Tekst je u celosti preuzet sa Radio Slobodna Evropa
„U opštinama na severu Kosova je 31. jula postojao rizik da situacija preraste u oružani sukob zbog straha koji je uneo Beograd i zbog planova razrađenih u Raški i Beogradu“. Ovo je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao kosovski premijer, Aljbin (Albin) Kurti.
Prema njegovim rečima, barikade koje su postavljene na severnim putevima, povodom najave primene odluke o registarskim tablicama i ulaznim ispravama, bile su postavljene tako da se moglo pucati na vozila i lica koja prolaze tim područjem.
Kurti je rekao da neće razgovarati o odlukama o registarskim tablicama i ulaznim dokumentima na sastanku koji će imati sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, 18. avgusta u Briselu. Kako je kazao, da bi se izbegle tenzije od 31. jula, prvog septembra međunarodni faktori „moraju da odbiju Beograd u njegovom destruktivnom pristupu Kosovu“.
Kosovski premijer je stavio do znanja da postoje sumnje o infiltracijama iz Rusije jer, prema njegovim rečima, Kremlj želi da iskoristi Srbiju kao platformu za destabilizaciju Balkana, a posebno za napad na Kosovo.
Kada je reč o sporazumu o Zajednici opština sa srpskom većinom, on je rekao da su neophodne organizacije koje objedinjuju opštine sa određenim geografskim ili ekonomskim obeležjima, ali ne i one po nacionalnoj pripadnosti.
Policija Kosova se u subotu suočila sa oružanim napadom na Severu. Ovi napadi se ponavljaju. Da li se otežava kretanje policije u tom delu?
Od prošle do ove godine imali smo 14 napada na Severu Kosova, od kojih je 10 bilo na policijske zvaničnike. To rade kriminalni elementi koji se bave krijumčarenjem, koji su uključeni u različite trgovine, a gde dominiraju pranje novca i naročito droga. Treba reći da nemamo samo zaplenu znatnih količina droge, već smo otkrili i uništili i 5 laboratorija droga na Severu Kosova.
Dakle, organizovani kriminal u tom delu je taj koji dovodi u rizik, ne samo javni red i našu nacionalnu bezbednost, već i naše bezbednosne organe, odnosno Kosovsku policiju koja im se sa neverovatnom profesionalnošću i neviđenom hrabrošću suprotstavlja i u tome ima uspeha. Od aprila prošle godine do jula ove godine inicirali smo 69 slučajeva protiv kriminala i krijumčarenja na Severu, od čega je realizovano 35 policijskih akcija.
I pored svih ovih napada, još uvek se niko nije suočio sa pravdom. Šta čini država da se policiji omogući sigurno kretanje na Severu?
Policija je prva karika pravosuđa, koju potom treba da prati aktivno tužilaštvo i efektivno pravosuđe. Verujem da će veliki posao policije slediti i pravosudni sistem. Što se tiče naše policije, preduzimamo sve mere kako bi ona bila što manje izložena riziku, ali smo istovremeno svesni da rizik ravan nuli nije moguć. Takođe, sarađujemo i sa našim međunarodnim partnerima i saveznicima, pogotovo sa KFOR-om, kao i sa diplomatskim predstavništvom ovde, kako bi predvideli što više informacija, a samim tim i umanjili rizik za našu policiju.
Tokom vikenda je takođe uhapšena ruska državljanka koja je potom proglašena nepoželjnom. Da li se zna više o njenim ciljevima na Kosovu?
Bez sumnje da njeni ciljevi nisu bili dobri a to su konstatovali i oni koji su je ispitivali. Radi se o jednoj osobi koja je dobro poznata u istočnoj Evropi po njenom destruktivnom delovanju, uvek u funkciji zvaničnog Kremlja. Nije slučajno da je pokušala da uđe na Kosovo preko graničnog prelaza na Severu Kosova – dakle, bila je u Srbiji, gde je i dobro dočekana, i odatle je pokušala da uđe na Kosovo. Naši organi su je zaustavili, a potom i proterali. Nije čudno što ona dolazi iz Srbije, budući da Rusija želi da iskoristi Srbiju kao platformu za destabilizaciju Balkana, a da posebno napadne Kosovo.
