Izvor: Ekonomia online (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi i ruralnom razvoju ostaje jedan od glavnih izazova za održivi ekonomski razvoj na Kosovu, prenosi Ekonomia Online.
Sa ciljem rešavanja prepreka i utvrđivanja politika koje bi mogle da povećaju učešće žena u ovom sektoru, Institut Riinvest, u svojstvu sekretarijata Ekonomskog foruma žena, organizovao je okrugli sto na temu „Opcije politika za jačanje poljoprivrede i ruralnog razvoja kroz angažovanje žena”.
Na ovom događaju predstavnici institucija, domaćih i međunarodnih organizacija razgovarali su o izazovima, mogućnostima i konkretnim merama za ekonomsko osnaživanje žena, sa fokusom na priznavanje njihovog doprinosa poljoprivredi, poboljšanje pristupa finansijama, imovini i tržištima, kao i povećanje njihovog učešća u donošenju odluka.
Sahxide Mustafa, koordinatorka Ekonomskog foruma žena, rekla je da je, prema njenim rečima, neaktivnost žena na Kosovu i dalje veoma visoka i iznosi 74 odsto.
„Razvoj poljoprivrede smatra se jednim od sektora sa značajnim potencijalom za ekonomski razvoj na Kosovu, dok zapošljavanje u ovom sektoru ostaje očigledan problem, posebno za mlade žene i mlade muškarce. Neaktivnost žena i dalje je veoma visoka na Kosovu, 74 odsto. Zapošljavanje žena koncentrisano je u sektorima koji nemaju razvojni potencijal, kao što su trgovina, obrazovanje i zdravstvo, zbog čega se održivo zapošljavanje vidi kao problem za žene, a posebno za mlađe žene. Žene su manje zastupljene u sektorima poput proizvodnje, bilo kao radnice ili poslodavke. Tehnologija i bezbednost su druge delatnosti. Razvoj ženskog preduzetništva takođe je i dalje na niskom nivou u odnosu na ljudski potencijal koji imamo. Kada imamo više žena u ekonomiji Kosova, povećavaju se aktivnost i konkurentnost”, rekla je ona.
„Studije organizacija i ekonomskih foruma žena pokazuju da razvoj sektora utiče na ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu njihovo zapošljavanje. Ali da li je dovoljno da žene rade u poljoprivredi da bismo rekli da su ekonomski osnažene? Naravno da nije. Žena može svakog dana da radi na farmi, brine o stoci, prerađuje proizvode, obrađuje zemlju, brine o porodici, a da na kraju nema sopstvene prihode, imovinu na svoje ime, samostalan pristup subvencijama ili kreditima, niti ulogu u donošenju odluka u porodičnom biznisu.
Analiza koja je danas predstavljena veoma jasno ukazuje na jedan od glavnih problema: značajan deo rada žena u ruralnim područjima ostaje nevidljiv, neformalan i neplaćen. Žene doprinose porodičnoj ekonomiji i poljoprivrednoj proizvodnji, ali se taj doprinos često tretira kao pomoć porodici, a ne kao ekonomski rad koji treba priznati i platiti.
Ova situacija ima dugoročne posledice jer neformalnost ne znači samo odsustvo ugovora ili redovnih prihoda, već i odsustvo dostojanstvenog tretmana i penzionisanja. Na taj način današnji neplaćeni rad može se pretvoriti u ekonomsku nesigurnost i siromaštvo u budućnosti”, izjavila je ona.
„Još jedno pitanje koje ne možemo odvojiti od današnje teme jeste neplaćeni rad u oblasti brige i nege. U nedostatku infrastrukture, žene u ruralnim područjima i dalje nose veoma veliki teret brige o deci i starima. To ograničava njihovo vreme i mogućnosti za obrazovanje, obuku, razvoj biznisa i učešće u donošenju odluka.
Zato ulaganje u brigu i negu ne treba posmatrati samo kao socijalnu politiku neophodnu za urbane centre, gde su zapošljavanje i mogućnosti za rad veće, već kao nužnost za ekonomski razvoj, ravnopravno učešće žena i muškaraca na čitavoj teritoriji zemlje.
