Komitet ministara SE završen bez rasprave o prijemu Kosova

Savet Evrope
FOTO: KoSSev

Završena je 133. sednica Komiteta ministara Saveta Evrope, odnosno redovni sastanak ministara spoljnih poslova država članica Saveta Evrope, koji se, prema proceduri, održava jednom godišnje. Šefovi diplomatije sastajali su se dva dana, juče i danas. Uprkos očekivanjima i naporima, Kosovo se ipak nije našlo na njihovom dnevnom redu.

Ukupno je 46 ministara učestvovalo na ovom prolećnom redovnom zasedanju.

Ovo je zasedanje ujedno bio poslednji korak da se Kosovo učlani u ovu međunarodnu organizaciju, nakon što je izveštaj za njihov prijem prethodno odobren u Odboru za politiku i finansije, kao i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Ipak, njihova se aplikacija nije našla na dnevnom redu, a i sastanak je završen praktično bez rasprave o Kosovu, ali je bilo reči.

„Prihvatanje Kosova danas je više puta spomenuto u okviru nacionalnih deklaracija ministara. Dobili smo pismo od PSSE sa preporukom za prijem Kosova i učinili sve da se u okviru našeg predsedavanja taj proces unapredi. Komitet ministara trenutno razmatra kako dalje“, kazala je nakon sastanka Komiteta ministara, ministarka spoljnih poslova Lihtenštajna, koja je i predsedavala današnjom sednicom, preneli su mediji.

Mediji prenose da su pojedini ministri upitani o ovom pitanju uoči zasedanja.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je Tanjugu da je stav te zemlje po pitanju članstva Prištine u SE jasan – ne podržava ga, o čemu je obaveštena i Priština. On je dodao da Mađarska o tom pitanju ima principijelan stav, a to je da želi da vidi uspešnu finalizaciju dijaloga Beograda i Prištine.

Komentarisao je, takođe uoči sednice, članstvo Prištine i francuski šef diplomatije, Žan Noel Baro. On smatra da u ovoj fazi, postoji rizik da pitanje članstva Kosova može izazvati podele među samim članicama Saveta Evrope.

Mišljenja je i da bi to pitanje trebalo da se razmatra kasnije, i da je potrebno da „pređe određeni put“.

„Francuska je jedna od država članica koja Kosovo priznaje i veruje da će ono biti deo Saveta Evrope“, kazao je ovaj diplomata.

O čemu su danas govorili ministri?

Na današnjoj sednici ministri su, između ostalog, kako se navodi u izveštaju sa ovog sastanka, još jednom poslali poruku podrške Ukrajini na „putu ka pravdi i obnovi“.

Osim toga, usvojili su Okvirnu konvenciju o veštačkoj inteligenciji – prvi međunarodni instrument na ovu temu.

Takođe, usvojili su i deklaraciju povodom 75. godišnjice postojanja Saveta Evrope.

Ministri će se ponovo sastati 13. novembra navodi se u izveštaju nakon ovog prolećnog zasedanja, ali će tada obaviti primopredaju predsedavanja, odnosno Litvanija će ga predati Luksemburgu.

Sledeća redovna 134. sednica će se, navodi se dalje, održati za godinu dana, odnosno 13. i 14. maja 2025. godine u Luksemburgu.
Umesto poslednjeg koraka napred, Kosovo dva unazad

Od preduslova, preko postpristupne obaveze, pa do neformalnog uslova za sortiranje na dnevni red redovnog zasedanja – ovako izgledaju poslednji pokušaji da se Kosovo privoli da iole opipljivim korakom o formiranju ZSO završi prijem, odnosno konačno se učlani u Savet Evrope.

Odmah po datoj podršci u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a nakon što su kosovske vlasti ispunile uslov oko zemljišta manastira Visoki Dečani, Evropljani i SAD su, u susret novom koraku – Komitetu ministara, od Prištine počeli da potražuju konkretizaciju makar dela obaveze oko uspostavljanja Zajednice većinski srpskih opština.

To je definisano kao post-pristupna obaveza, ali za prijem Kosova u Savet Evrope bilo je dovoljno i to da se kod kosovskih vlasti primeti „opipljiv napor“ ka uspostavljanju Zajednice, kao što je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenjivanje.

Kod potonjeg već mesecima traju međunarodni napori da se kosovska vlast privoli da to učini. Inače, u pitanju je nacrt statuta koji je izradila EU.

