U susret sastanku srpskog predsednika i kosovskog premijera 18. avgusta, iz Prištine stižu poruke da nema razgovora o odlukama kosovske vlade s početka leta – o srpskim tablicama gradova na Kosovu i dokumentima. One su recipročne i ne mogu biti tema razgovora, tvrdi portparol kosovske vlade. Šta je tema razgovora, nije rekao. Novinari koji prate dialog u Beogradu i Prištini, misle drugačije: Vreme je za visoku diplomatiju, ne za krizu. Da će se razgovarati o tablicama kazao je pre dva dana i Gabrijel Eskobar.
„O dnevnom redu sastanka ćemo vas blagovremeno obavestiti. Odluke o registarskim tablicama i dokumentima za ulazak i izlazak su vladine odluke, koje su predviđene i sporazumima o kojima su se strane dogovorile u prošlosti, stoga ne mogu biti predmet rasprave na ovom sastanku”, rekao je Perparim Krieziu (Përparim Kryeziu) za KosovaPress.
U identičnom tonu govorio je i kosovski ministar unutrašnjih poslova. Radi se o „suverenim“ odlukama Vlade Kosova i „kao takve biće primenjene od 1. septembra“, kazao je Dželjalj Svećlja (Xhelal Sveçla) u najnovijem intervjuu za RTK, potvrđujući da se o njima neće raspravljati u Briselu 18. avgusta.
Međutim, u petak je američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar govorio u znatno mekšem tonu kada je u pitanju aranžman oko tablica, ostavljajući kao otvorenu mogućnost da se Beograd i Priština dogovore u narednom periodu, uključujući i sastanak 18. avgusta, upravo oko ovog pitanja.
„Istina je da je Briselski sporazum pružio neku vrstu uputstva za slobodu kretanja. Ova uputstva pre svega treba da obezbede da se dođe do mape puta za napredak, ali i svi ostali sporazumi treba da mu daju obris (rešenja). Trenutni režim nalepnica, naglašavam ponovo, bio je privremen, vremenski ograničen, kojeg je trebalo da zameni trajno rešenje. Stvarno mislim da ovo trajno rešenje ne bi trebalo da bude nešto što će značajno promeniti živote ljudi na severu Kosova“, kazao je Eskobar novinarima u petak, dodajući:
„Jednostavna je činjenica da vozila koja saobraćaju na Kosovu treba da budu registrovana i da saobraćaju prema zakonima svoje zemlje. Kad to kažem, njima treba da se obezbedi mogućnost za slobodu kretanja, ne samo na Kosovu, ne samo između Kosova i Srbije, već i po regionu i EU“.
Potvrđujući da je prethodni dogovor iz oktobra 2021, bio privremen, vremenski oročen, izneo je opasku da se tada od Srbije zahtevalo da da „dugoročne preporuke“, te da se SAD tome „još uvek nadaju“.
On jednomesečno odlaganje primene odluka kosovske vlade o tablicama nije video kao „jednostavno odlaganje“, već pre kao „mogućnost za pronalazak trajnog rešenja za regionalnu integraciju i stabilnost“.
Štaviše, zbog krize koja je izbila u nedelju, kada su na najavu kosovske vlade da od 1. avgusta započne sa primenom odluka o tablicama i dokumentima za ulazak na Kosovo, Srbi postavili barikade spremni da otporom to zaustave, da bi se direktnim posredovanjem američkog ambasadora u Prištini, primena odložila na mesec dana, Eskobar je naveo da je veoma hitno da se dvojica lidera sastanu u Briselu pod pokroviteljstvom EU i „srede razlike na Severu“.
„A to će uključiti funkcionalna trajna rešenja o pitanju tablica“.
Američki i nemački ambasador su početkom nedelje već poručili da su odluke kosovske vlade u skladu sa dogovorima u Briselu, te da podržavaju jednomesečno odlaganje primene ovih odluka, kao i same odluke.
Vreme za visoku diplomatiju ne za krizu
Novinari koji prate ovu temu sigurni su da će se baš 18. razgovarati upravo o odlukama koje je kosovska vlada donela krajem juna, a posebno o tablicama.
Novinar Kljana Kosova Besnik Tahiri, koji već godinama prati dijalog Beograda i Prištine, podseća da i u EU kažu da je tema narednog sastanka „dalje na putu u dijalogu“.
„A taj put dalje vodi prvo ka recipročnim merama Kosova“, kaže Tahiri dodajući:
„Osim toga, u Briselu će 18. augusta razgovori biti i o bezbednoj situaciji između Kosova i Srbije. I Amerikanci i Evropljani misle da je vreme za visoku diplomatiju a ne za neku vrstu krize“.