Svi znamo da u Srbiji postoji regionalna baza Sputnika, u Beogradu konkretno, i tamo, unutar Ministarstva odbrane, nalazi se i kancelarija ruskog Ministarstva odbrane, dok 160 km od ovog mesta, gde vodimo ovaj intervju, u Nišu, je takozvani ruski Humanitarni centar sa mnogim ruskim agentima i zvaničnicima koji zajedno sa tamošnjim Srbima imaju za cilj kako da destabilizuju Kosovo, kako da ugroze mir i demokratiju, kako da rizikuju kosovsku sigurnost, i ne samo to. Prema tome, delovanje Ministarstva unutrašnjih poslova i Kosovske Obaveštajne Agencije bilo je hitno, tačno i profesionalno.
Da li ima informacija o drugim osobama koje su infiltrirane iz Rusije na severu? Takođe ste rekli da postoje podaci o namernim dezinformacijama koje širi Rusija, posebno po pitanju Severa. Šta zna Kosovo o tome i šta čini kako bi se borilo protiv tih dezinformacija?
Oni vode hibridni rat, kao što se dokazalo u slučaju Ukrajine. Nije zamena za tradicionalni rat kakvu istorija prepoznaje, već je pripremna faza za njega. Prema tome, veoma smo oprezni, zabrinuti smo ali nismo uplašeni budući da su naši državni mehanizmi na vrhu zadatka i bez sumnje mogu da se suoče sa time. I u septembru prošle godine, kada su podignute prve barikade tokom naše vlade, dobro se sećam da je većina tamošnjih Srba iz srpskih ilegalnih institucija koje se plaćaju i diriguju iz Beograda, a kad izađu na ulice pretvore se u kriminalne bande, bili su bliski sa Moskvom koliko sa Beogradom, a često i više od toga.
Od ruske invazije i agresije na Ukrajinu, imamo fenomen da oni koji su učestvovali u ratovima bivše Jugoslavije iz Srbije, sada nisu samo srpski nacionalisti i šovinisti, već istovremeno i obožavaoci despota, predsednika Putina, kome i pružaju podršku. Prema tome, Kremlj nema potrebe da uveze puno ruskih agenata, iako to i radi, budući da je nemalo Srba volontera koji rade taj posao.
I ispitivanja javnog mnenja u Srbiji ukazuju nam na zabrinjavajuće činjenice da više od dve trećine Srba u Srbiji imaju pozitivno mišljenje o despotskom predsedniku Putinu, a s druge strane podrška za EU je opala na jednu trećinu.
Da li ima konkretnih dokaza o ruskim agentima ili osoba koje su infiltrirane na severu?
Sigurno da postoje sumnje ali naši obaveštajni i bezbednosni organi sakupljaju podatke i potom deluju tako što proteruju one za koje postoji osnovana sumnja, da ne kažem i ubeđenje jer to pripada pravosudnim organima, da se radi o ljudima koji su došli da se bore protiv naše republike, demokratije i bezbednosti.
Pozadina odluke da se odloži primena dokumenata i tablica
I prošlog vikenda Kosovo je prošlo kroz napetu situaciju. Šta je bila pozadina vaše odluke o odlaganju sprovođenja odluke o tablicama i ulaznim dokumentima za državljane Srbije?
Pozadina napetosti 31. jula bile su scene u Raški i Beogradu gde su se održali pripremni sastanci o 11+2 barikade koje su se digle na Severu Kosova. Imali smo 11 barikada u različitim selima i dve dodatne barikade na mostovima jezera Gazivode. Najmanje 9 barikada je postavljeno za 10 minuta. Radi se o organizaciji i pripremi koja ne može biti građanska, već državna. Ovo se kuvalo u Beogradu gde se više od mesec dana vodila kampanja kako će se 1. avgusta na Kosovu početi takozvana Oluja, slična onoj u Hrvatskoj, i da će uslediti pakao na Kosovu.
Te barikade koje su podignute 31. jula nose nešto novo, jer nisu prosto bile barikade koje bi ometale kretanje, već one sa kojih bi se pucalo na vozila koja dolaze. Prema tome, na ovim barikadama je bilo i naoružanih ljudi, naglašava kosovski premijer.