Još jedna veoma ozbiljna prepreka za preduzetnice i žene koje se bave poljoprivredom jeste pristup zemljištu, finansijama i šemama podrške. Pošto privatna svojina na Kosovu još nije uređena u poslednjoj verziji i postoje brojni problemi, to predstavlja prepreku razvoju ženskog preduzetništva”, rekla je ona.
Ministarka industrije, preduzetništva, tehnologije i inovacija (MINTI) Mimoza Kusari-Ljila govorila je o podršci koja se pruža ženama preduzetnicama.
„U ministarstvu kojim rukovodim, podrška ženama preduzetnicama važan je deo naših aktivnosti i programskih ciljeva. Kroz šeme grantova, poslednjih godina podržano je 176 preduzeća u vlasništvu ili suvlasništvu žena, od kojih 55 za povećanje proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, 60 za sertifikaciju proizvoda, a 69 u oblasti industrijalizacije.
Ipak, to je i dalje mali broj, odnosno mala cifra, zbog čega radimo na konkretnim merama koje će ubrzati angažovanje žena u oblasti ekonomije uopšte, pa i poljoprivrede, ali i kroz druge šeme podrške za plasman, kao što je pomenuto kao suštinski problem proizvoda, kao i pružanje mogućnosti i prostora za trgovinu.
Zbog toga smo, pored integrisanja rodne perspektive u naše šeme podrške, osmislili šemu namenjenu isključivo preduzećima u vlasništvu žena, koja je već završila fazu prijavljivanja i trenutno je u završnom procesu ocenjivanja”, izjavila je Kusari-Ljila.
„Ovo je konkretan korak za žene preduzetnice u svim oblastima u kojima postoji ekonomska aktivnost. Ministarstvo takođe radi na povećanju učešća proizvoda sa Kosova na međunarodnim tržištima. Zato podržavamo učešće preduzeća, a takođe podstičemo i žene, jer preduzeća u vlasništvu žena u procesima prijavljivanja uvek dobijaju dodatne bodove, odnosno direktan podsticaj za povećanje njihovog učešća.
Tokom ove godine imali smo učešće na devet međunarodnih sajmova, dok je ukupno 1.200 proizvoda sa Kosova promovisano putem tih sajmova. Cilj nam je da kroz ekonomske forume i B2B sastanke dodatno povećamo učešće žena preduzetnica koje promovišu svoje proizvode, ali i da povećamo mreže saradnje sa drugim preduzećima”, rekla je Kusari-Ljila.
Direktorka kancelarije Caritasa Švajcarske na Kosovu Astrid Vajn rekla je da institucija kojom rukovodi poseban fokus ima na stvaranju ekonomskih mogućnosti za žene na Kosovu.
„Da, Caritas Švajcarske imao je poseban fokus na poljoprivredu i stvaranje održivijih ekonomskih mogućnosti za žene na Kosovu. Ekonomsko osnaživanje žena, a želela bih da govorim i o osnaživanju u ovom kontekstu, jedan je od glavnih prioriteta i ciljeva naše strategije u zemlji.
U svim našim programima, program EREA, što znači Osnaživanje ruralnih ekonomija u poljoprivredi, jedan je od naših glavnih projekata, kroz koji imamo mogućnost da dođemo do žena koje se bave poljoprivredom i zajedno doprinesemo ubrzanju ekonomskog osnaživanja žena.
Žene, kao što smo čuli, značajno doprinose poljoprivredi i ukupnoj ekonomiji. Koliki je taj doprinos? Ipak, veliki deo ovog rada ostaje nevidljiv i nije dovoljno prepoznat. Kroz program EREA imamo dokaze da žene mogu da unaprede svoje sposobnosti za proizvodnju i obezbeđivanje sredstava za život kada im se pruži odgovarajuća podrška prilagođena njihovim potrebama, kao i mogućnost pristupa tržištu.
Osim toga, postalo je jasno da na učešće žena u ekonomiji, što u našem slučaju znači u poljoprivredi, utiče i način na koji se kreiraju javne politike i programi. Ovde smo čuli mnogo primera i mislim da su rad Agencije za rodnu ravnopravnost, ministarstava, kao i napori opština, o kojima ćete kasnije čuti više, doprineli u tom pravcu. Na svim tim pozitivnim iskustvima treba da gradimo dalje”, rekla je ona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
