Skoro deset godina nakon što je dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština a što još uvek nije sprovedeno, ova tema još jednom je zadobila popularnost nakon nedavne eskalacije situacije na Severu Kosova. Severni deo Mitrovice oblepljen je plakatima sa logoom i oznakom „ZSO“, a šest dana kasnije – američki izaslanik izrazio je uverenje da će se o ovoj temi razgovarati i postići napredak tokom narednog susreta Vučića i Kurtija.
Deset dana uoči najavljenog susreta razgovore o ZSO još jednom je zatražio i zvanični Beograd. Sa druge strane, Aljbin Kurti, kao i njegova stranka i dalje se snažno protive formiranju ZSO. „Udruženja zasnovana na etničkim kriterijumima, ne mogu da polože test iz Ustava Kosova i demokratskog univerzalističkog principa“, poručio je Kurti samo dan ranije.
Kosovska vlada još uvek nije potvrdila, ali ni demantovala da će ZSO biti tema razgovora na sastanku između Kurtija i Vučića zakazanom za 18. avgust, javila je sinoć prištinska Koha.
Povodom dnevnog reda sastanka, kosovski premijer je kazao da nema zvaničnu informaciju.
Sa druge strane, Kurti je juče još jednom izrazio protivljenje formiranju ZSO.
„Kosovo ima Zajednicu/Asocijaciju kosovskih opština. Verujem da se u okviru nje može sve realizovati“, poručio je Kurti, ali i ponovio svoje viđenje – „da Srbi sa Kosova nisu tražili jednoetničku zajednicu“, već da je to bio „zahtev Beograda i nažalost ustupak mojih prethodnika“.
Upitan o nedavnoj izjavi specijalnog izaslanika SAD-a, Gabrijela Eskobara – da sada treba razgovarati o ZSO i da, postoji nekoliko evropskih modela koji mogu da posluže za formiranje ovog tela, Kurti je za RSE još jednom kazao da nije zainteresovan za zajednicu zasnovanu na etničkim kriterijumima.
„Ukoliko imamo, recimo, opštine Šar-planine, ili opštine oko rugovskih planina, ili opštine oko reke Lepenica, opštine koje su više vezane za geografski položaj, ekonomski razvoj opština, za to sam zainteresovan. Međutim, Udruženja zasnovana na etničkim kriterijumima, ne mogu da polože test iz Ustava Republike Kosovo i demokratskog univerzalističkog principa. Ne mogu. Dakle, ne bi trebalo da se formira Zajednica opština jer mi imamo taj etnički identitet – ako želimo dobro ovoj zemlji. A kada se uzme u obzir da Beograd – uporedo sa zahtevom za etničko udruživanje – izjavljuje da nikada neće priznati Kosovo, pošto kaže da se masakr u Račku nije se desio – onda verujem da ne postoji niko kome nije jasan kontekst u kome živimo“, poručio je Kurti.
Oštro protivljenje formiranju ZSO-a juče je izrazila i predsednica poslaničke grupe Samoopredeljenja, Mimoza Kusari-Ljilja (Lila).
Prištinski mediji javljaju da je ona na konferenciji za štampu kazala da će se odupreti stvaranju ZSO ukoliko se bude insistiralo na njenom osnivanja.
Ocenjuje da bi ZSO zapravo samo služio kao „mehanizam uticaja Srbije na Kosovu“, a ne kao sredstvo za poboljšanje života Srba na Kosovu.
„Ako je ideja za osnivanje Asocijacije i insistiranje na osnivanju Asocijacije stvaranje i jačanje mehanizma Srbije za delovanje na Kosovu, onda ćemo se, naravno, odupreti kao što smo se tome odupirali do sada“, poručila je Ljilja, prenosi Koha.
Pomenula je i Srpsku listu navodeći da je ova stranka mesecima „potpuno uzdržana od svih akcija unutar institucija“.
Takođe tvrdi da ova stranka „ne zastupa interese srpske zajednice na Kosovu, već samo Srbije“, prenosi dalje Koha.
Kusari-Ljilja je rekla i da bi trebalo da postoji unutrašnji dijalog sa srpskom zajednicom o pitanjima koja joj pripadaju „u okviru nezavisnog Kosova“.
„Bez prave unutrašnje rasprave, kako je premijer zemlje najavio, unutrašnjeg dijaloga sa srpskom zajednicom, o pitanjima koja joj pripadaju na Kosovu kao nezavisnoj Republici za sve građane podjednako i bez razlike, ne možemo govoriti o pitanjima koja imaju za cilj opstrukciju države Kosovo i pravilnog funkcionisanja zemlje“, kazala je ova poslanica Samoopredeljenja, prenosi Koha.
Za razliku od kosovskog premijera i Ljilje, nekadašnji kosovski premijer, Isa Mustafa, kaže da postoje rešenja za sprovođenje sporazuma o ZSO, ali i podseća da stav SAD-a o ovom pitanju nije novost.