Budući da su bili svesni da 1. avgusta neće biti ničeg sličnom tome, budući da su bili svesni da se radi samo o jednom dokumentu koji će biti izdat građanima Srbije, ne Kosova, već iz Srbije, koji dolaze sa dokumentima koji su tamo izdati, dan ranije su prouzrokovali tu napetu situaciju kojoj je bio cilj destabilizacija Kosova i istovremeno rizikovanje (ugrožavanje) javnog reda i kršenje prava građana na slobodno kretanje.
Te barikade koje su podignute 31. jula nose nešto novo, jer nisu prosto bile barikade koje bi ometale kretanje, već i sa kojih bi se pucalo na vozila koja dolaze. Prema tome, na ovim barikadama je bilo i naoružanih ljudi. Ne radi se o barikadama sa civilnim stanovništvom koje jednostavno ometaju kretanje, već se radi o barikadama sa naoružanim ljudima koji su ih postavili na takvim pozicijama prigodnim za pucanje na vozila ili ljude koji dolaze. Na ovih 11 + 2, odnosno 13 barikada od 31. jula, imali smo na desetine teških kršenja zakona, i 11 povređenih ili maltretiranih Albanaca.
Ipak, oko četiri sada pre početka sprovođenja vladinih odluka, bili ste veoma odlučni za to. Da li se nešto specifično desilo, posebno tokom razgovora sa međunarodnim faktorom, američkim ambasadorom, što vas je nateralo na odlaganje odluke?
I visoki predstavnik EU za spoljnu politiku gospodin Borelj i američki ambasador na Kosovu gospodin Hovenijer, zatražili su od nas da na 30 dana odložimo sprovođenje odluka, s tim što su još jednom potvrdili da je odluka pravedna. Ja sam ubeđen da je i sprovođenje bilo pravedno.
Tokom 1. avgusta, 2.679 dokumenata smo izdali na našim graničnim prelazima za građane koji su došli sa dokumentima Srbije, i vreme trajanja izdavanja bilo je prosečno 20 sekundi. A kada idete u Srbiju to traje od 10 minuta do preko sat vremena, jer nekad žele da vas demotivišu da pređete granicu, kako bi na primer posetili porodicu u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, a nekad žele da im platite kako bi prošli. Dakle, tamo ima i kašnjenja i nepravde i korupcije, dok na Kosovu postoji digitalna efikasnost i oni su bili svesni da će se Kosovo dokazati još više kao država 1. avgusta.
Takođe su nas kritikovali međunarodni faktori da naša kampanja nije bila dovoljna. Verujem da smo vodili dobru kampanju. Da li je bila sasvim dovoljna? Možda nije, ali mislim da nije bilo nedostataka. Ono u čemu sam se složio sa međunarodnim, evropskim i američkim faktorima je da je postojala veoma velika kampanja dezinformacija, i istina je da je možda nismo dovoljno analizirali i bavili se njome.
Da li ste to mogli da predvidite?
Mogli smo da predvidimo kao pristup Beograda, ali možda ne i veličinu efekta. S obzirom na to da Srbi na Kosovu uglavnom gledaju televizijske medije u Srbiji i da razumemo da drugi kanal RTK ne uspeva da prodre onoliko koliko srpski mediji, srpski građani na Kosovu, ali i građani Srbije u Srbiji su bili podvrgnuti kampanji neviđene količine dezinformacija o tome šta će se dogoditi 1. avgusta. I to je onda stvorilo mnogo straha, mnogo anksioznosti i mnogo nesigurnosti i među njima.
Odlaganje koje smo napravili do 1. septembra, kada će biti nastavljena implementacija, odnosno kada će se ovaj broj od 2.679 povećati za sve one koji dolaze na Kosovo, ima veze sa svojevrsnom dodatnom osetljivošću Vlade Kosova za veliku zabrinutost međunarodnih demokratskih faktora o kampanji dezinformisanja Srbije.
Verujem da smo u sadašnjem kontekstu napravili pravo rešenje. Kasnimo 11 godina. Ako na ovih 11 godina dodamo još četiri nedelje kako bismo ojačali našu poziciju, našu odluku uz još veću međunarodnu podršku, verujem da je vredno toga.
Srbija je 2011. u Briselu prihvatila da će izdati dokument, ali i da će to učiniti i Kosovo. Međutim, Srbija se godinama navikla na privilegiju koju joj je Kosovo dalo nesprovođenjem iste mere. I sada kada uspostavljamo reciprocitet, Srbiji se to čini nepravednim. Uostalom, ko je navikao na privilegije, jednakost mu se čini nepravdom. Ovo je stanje našeg odnosa sa Srbijom.
