Američki predsednik Donald Tramp sastaće se danas sa liderima Danske i Grenlanda kako bi potpisali sporazum koji će omogućiti značajno proširenje američkog vojnog prisustva na Grenlandu i potencijalno okončati višemesečni spor oko strateški važnog arktičkog ostrva, objavio je Rojters.
Tramp će se na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku sastati s danskom premijerkom Mete Frederiksen i grenlandskim premijerom Jens-Frederikom Nielsenom. Trojka će potpisati sporazum prema kojem će SAD dobiti mogućnost proširenja svoje vojne infrastrukture na Grenlandu, objavio je Rojters pozivajući se na tri izvora upoznata sa sporazumom.
Dve nove lokacije za SAD na Grenlandu
Pored postojeće svemirske baze Pitufik, sporazum bi trebalo da omogući dve dodatne lokacije za američke snage. Prva je Narsarsuak, nekadašnja američka baza iz vremena Hladnog rata na jugu Grenlanda. Druga je Mestersvig na istoku ostrva, vojna ispostava koju trenutno koristi Sirius Dog Sled Patrol, elitna danska jedinica specijalnih snaga.
Reč je o prvom velikom proširenju američke vojne infrastrukture na Grenlandu od Hladnog rata. SAD su tada na ostrvu imale 17 vojnih instalacija i više od 10.000 pripadnika snaga.
Grenland, nekadašnja danska kolonija, danas je poluautonomna teritorija unutar Kraljevine Danske. Njegov položaj između Severne Amerike i Arktika, kao i velika nalazišta prirodnih resursa, daju mu izuzetan strateški značaj.
Od pretnji do sporazuma
Dogovor dolazi posle višemesečne diplomatske krize izazvane Trampovim nastojanjima da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom. Američki predsednik ranije je govorio da ne želi da isključi ni ekonomsku ni vojnu silu kao način da ostvari taj cilj.
Takve izjave izazvale su ozbiljne tenzije unutar NATO i navele Dansku i vlasti Grenlanda na intenzivne pregovore s Vašingtonom.
Tramp sada tvrdi da sporazum SAD-u daje „trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama na Grenlandu“.
Danska, međutim, nije potvrdila takvo tumačenje. Kopenhagen navodi da sporazum poštuje suverenitet Kraljevine Danske i pravo Grenlanda na samoopredeljenje.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da sporazum stavlja bezbednost Arktika pod kolektivni nadzor NATO, umesto da ona bude pitanje isključivo Vašingtona i Kopenhagena.
„Razlog zbog kojeg možemo zaključiti ovaj sporazum, koji je koristan iz grenlandske, američke i evropske perspektive, kao i za Kraljevinu Dansku, jeste to što se radi o pitanju bezbednosne politike“, rekla je Frederiksen u Njujorku.
Detalji još nisu objavljeni
Tekst sporazuma nije objavljen pre ceremonije potpisivanja, pa ostaje nejasno menja li postojeći odbrambeni sporazum iz 1951. godine, koji predstavlja pravnu osnovu američkog vojnog prisustva na Grenlandu, ili uspostavlja potpuno novi okvir.
Bez obzira na pravni model, sporazum predstavlja značajan zaokret u odnosu na Trampove ranije zahteve za preuzimanje Grenlanda i istovremeno najveće širenje američkog vojnog prisustva na ostrvu u nekoliko decenija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
