Nevladina organizacija Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) predstavila je u sredu, u Prištini, sažeti predlog praktične politike na temu uloge Srbije u podnošenju kolektivnih ostavki pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) iz srpske zajednice. U dokumentu koji se uglavnom poziva na medijske izveštaje navodi se da su ostavke srpskih pripadnika iz KBS-a „dobro isplanirana vojna i psihološka operacija koju su sproveli članovi vojne obaveštajne službe iz Beograda i Vranja“, kao i da „pritisak“ na srpske pripadnike KBS i njihove kolektivne ostavke čine „najbrutalniji primer mešanja Srbije u rad kosovskih institucija“. „Ova mešanja u rad nastoje da unište multietničnost i dosadašnja postignuća KBS-a,“ zaključuje se. KCSS je takođe u svom dokumentu pozvao zemlje EU da podrže inicijativu Vlade Kosova da umesto ustavnim promenama, kako to zahteva i međunarodna zajednica – KBS transformišu u vojsku zakonskim izmenama, jer, navode – „nema dileme da srpski politički predstavnici na Kosovu neće podržati ustavne promene za transformaciju“.
U dokumentu KCSS navodi se da je od 130 pripadnika KBS srpske nacionalnosti, koliko ih je bilo početkom 2018. – ostavku podnelo njih 60, a usled, kako se navodi, „pritisaka, ucena i pretnji Srbije“.
Pripadnici srpske zajednice činili su najveći udeo nevećinskih zajednica u KBS-u, preciznije 55 odsto svih pripadnika nevećinskih zajednica – navodi se u dokumentu.
„Tako visok nivo zastupljenosti manjinskih zajednica u KBS-u je veliko ostvarenje koje dokazuje spremnost institucije da ispoštuje principe na kojima je uspostavljena,“ zaključuje KCSS.
Sa druge strane, odgovornost za kolektivne ostavke srpskih pripadnika KBS-a izveštaj stavlja na, kako se navodi, Srbiji. Međutim, u istom dokumentu ne navode se i izvori za ovu konstataciju.
KCSS dalje piše da je tokom 2018. „neprestani pritisak na Srbe u KBS-u postao nesnosan“ i da je „kao rezultat tih pritisaka“ samo u prvoj polovini godine više od 60 Srba, članova KBS-a, podnelo ostavke u ovoj instituciji.
Dokument „Nastojanja da se uništi multietičnost; Masovne ostavke srpskih pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga i uloga Srbije“ u celosti pročitajte OVDE
U dokumentu se navodi da bivši pripadnici KBS-a iz srpske zajednice nevoljno govore javno, ali i da je jedan od njih, insistirajući na anonimnosti, portalu Teljegrafi izjavio da je ostavka „bila kolektivna odluka i da je izuzetak iz takve odluke bio nemoguć“:
„Prema njegovom svedočenju, oni su bili primorani da napuste KBS zbog konstantnog pritiska na granici sa Srbijom i čestih pretnji sa kojima su se suočavali.“
Dokument navodi i niz incidenata tokom 2017. i 2018. u kojima su žrtve bili upravo pripadnici KBS srpske nacionalnosti i kritikuje kosovske institucije za koje kažu da „nemogućnost da ovaj fenomen preduprede ukazuje na neuspeh u uspostavljanju vlasti u većinski srpskim opštinama na Kosovu“.
U dokumentu se navode i incidenti, odnosno napadi na srpske pripadnike KBS-a iz Zubinog Potoka: „Narativ podseća na narativ o KBS u Srbiji“
„Krajem 2017. kuće dva pripadnika KBS-a iz srpske zajednice u Zubinom Potoku napadnute su eksplozivnim napravama. Može da se pretpostavi da su ovi napadi povezani sa njihovim učešćem u KBS-u […] Međutim, nije slučajno da su se ovi napadi desili u Zubinom Potoku odakle je i najviše srpskih pripadnika KBS-a. Reč je uglavnom o pripadnicima ove zajednice koji dolaze iz zabačenih sela u ovoj opštini i koji su izolovani i stigmatizovani zbog ‘nelojalnosti’ prema Srpskoj listi, partiji koja funkcioniše kao pozorišna lutka Srpske napredne stranke srbijanskog predsednika.“
„Slični napad koji je deo kampanje ucenjivanja i zastrašivanja pripadnika srpske zajednice u KBS-u nastavila se i 2018. Ranije ove godine, pripadnici KBS-a iz Zubinog Potoka su primili još jednu pretnju. Poruka koju je potpisala ‘Severna armija’ je upozorila da je članstvo u KBS-u izdaja srpske države i da kosovske institucije ne mogu da ih zaštite od posledica sa kojima će se suočiti ako nastave da budu deo KBS-a“ – navodi se u sažetom predlogu praktične politike KCSS. U dokumentu se konstatuje da je „narativ korišćen u pretećim porukama zasnovan na narativu Srbije o odbijanju KBS-a“.