Rizik od oružanog sukoba
Pomenuli ste naoružane grupe koje su bile spremne da pucaju na masu. Da li je postojao rizik da te noći situacija preraste u oružani sukob na Severu?
Rizik je postojao zbog straha koji je uneo Beograd i zbog planova napravljenih u Raški i Beogradu. Dakle, sastanci u Beogradu i Raški su mesta i događaji na kojima su se planirale tenzije na Kosovu. Bez sumnje da rizik postoji, ali činimo sve kako bi ga umanjili.
Opozicija vas je kritikovala što ste povukli odluku, rekavši da time dajete utisak da je Sever van kontrole države. Kako na ovo odgovarate?
Ne mogu da kažem da država Kosovo ima kontrolu na Severu Kosova kao u drugim delovima. Ali, mogu da kažem da od 1999. godine, kada je Kosovo oslobođeno, do danas nikada nije bilo borbe protiv kriminala i korupcije, i delovanje Kosovske policije na Severu Kosova kao ove godine. Dakle, pojačavamo borbu protiv kriminala i korupcije jer ilegalne strukture su i kriminalne strukture, to su i kriminalne bande. Dakle, ne borimo se protiv njih zato što su po nacionalnosti Srbi, već se borimo protiv njih zato što su kršioci zakona, koji osim što imaju poternice na Kosovu, neki od njih su i na crnoj listi američkog trezora.
Ali, u grupama koje hapsimo, u pojedincima koje hapsi naša policija, nisu svi Srbi. Organizovani kriminal je međunarodni i multietnički. Ima i državljana drugih balkanskih zemalja, ali ima i državljana kosovskih Albanaca. Dakle, mi ne ciljamo ljude po etničkoj pripadnosti, već po kriminalnoj aktivnosti.
Srpska lista je saopštila da je tog dana i Milan Radoičić bio na zabarikadiranim ulicama Severa. Kako je moguće da se osoba sa poternicom na Kosovu tako slobodno kreće po teritoriji Kosova?
Kosovska policija je zatvorila mnoge ilegalne puteve na severu Kosova. Međutim, ovde nismo imali dovoljnu podršku međunarodnih faktora, a imamo i ilegalne puteve koji su ponovo otvoreni. Zbog toga smo zainteresovani za što veću saradnju sa KFOR-om kako ne bi bilo ovakvih ilegalnih puteva. Ilegalni putevi su za ilegalne ljude, stoga ove puteve treba zatvoriti i nadam se da su međunarodni faktori, bezbednosni i odbrambeni faktori na Kosovu naučili prave lekcije, da više nemamo ilegalne puteve između Kosova i Srbije.
Želimo stvari koje su legitimne, legalne, dakle zakonske, i tek onda slobodno kretanje ima smisla. Slobodno kretanje ilegalnim putevima nije slobodno kretanje, to je ilegalno kretanje. I tu smo stavili naš glavni akcenat, ali treba imati na umu da i tu postoji veliki napredak. Sada, sa velikim strahom, glavni kriminalac na severu Kosova i poduzima neke pokrete tamo, ali se neuporedivo više zadržava u Srbiji, dok je pre nekoliko godina slobodno šetao Prištinom i bio je dočekan i u kancelariji premijera (bivši premijer, Ramuš Haradinaj). To je velika razlika u odnosu na pre nekoliko godina i morate shvatiti da neki ljudi postaju opasniji baš kada dođe kraj.
U jednom prethodnom intervjuu ste spomenuli da na Kosovu deluje oko deset srpskih ekstremističkih organizacija. Koje su neke od njih i da li se zna da li je i njihova aktivnost, da li su povezani sa ovim tenzijama?
Jedan deo tih organizacija aktivira se javno na praznike kao što je 28. jun kada se obeležava Kosovska bitka iz 1389. Zatim su veoma aktivni na verske praznike i deluju ili onda kada postoje sukobi ili različite tenzije, jer sukob za njih je sloboda. Njima, u suprotnosti sa zakonom, situacija kao što je sukob donosi željenu slobodu, a aktivno se bave i društvenim mrežama. Borimo se sa njima svim kapacitetima koje imamo, suočavamo se sa njima. Ali, to su organizacije koje ne treba da učinim popularnim tako što ću da im spomenem imena prinčeva iz srednjeg veka.
