaju političku hrabrost da za to ubede svoje pristalice“.

„Obično to podrazumeva spremnost na kompromis obe strane uz spremnost da se državni interes stavi ispred sopstvene popularnosti“, zaključuje.

Za raspad Jugoslavije i nezavisnost Kosova kriv Milošević

Šea je danas govorio za još jedan prištinski medij – KTV, u emisiji posvećenoj 22 godišnjici bombardovanja.

Govoreći o samom bombardovanju, Šea kaže da je NATO imao „senku Srebrenice“ nad sobom zbog prethodno sporijeg reagovanja.

„Verujem da smo svi, kada je Kosovo došlo na red 1998, kada je započeto nasilje, rekli sebi ‘znam, ne možemo da dozvolimo da ponovimo te greške’. Moraju da vide da smo naučili lekciju“, kazao je.

Kaže da je pravi uzrok kosovske nezavisnosti bio Slobodan Milošević, usled svoje nekonstruktivne politike, a ne NATO.

„Možda smo mi imali faktički ulogu u tome, vazdušnom kampanjom i sa KFOR-om, ali je Miloševićev režim stvorio nezavisno Kosovo svojom potpunom nekonstruktivnom politikom“, kazao je.

Ujedno ga je optužio i za raspad Jugoslavije, naznačivši da je sve počelo njegovim govorom tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 1989. godine.

„Umesto da pokuša da smiri strasti tog dana i pozove na pomirenje sa albanskom zajednicom, Milošević je postao vatreni nacionalista“, kazao je nekadašnji portaprol NATO-a.

Pročitajte još:

Vučić: Napali su nas da nas poraze, ubijaju i oduzmu deo teritorije – dogodila se agresija

General Malinović: Vrh države nije smeo da uvede zemlju u sukob sa NATO, pa da sve preda

22 godine od kada su prve NATO bombe bačene na SRJ

Đake zanima da li smo pobedili NATO

U severnom delu Mitrovice obeležene 22. godine od NATO bombardovanja