Podsećajući na Eskobarove navode o tome da Balkan destabilišu sami faktori na Balkanu, pre nego Rusija, i da su iza krize na Severu u nedelju stajali „određeni faktori i političari“ koji sebe „unapređuju“, te da je upravo Eskobar izneo očekivanja za pronalazak dogovorenog rešenja o ovim temama na narednom sastanku, Tahiri je Eskobarove reči protumačio:
„Američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar u petak je rekao da ‘on je siguran’ da će doći do nekog rešenja izazova i da se za destabilizaciju Balkana osim Rusije više traže neki ljudi i političari iz regiona“.
Sovrlić: Ako izostanu razgovori o tablicama, nastupa nova kriza
I novinarka TV N1 Sanja Sovrlić, poreklom sa Severa, očekuje da se 18. razgovara o tablicama.
„Verujem da će, bez obzira na najave iz Prištine, pitanje tablica biti tema susreta u Briselu. Možda ne na nivou predloga rešenja, već pretpostavljam da bi lideri trebalo da pokažu ili ne pokažu volju da se ta tema ponovo vrati na razmatranje radnim grupama Beograda i Prištine“, navodi za KoSSev.
U slučaju da tema tablica izostane sa pregovaračkog stola, onda nastupa nova kriza, ocenjuje Sovrlić.
„Ukoliko ne pokažu volju da se to pitanje vrati za pregovarački sto, onda ponovo možemo da očekujemo neizvesnost na Severu Kosova krajem mecesa, odnosno u susret 1. septembru“.
Dodaje da bi svakako trebalo da se razgovara i o bezbednosnoj situaciji na Severu jer najveće posledice, ocenjuje, trpe upravo građani ove četiri opštine.
„Šta god da budu teme razgovora, znamo da je sve deo sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji bi trebalo da reši sva otvorena pitanja. To podrazumeva pregovarački okvir i znamo da i sam posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak to stalno ponavlja“, naglašava Sovrlić.
Ona u tom kontekstu i vidi nedavne poruke i SAD i EU kojima je upravo sveobuhvatni sporazum ključni cilj, a da su kod pojedinačnih tema, otvoreni za kreativne predloge sa jedne i druge strane.
Kao ključni problem ističe i to što dve strane različito tumače postignute dogovore, te se svaka strana poziva na delove sporazuma koji im u datom trenutku odgovaraju.
„Kada su tablice u pitanju osvrnula bih se na kampanju ‘nema predaje, KM ostaje’. Čuli smo ovih dana da se zvaničnici u Beogradu ponovo pozivaju na KS tablice koje se više ne izdaju, nazivajući ih statusno neutralnim, dok za RKS navode da su tablice koje izdaje Priština i na taj način izostavljaju činjenicu da su izdavanje KS tablice preuzeli nadležni u Prištini, umesto UNMIK-a. Dok na saobraćajnim dozvolama i za te automobile piše RKS. To je samo jedan primer kako se u srpskoj javnosti vodi naracija ovih tema i pokazatelj je koliko se većina razgovora u dijalogu vrti oko simbolike – za Prištinu da dokazuje nezavisnost, a za Beograd da ne priznaje“.
Sovrlić naglašava da su tablice bile samo povod za krizu, a da uzrok leži u nizu odluka koje je kosovski premijer Aljbin Kurti donosio prethodnih meseci, kojima je, kako ističe novinarka N1, menjao „dinamiku pregovora“ – od samih tzv. mera reciprociteta, preko energetike, ukidanju glasanja na referendumu i izborima, sve do najnovijih odluka.
Na pitanje da li to znači da je Srbija sada povukla crvenu liniju, Sovrlić odgovara da će to pokazati ono na šta se Srbija bude opredelila na narednom ili nekom drugom sastanku.
„Pregovori bi upravo trebalo da daju odgovor na to da li KM tablice ostaju ili će Srbija ipak tokom pregovora pristati na preregistraciju tih vozila“, navodi Sovrlić.
Krize koje se rešavaju pregovorima
Kada se 18. avgusta u Briselu bude odigrao susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, biće to prvi sastanak na visokom političkom nivou posle više od godinu dana, ako se izuzme neformalna večera dvojca sa Lajčakom u Berlinu početkom maja, čemu je prethodio i dolazak nemačkog kancelara u Beograd i Prištinu.
Lajčak je sve vreme bezuspešno pokušavao da dvojicu lidera dovede za zajednički sto još od jula prošle godine, nakon čega je ubrzo u septembru i izbila upravo kriza sa tablicama, rešena sastankom Besnika Bisljimija i Petra Petkovića u Briselu i privremenim šestomesečnim aranžmanom o stikerima u oktobru, o čemu je govorio Eskobar u petak. I ta kriza bila je praćena barikadama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.