Briselski dijalog za sporazum
Sada je već potvrđen vaš susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 18. avgusta u Briselu. Koji je dnevni red ovog sastanka?
Nemamo zvanično saopštenje o dnevnom redu. Ali ono što smo razmenili tokom komunikacije sa Žozepom Boreljom, koji je i potpredsednik Evropske komisije, jeste da treba da težimo dijalogu za sporazum, ne dijalogu za dijalog, već dijalogu za sporazum, da ovaj sporazum treba da bude pravno obavezujući. I pored toga, sporazum koji normalizaciju čini potpunom, sa uzajamnim priznanjem u središtu.
U tom smislu, zainteresovan sam da 18. avgusta otvoreno razgovaramo o sastavnim elementima opšteg okvira sporazuma koji želimo da postignemo dijalogom.
Da li se očekuje da će se razgovarati o odlukama koje bi trebalo da stupe na snagu u septembru?
Odluka Vlade Kosova od 29. juna ove godine u vezi sa ilegalnim tablicama iz vremena Miloševića za KM, PE, PZ, DJ, UR i GL, ali i u vezi sa dokumentom na graničnom prelazu je suverena odluka Vlade Kosova. Mi ne pregovaramo o odlukama Vlade. Ali ono što moramo da uradimo u dijalogu jeste da sporazum bude pravno obavezujući. Za to je dijalog. Nije dijalog da se raspravlja o odlukama Vlade Kosova. Mi kao Vlada Kosova odgovaramo Skupštini Republike, građanima naše zemlje. U međuvremenu, odluke koje smo doneli nije trebalo doneti uopšte jer je Srbija trebalo da prestane da proizvodi ilegalne tablice iz vremena Miloševića mnogo ranije.
Naime, od sredine januara 2018. Srbija više nije trebala da proizvodi ilegalne registarske tablice. Proizvodnja ilegalnih registarskih tablica je takođe nezakonita i iz samog ugla Srbije, od sredine januara 2018. Međutim, Kosovo je u to vreme bilo potpuno pasivno. Vlada Kosova je prespavala januar 2018. i umesto da kaže da od 16. januara 2018. nema PR i KM tablica na Kosovu, u to vreme verovatno su bili previše zauzeti lobiranjem da bi u martu 2018. usvojili nepravedno razgraničenje sa Crnom Gorom.
Dakle, za vas ovo pitanje nije predmet pregovora u Briselu?
Odluke Vlade Kosova su odluke suverene države, koja je demokratska, za razliku od našeg severnog suseda, koji prema Transparensi internešenel, najblaže rečeno, ima hibridni režim, što je neka vrsta eufemizma za autokratiju.
Srbija je zavisna od Rusije. Pedeset šest odsto naftne industrije u Srbiji je u vlasništvu Gasproma. Gasprom ima i glavni gasni basen u Srbiji. Više od 60 odsto Skupštine Srbije je u okviru Grupe prijateljstva Srbija-Rusija. Imaju naoružanje iz Rusije, imaju vojne vežbe sa Rusijom, kulturno-istorijske veze su široke i duboke, kaže Aljbin Kurti.
Ukoliko bi trebalo da se pregovara o pozicijama vlade, moralo bi se pregovarati o stavovima vlade autokratske države, a ne demokratske države kao što je Kosovo. A kada uzmemo u obzir trenutni kontekst našeg kontinenta sa ovim strašnim ratom u Ukrajini nakon ruske invazije i agresije, mogu reći da je država Kosovo, ne samo demokratskija od Srbije, već je i nezavisnija od Srbije. Kosovo je nezavisnije od Srbije.
Mogu li se i hoće li se događaji od 31. jula izbeći 1. septembra?
Učinićemo sve da ih izbegnemo, ali naravno zavisi od toga koliko će međunarodni faktori uspeti da odvrate Beograd u njegovom destruktivnom pristupu prema našoj državi, našem ustavnom poretku i slobodi i bezbednosti naših građana.
Razgovaraćemo i o sporazumu koji se smatra jednim od najproblematičnijih, a odnosi se na Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ima li pomaka u formiranju Zajednice i gde je Kosovo trenutno sa ovim sporazumom?