„Što se tiče američkih predstavnika, bilo iz Stejt departmenta ili Bele kuće, oni imaju dosledne stavove po ovom pitanju od 2013. Protivljenje Samoopredeljenja ovom pitanju postalo je razlog za dolazak na vlast. Sada se moraju suočiti sa ciljem koji su izgradili. Rešenje postoji, formulisao ga je Ustavni sud“, poručio je Isa Mustafa, prenosi prištinska Koha.
On kaže da je neophodno da se što pre postigne konačan sporazum, uz obostrano priznanje, „koji stabilizuje Kosovo i ovaj deo regiona“.
„To je to što se tiče ove američke administracije. Primećujem da će to biti mnogo teže u budućnosti, jer Srbija, uprkos tome što je na strani Rusije, dobija sve veću podršku. Dakle, prolongiranje ide u njegovu korist i na štetu stabilnosti. S druge strane, Vladi Samoopredeljenja ne odgovara stabilnost jer ne zna i nije sklona tome da upravlja u normalnoj državi, bez pozivanja na rat, neprijatelja, izdajnika…., jer je ovo do sada bio jedini posao koji su pokazali da znaju da rade“, ocenio je Mustafa.
Predsednik Srbije sastaće se sa kosovskim premijerom 18. avgusta u Briselu, najavljeno je nedavno iz Evropske unije. Biće to prvi sastanak na visokom političkom nivou posle više od godinu dana, ako se izuzme neformalna večera dvojca sa Lajčakom u Berlinu početkom maja, čemu je prethodio i dolazak nemačkog kancelara u Beograd i Prištinu.
Lajčak je sve vreme bezuspešno pokušavao da dvojicu lidera dovede za zajednički sto još od jula prošle godine, nakon čega je ubrzo u septembru i izbila upravo kriza sa tablicama, rešena sastankom Besnika Bisljimija i Petra Petkovića u Briselu i privremenim šestomesečnim aranžmanom o stikerima u oktobru. I ta kriza bila je praćena barikadama.
Ubrzo nakon najave o susretu na najvišem nivou, američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, ukazao je na značaj održavanja ovog sastanka i naznačio da bi SAD želele da se razgovara i o ZSO, ali i načini progres u vezi sa ovom temom.
I dok je kazao da ovo telo „ne treba da bude država u državi“, poručio je da sporazum mora da se primeni i da se pronađu odgovarajući modeli.
„Zajednica ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne bi trebalo da stvori probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi. Međutim, postoji više evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i svoj jezik, a u okviru Ustava. Želeli bismo da pronađemo neke od tih primera, možda i da ih iskoristimo kao vodič ka putu napretka u sprovođenju Zajednice. Nadam se da ćemo o tome moći da razgovaramo u Briselu kasnije ovog meseca“, kazao je Eskobar u razgovorima sa novinarima iz regiona u petak.
Navodi Eskobara, konkretno, da ZSO mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom, naišli su na kritiku iz Beograda.
„Ako stavite tu ogradu da bude u skladu sa njihovim zakonima, to čitav dijalog čini besmislenim, ako ih ni oni sami ne poštuju, ni Priština ne poštuje svoj ustav, ne bi postojala kosovska vojska, jer stoji u tom ustavu da su o tome morali pitati Srbe, a nisu“, kaže Ana Brnabić.
Dodala je da Briselski sporazum mora biti iznad kosovskog ustava, ali i da ne vidi da postoji prostor za razgovor sa Kurtijem. „Kod njega ne postoji želja za tim“, rekla je ona.
U prethodnim danima neretko je kosovskog premijera i druge prištinske zvaničnike kritikovao direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, upravo zbog nesprovođenja, odnosno odbijanja da sprovedu sporazum o ZSO, ali i odluke o tablicama i deklaracionim listićima.
„Nijedan Srbin na severu KiM ne želi ni dokumenta, ni tablice lažne države Kosovo. Ono što Srbi žele jeste Zajednica srpskih opština sa svim izvršnim ovlašćenjima i nadležnostima“, poručio je nedavno Petković.
Petković je ujedno juče prokomentarisao navode Kurtija koji je još jednom kazao da neće da formira ZSO.
„Ako Kurti javno potvrđuje da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, a da Srbi moraju da prihvate jednostrane i nasilne odluke o tablicama i ličnim kartama, svima je jasno da Kurti priziva sukobe na Kosovu i Metohiji“, poručio je Petković.
Pročitajte još:
Kurti: Situacija mogla da eskalira u oružani sukob, 1. septembra međunarodni faktor da odvrati BG
Kurti o barikadama: Bio je to deža vi, iste metode su Srbi koristili i 90-ih tokom raspada SFRJ
Priština tvrdi tablice nisu tema 18. avgusta, novinari misle drugačije, kao i Eskobar
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