Na to su se u zajedničkom pismu Savetu Evrope pre prethodnog glasanja 16. aprila, obavezali i sam Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Gljauk Konjufca. Tada je većinom glasova u Strazburu usvojen izveštaj izvestioca za pitanje mogućeg članstva Kosova u SE – Dore Bakojanis, koja je u njemu preporučila prijem Kosova u ovo evropsko telo.

Uprkos tome, prethodnih dana, Kurti je ponavljao da je Kosovo ne samo ispunilo sve, već, štaviše, naglašava da kosovska vlada ne prihvata bilo kakvo uslovljavanje.

Više je napisa medijskih bilo proteklih dana u Prištini i o tome da vlada u Prištini ne prihvata uslovljavanje, kao i prethodni izveštaji o tome da Francuska, Nemačka i Italija svoju podršku na Savetu ministara direktno uslovljavaju slanjem nacrta statura ZSO Ustavnom sudu. Posebno glasna je Nemačka, odnosno njen ambasador u Prištini, koji gotovo svakodnevno šalje istu poruku: Da je za podršku Nemačke Kosovu potrebno da ono napravi opipljiv korak ka ZSO. A da su ZSO i Savet Evrope veoma povezani, potom se moglo čuti i od izaslanika SAD-a za Zapadni Balkan.

Uprkos odbijanjima, praktično u „minut do 12“, u danu prvog zasedanja Komiteta ministara, kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc, prekjuče uputila pismo predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodorosu Ruzopulosu, kojim se kosovska vlada obavezuje da će Nacrt koji se tiče Zajednice većinski srpskih opština poslati Ustavnom sudu, ali ne onaj koji se traži, već onaj koji će pripremiti kosovska vlada.

Osim očigledno zakasnele reakcije, na to da je zapravo zahtev za Kosovo bio da Ustavnom sudu prosledi evropski predlog za ZSO, ukazali su potom u navodnom pismu nemačkog, francuskog i italijanskog savetnika šefova ovih država, koje su pojedini mediji na albanskom obelodanili juče poslepodne.

Njihova glavna poruka bila je: Nacrt evropskog statuta Udruženja/Saveta mora na Ustavni sud, lopta je u Vašem dvorištu.

U Prištini ipak puni nade – to je Osmani

„Republika Kosovo biće 47. članica Saveta Evrope. To je samo pitanje vremena. Na ovom putu nećemo kompromitovati vrednosti koje čine sam temelj naše zemlje“, prva je reakcija danas stigla iz kosovskog Predsedništva.

Vjosa Osmani u nastavku poručuje i da će onda, kada Kosovo stigne do ovog cilja, nastaviti da se zalaže za stubove koji definišu Savet Evrope, a to su, kaže, ljudska prava, demokratija i vladavina prava.

„Nećemo služiti kao produžena ruka Rusije ili kao model autokratskog ponašanja“, poručila je.

Zahvalila se potom svima koji su ih na tom putu do sada podržali.

„Zahvaljujemo se svim zemljama koje su nas do sada podržale. Zajedno ćemo raditi na tome da ova pobeda ljudskih prava postane stvarnost radije pre nego kasnije“, naveli je Osmani na mreži X.

Gervala optužuje ponovo: Kosovu nametnut kasni, neformalni i proizvoljni preduslov

Međutim, iz kosovske vlade i danas dolaze tonovi kojima se drugi optužuju, uprkos jasno istaknutim porukama u izveštaju Dore Bakojani, o tome šta se od Kosova očekuje za konačno članstvo, te kontinuiranih poruka kosovskom rukovodstvu od strane međunarodnih partnera sa zapada.

„Umesto mišljenja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i razumnog i ozbiljnog predloga kosovske vlade, neke zemlje članice su odlučile da se stave na stranu nepravde i podrže kampanju lobiranja Srbije protiv članstva Kosova, čime se se građanima Kosova uskraćuju prava i mogućnosti koje nude mehanizmi ove organizacije, posebno za etničke manjinske zajednice i druge marginalizovane zajednice“, reakcija je Donike Gervale Švarc.

Ona kaže da je danas na sastanku ministara bilo intervencija različitih država članica koje su zahtevale članstvo Kosova u Savetu Evrope, što se nije dogodilo. A trebalo je, smatra, baš na 75. godišnjicu postojanja ove organizacije.