Kosovo ima Zajednicu/Asocijaciju kosovskih opština. Verujem da se u okviru nje može sve realizovati. Asocijacija kosovskih opština je izraz jedinstva u našoj zemlji i istovremeno je izraz naše brige za sve potrebe koje opštine mogu da imaju. Dakle, ne verujem da postoji neko pitanje koje opštine na Kosovu ne mogu da reše u Asocijaciji kosovskih opština. Srbi sa Kosova nisu tražili jednoetničku zajednicu, to je bio zahtev Beograda i nažalost ustupak mojih prethodnika.
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da sada treba razgovarati o Zajednici (opština sa srpskom većinom) i da, prema njegovim rečima, postoji nekoliko evropskih modela koji mogu da posluže za Zajednicu. Da li postoji model koji je vama prihvatljiv?
Modeli koji se tiču razvoja su svakako neophodni. Ukoliko imamo, recimo, opštine Šar-planine, ili opštine oko rugovskih planina, ili opštine oko reke Lepenica, opštine koje su više vezane za geografski položaj, ekonomski razvoj opština, za to sam zainteresovan. Međutim, Udruženja zasnovana na etničkim kriterijumima, ne mogu da polože test iz Ustava Republike Kosovo i demokratskog univerzalističkog principa. Ne mogu.
Dakle, ne bi trebalo da se formira Zajednica opština jer mi imamo taj etnički identitet, ako želimo dobro ovoj zemlji. A kada se uzme u obzir da Beograd – uporedo sa zahtevom za etničko udruživanje – izjavljuje da nikada neće priznati Kosovo, pošto kaže da masakr u Račku nije se desio – onda verujem da ne postoji niko kome nije jasan kontekst u kome živimo.
Plaćanje struje na severu Kosova
Kosovo i Srbija su se već dogovorili da sprovedu sporazum o energetici. Međutim, licencirano preduzeće Elektrosever u nekoliko navrata nije ispoštovalo rokove kada je trebalo da dostavi neka dokumenta. Kako ide implementacija ovog sporazuma?
Postoje dve stvari koje je moja Vlada dogovorila sa Srbijom. To je pitanje registarskih tablica, da nema probnih tablica, privremeno imamo te nalepnice na simbolima. I to mora da se okonča, jer to nije trajno rešenje, nije evropsko rešenje. To je privremeno rešenje. Mi smo se o tome dogovorili i Kosovo je to sprovelo. A drugi (sporazum) koji smo dogovorili je o početku naplate električne energije utrošene na severu Kosova.
To smo takođe implementirali. Imali smo dve nedelje da Regulatorna kancelarija za energetiku licencira kompaniju na severu. To je urađeno za dva dana. Međutim, ni danas, posle mnogo, mnogo nedelja, u kojima je trebalo da nam bude dostavljen poslednji registar potrošača na severu, Srbija to nije učinila.
Imamo dva sporazuma sa Srbijom, a Srbija je ta koja ih ne sprovodi. Naša vlada, sadašnja vlast, ima dva sporazuma. U oba slučaja, mi smo konstruktivni i odgovorni. Ono o čemu se dogovorimo, to sprovedemo. Ali ni u jednom slučaju Srbija nije konstruktivna i ne sprovodi, niti im je to cilj, a pogotovo to ne rade u praksi. Niti kažu da će ih realizovati. I to je zaista zabrinjavajuće. Smatram da bi međunarodni faktori, a posebno Brisel, trebao da uzme to u obzir i kazni Beograd zbog toga.
Nemamo nikakvu mogućnost da tokom predstojeće zime platimo račune za sever Kosova. Znam da ukoliko isključimo Sever Kosova, iz ugla snabdevanja električnom energijom, odmah bi počela kampanja da postoji humanitarna kriza na Severu, što bi stvorilo povod za dve vrste intervencija.
Prvo, da Srbija bude prisutnija na Severu, a drugo, da postojeću energetsku mrežu na Severu poveže sa Novim Pazarom. Uveren sam da im je to namera. Njihov cilj je da se građani severno od Ibra isključe iz stanice u Mitrovici. Ali mi smo već plaćali za to (utrošenu struju) i to nije bio poklon. To je registrovani dug, a sa druge strane da ne ugrozimo članstvo u ENTSO (Evropska mreža operatora prenosnog sistema za energiju). I zbog toga smo plaćali. Ali to što smo plaćali, prvo to je dug, ali je nemoguće da isto uradimo i predstojeće zime. Zato je jako važno da se sprovede postignuti dogovor.