Iako se u izveštaju na više mesta osuđuje „agresija“ srpskih obaveštajnih službi i „maltretiranje“ pripadnika KBS-a iz redova srpske zajednice koji su zbog pritisaka kojima su, kako se navodi, bili izloženi i podneli ostavku, autori, ipak, u delu dokumenta koji se odnosi na preporuke, institucije pozivaju na pokretanje disciplinskog postupka protiv srpskih pripadnika, a „zbog ugovornih obaveza prema KBS-u.“
Dodaje se i da su njihovim ostavkama poništene „velike investicije u obrazovanje, razvoj karijere, plate, itd. ovih članova“.
Za promenu Ustava potrebna najmanje 4 „srpska“ glasa i svi glasovi preostalih zajednica
Kosovska vlada ne uspeva u nameri da KBS transformiše u vojsku zato što je za izmenu mandata KBS potrebno izmeniti i Ustav. Međutim, kao deo mehanizama za zaštitu prava nevećinskih zajednica iz Ahtisarijevog paketa, kosovski Ustav nije moguće izmeniti bez takozvane duple dvotrećinske većine. To znači da za izmenu Ustava mora glasati 2/3 svih poslanika Skupštine Kosova kojih je 120, ali i 2/3 svih poslanika koji predstavljaju nevećinsku zajednicu kojih je 20. Kako je 10 od 20 mesta za nevećinske zajednice u Skupštini rezervisano za srpsku zajednicu, ni jedna promena Ustava nije moguća bez 10 glasova svih drugih zajednica i bar 4 glasa srpskih poslanika, dakle 14 glasova poslanika nevećinskih zajednica ukupno.
Najzad, Vladi Kosova KCSS preporučuje da nastavi sa inicijativom transformacije KBS kroz zakonske izmene:
„EU treba da uslovi članstvo Srbije njenim nemešanjem u rad kosovskih institucija i podrži transformaciju KBS-a, sa ili bez ustavnih promena. Međutim, u odsustvu te podrške, kosovska vlada mora da nastavi sa procesom transformacije KBS-a, budući da nema pravnih ili ustavnih barijera za njihovu transformaciju. Izmene zakona koje bi omogućile transformaciju su legitiman proces u demokratskoj zemlji i mešanje u taj proces može da se protumači kao mešanje u volju građana.“
Dokument KCSS-a usledio je posle najnovije odluke kosovskih vlasti da usvoje nove zakone o KBS-u, odnosno o transformaciji KBS-a, a što je pokrenula Vlada Kosova na čelu sa Ramušem Haradinajem. Početkom 2017. i kosovski predsednik Hašim Tači pokušao je da zaobiđe Ustav i putem izmena zakona transformiše KBS u „Oružane snage Kosova“. Obe inicijative suočile su se, međutim, sa sličnim porukama međunarodne zajednice i NATO – da „ako bi transformacija KSB-a u vojsku Kosova trebalo da se dogodi, to treba da bude kroz ustavne promene“. Sam Tači je u više navrata najavljivao formiranje vojske Kosova i to sa konkretnim datumima. Poslednji put najavio je formiranje ove vojske početkom 2018.
Detaljnije o inicijativi za transformaciju KBS kroz zakonske izmene, čitajte u vestima:
Vlada Kosova usvojila nacrt tri zakona o KBS, Tači danas protiv odluke
NATO: Formiranje Vojske Kosova kroz ustavne promene
Komandant KFOR-a: Kosovske bezbednosne snage priznajemo u sadašnjoj formi
Tači: Ostavka ukoliko se ne izglasa zakon o Vojsci, od Vučića sam tražio da ne zastrašuje Srpsku
Nacrt zakona o formiranju Vojske Kosova prosleđen skupštini, sutra pred predsedništvom
O ostavkama i napadima na srpske pripadnike KBS-a čitajte u vestima:
Ministar KBS: Više od 40 od 137 srpskih pripadnika KBS traži da istupi
Kosovske snage bezbednosti: Srpski pripadnici zatražili raskid ugovora zbog pritiska iz Srbije
Novo paljenje automobila na Severu: Opel korsa u Zubinom Potoku. Pripadnik KBS?
Kallxo: Preteće poruke pripadnicima KBS-a u Zubinom Potoku
Zubin Potok: Bombama na kuće pripadnika KBS-a
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