„Iako je danas bio dan kada treba glasati o našem članstvu u ovoj organizaciji i na taj način poslati snažnu poruku o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava na 75. godišnjicu osnivanja Saveta Evrope i uoči 25. godišnjice oslobođenja Kosova, ministri spoljnih poslova zemalja članica nisu ga stavili na današnji dnevni red i nisu doneli odluku o sazivanju vanrednog sastanka za pristupanje Kosova bez odlaganja“.

Kosovu je nametnut, kako je kazala, „kasni, neformalni i proizvoljni preduslov“, na koji je ona, juče slanjem pisma predsedniku Parlamenta Saveta Evrope, kako kaže, dala razuman predlog:

„Kroz ponudu izrade novog nacrta o ZSO, koji bi potom do kraja maja bio poslat Ustavnom sudu na razmatranje“.

Sve je bilo u konsultaciji sa partnerima, otkriva danas.

„Ta ponuda konsultovana je sa partnerima država članica, u zamenu za današnju pozitivnu odluku u Komitetu ministara. Ponudili smo široku platformu zajedničkog rada, ali ipak nije uzeta u obzir. Samim tim, to pismo ponude automatski je izgubilo svoju aktuelnost i relevantnost nakon današnjeg sastanka Komiteta ministara“, zaključila je.

Neke su zemlje, kaže, danas stale na stranu Srbije, odnosno „nepravde“.

„Umesto mišljenja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i razumnog i ozbiljnog predloga kosovske vlade, neke zemlje članice su odlučile da se stave na stranu nepravde i podrže kampanju lobiranja Srbije protiv članstva Kosova, čime se se građanima Kosova uskraćuju prava i mogućnosti koje nude mehanizmi ove organizacije, posebno za etničke manjinske zajednice i druge marginalizovane zajednice“, kazala je Gervala.

I dalje smatra da je Kosovo bilo spremno i da ispunjava sve uslove za učlanjenje.

„Kosovo je ispunilo sve kriterijume i uslove za članstvo u Savetu Evrope (SE). Iz mišljenja Pravnog odeljenja Saveta Evrope kojim se potvrđuje da ne postoji pravna prepreka za članstvo kao evropska država, iz glasanja ambasadora 24. aprila 2023. godine sa 33 glasa od 46, iz pozitivnog izveštaja tri eminentnih pravnika na izveštaj izvestioca Dore Bakojani, sa dva sastanka Saveta za politička pitanja i demokratiju (u Parizu 27. marta i u Strazburu 16. aprila 2024.) do glasanja u Parlamentarnoj skupštini 16. aprila 2024. sa 131 glasom za, 29 protiv“.

Shodno tome, mišljenja je, da članstvo Kosova nije danas zaustavljeno, već samo odloženo.

„Članstvo Kosova ne može biti zaustavljeno, čak i ako je odloženo zbog bilo kog protivnika Kosova ili lobiranja Srbije. Na dobrom smo putu i ​​radimo dobar posao. Nismo ostavili ni jedan kamen na kamenu, uvek u okviru ustavnosti i zakonitosti, za interes Kosova“, poručila je ova ministarka.

Povezane vesti:

Peci: Gervalinim jučerašnjim pismom istupili smo kao neuki, manipulativni ali i naivni

Seljimi: Ignorisanje evropskog statuta ZSO da bi se iskopao stari nemački predlog, jeftino lukavstvo za namigivanje nemačkim socijaldemokratama

(AP) Francuska, Nemačka i Italija pisale Kurtiju: Nacrt evropskog statuta Udruženja/Saveta mora na Ustavni sud, lopta u Vašem dvorištu

Osmani nije bila obaveštena o Gervalinom pismu, danas na sastanku sa američkim, nemačkim i britanskim ambasadorom

Zbog Nacrta za ZSO zakasnili za SE, ali ga ipak šalju ustavnom sudu i to svoj, a ne koji je radila Evropska unija

Nakon Gervalinog pisma, nemačka ambasada podseća: Nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu trebalo poslati pre sastanka Komiteta ministara

Gervalin zamenik: Članstvo Kosova u Savetu Evrope ‘nije uključeno u dnevni red Komiteta ministara’

Dva dana pred zasedanje ministara SE, kosovski zvaničnici i dalje negativno o ZSO

U susret Komitetu ministara SE 16. maja: Kosovo nije na dnevnom redu ali ništa nije isključeno

Koha: Vlada Kosova ne prihvata da slanje statuta ZSO Ustavnom sudu bude uslov za članstvo u SE



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.