Ali u praksi, ukoliko primena sporazuma ne uspe, da li to znači da je Kosovo ponovo u obavezi da plaća račune za stanovnike na severu. Koji je scenariji za izlazak iz ove krize?
Nemamo mogućnost da plaćamo tokom predstojeće jeseni i zime i zato, bez ikakvog oklevanja, dogovor koji smo postigli mora da se sprovede što pre. Kako mogu da se traže novi sporazumi sa nama, a da se ne sprovode oni koje smo mi već postigli u vreme naše Vlade? To pokazuje da Srbija ne želi dijalog zbog sporazuma i ne želi sporazume koje bi primenila.
Kako će se Kosovo suočiti sa energetskom krizom ove zime, osim kad je u pitanju problem sa Severom?
Dajemo sve od sebe i na vezi smo sa Albanijom. Nastojimo i da se unapred dogovorimo sa moćnim međunarodnim ekonomskim operaterima o uvozu koji će nam biti potreban i ove zime. Jasno je da naše termoelektrane, Kosovo A, Kosovo B, i sa obnovljivim izvorima, ne mogu da pokriju vrhunac potrošnje u decembru i januaru, a možda i tokom drugih meseci. Zbog toga se trudimo da minimiziramo i količinu uvoza i cenu tog uvoza.
Da li se očekuje da će biti teška zima za preduzeća i potrošače? Da li se očekuju isključenja (struje), šta se traži od građana u tom periodu?
Možemo da kažemo da će situacija biti teška u zimskoj sezoni, ali u kojoj meri, to zavisi od evropskih i globalnih okolnosti. Vidite kako se povećanje cena, odnosno inflacija, smanjenje snabdevanja energentima i preispitivanje energetskih politika, dešava čak i u razvijenim zemljama Evropske unije koje su decenijama ispred nas, a kamoli kod nas koji, kao što znate, još nemamo ni viznu liberalizaciju. Nemačka ima krizu, Italija ima krizu. Vraćaju se na ugalj.
Dakle, to je situacija bez presedana u nekim oblastima, od pada Berlinskog zida, a u nekim oblastima od Drugog svetskog rata. Dakle, od čega zavisi buduća situacija na našem kontinentu, sa čim ćemo se suočiti, danas nije lako predvideti.
Takođe, u Evropi se pominje moguća nestašica hrane zbog situacije u Ukrajini. Kako će se Kosovo nositi sa time?
Nadamo se da snabdevanje Evrope pšenicom i cene energenata neće biti takve da će stvoriti najgoru situaciju na našem kontinentu od Drugog svetskog rata. Ali takav mračni scenario se sigurno zamišlja u evropskim prestonicama i oni osmišljavaju svoju evropsku politiku. U stalnom smo kontaktu sa njima. Ono što danas mogu da kažem je da, moji utisci i utisci moje Vlade, ministara, analiza koje oni rade i tako dalje, su da nam više preti opasnosti od visoke cene energenata nego od nedostatka osnovnih namirnica.
Dakle, verujem da će visoke cene energenata, posebno jer se zemlje Evropske unije ucenjuju ruskim gasom, biti teže podneti nego snabdevanje osnovnim namirnicama. Ali, opet, ne zna se. Teško je govoriti o decembru i januaru u avgustu.
U prošlom intervjuu ste nam rekli da očekujete da se konačni sporazum sa Srbijom postigne u okviru vašeg mandata. Da li i dalje tako mislite?
Mislim tako, da u okviru ovog mandata postoje mogućnosti, volja i interes da se realizuje pravno obavezujući sporazum za punu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, u čijem središtu je uzajamno priznanje. Dakle, Kosovo postoji, mi smo nezavisna, suverena i demokratska država. Ono što nije u redu je naš odnos sa Srbijom. To nije normalan odnos i treba ga normalizovati.
Pročitajte još:
Kurti o barikadama: Bio je to deža vi, iste metode su Srbi koristili i 90-ih tokom raspada SFRJ
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
