Nedelja za nama: Važno je imati stav čak i kad nemaš sadržaj

Bitno je imati stav o dokumentu sa čijim sadržajem javnost ni na Kosovu, ni u Srbiji nije zvanično upoznata. Ovo bi mogla da bude sumirana nedelja za nama, dok brojimo sitne minute do početka medijskog Dana D. Doduše, međunarodni partneri od današnjeg susreta Kurti-Vučić imaju takođe velika, ali pozitivna očekivanja. Između smatranja bilo je još ponečeg – novi zemljotresi u Turskoj na početku i kraju sedmice, obeležavanje godišnjice ruske invazije na Ukrajinu i 15-godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na Severu – „blamaža“ predstavnika kosovske vlade na još jednoj javnoj raspravi o eksproprijaciji.

Počelo je sa još jednim pismom patrijarhu na koje kako tvrde njegovi autori, on ne odgovara: „Narod ostavljen i napušten, kao jaganjci pred klanje“.

Tokom čitave nedelje je opozicija horski ponavljala o Vučićevoj „izdaji“ koja se za danas ‘očekuje’.

„Prihvatanje plana znači secesiju i stvaranje velike Albanije“, poručili su sa tribine u Nišu Dveri, Nove demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije i Zavetnici.

„Epilog onoga što će se desiti u ponedeljak, biće epilog onoga što je bilo u Vašingtonu. Posledica tih pregovora bila je da je Izrael priznao nezavisnost Kosova, a posledica pregovora u ponedeljak biće da će tu nezavisnost priznati i Španija, i Slovačka, i Kipar, i Rumunija i Grčka“, poručio je na sednici Skupštine Srbije početkom nedelje, potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.

„Vučić će počiniti paklenu veleizdaju ako u ponedeljak prihvati evropski plan“, poručio je Vuk Jeremić u autorskom tekstu za sajt Nova S u ponedeljak.

„Vučić u ponedeljak prihvata sporazum kojim Srbija gubi Kosovo i Metohiju, potpisivanje u aprilu“, nadovezao je Stefan Jovanović iz njegove stranke.

„Asistiraš u amputaciji Kosova, istorija neće biti milostiva“, još oštriji je bio bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, a sada lider pokreta „Srbija Centar“ (SRCE) Zdravko Ponoš.

Navijači Partizana razvili su na tribini transparent sa natpisom „ZSO je prevara, Kosmet je Srbije“ tokom fudbalske utakmice sa Šerifom iz Moldavije.

Ni kosovskog premijera ne štedi njegova opozicija, kao ni eksperti.

Profesor međunarodnog prava Enver Hasani rekao je da je ono što se smatra de fakto priznanjem – evropskim planom za dijalog Kosovo-Srbija jeste samo „kolosalni srpski uspeh“.

„Pre svega, nema priznanja Kosova. Ono što se prodaje kao faktičko priznanje, u stvari, nije ništa drugo do kolosalan srpski uspeh da dokaže državama koje ne priznaju Kosovo da je ona, odnosno Srbija, dužna da prihvati činjenično stanje, kao nešto privremeno i prolazno, ali što ne utiče na njen naziv pravno-međunarodnog suvereniteta u odnosu na međunarodnu zajednicu“.

U izjavi za Kohu u petak, četiri dana pre sastanka premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Hasani je rekao da će ovaj sporazum nepriznate zemlje učiniti još nespremnijim da priznaju Kosovo.

Sa druge strane, kosovska vlada i oni koji je podržavaju, pripremili su čitav set promotivnih aktivnosti pred susrete u Briselu – od obeležavanja 15-godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova po prvi put u Beogradu, u kancelariji za vezu, za koju je Petar Petković kazao da je proslava organizovana u privatnom stanu i da je bila provokacija.

Ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog i zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi potpisali su u Prištini sporazum o finansiranju vredan 75 miliona evra, kao direktnu finansijsku pomoć EU u energetskoj krizi.

Ratifikovan je sporazum o kretanju sa ličnim kartama u BiH.

I Kurti je pred odlazak u Brisel održao sednicu glavnog odbora, kao poligon da u dugačkom govoru izlista svoje uspehe, kada je potvrdio još jednom i to da se radi na internacionalizaciji albanskog pitanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Simetrija i reciprocitet u pravima – poruke su koje je Kurti ponavljao tokom cele protekle nedelje.

Kaže da je to jedno od ključnih nacionalnih obaveza njegove vlade, te da je Priština podržala diplomatske i lobističke aktivnosti za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca koji, kako je kazao, „žive na svojoj zemlji u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, pod državom Srbijom“.

Poslanik u parlamentu Srbije, i šef poslaničke grupe „Ujedinjena dolina i SDA Sandžak“ Šaip Kamberi, je saopštenje da je dobio pretnje smrću posredstvom Fejsbuka iskoristio da i on povuče paralele sa Srbima na Kosovu, kao istinitog primera ugroženosti kada su u pitanju Albanci na jugu Srbije sa jedne strane – naspram drugačije realnosti za Srbe na Kosovu.

Lobističke aktivnosti vidljive su već danas. Delegacija Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca govoriće pred američkim Senatom o situaciji i položaju Albanaca iz ove tri opštine, potvrdio je Kamberi.

I dok Kurti traži reciprocitet za Albance u Srbiji, sličan zahtev pojavio se i u Severnoj Makedoniji gde je stranka „Alternativa“ zatražila formiranje Zajednice albanskih opština, a upravo na ugled na Zajednicu srpskih opština, i takođe uz pozive o primeni reciprociteta.

I dok jedni traže „Zajednice“ za Albance, drugi protestuju zbog „Zajednice“ za Srbe.

Barem tri skupa održana su u ovom mesecu protiv ZSO. Jedan je održan u Berlinu, u organizaciji aktivista albanskih udruženja i centra pokreta Samoopredeljenje u Nemačkoj, na drugi su pozvali studenti u Prištini, a treći je juče organizovao bivši gradonačelnik južnog dela Mitrovice, Agim Bahtiri.

Uoči susreta u Briselu na visokom nivou, u južnom delu Mitrovice poručeno je da ne žele udruženje koje od Kosova pravi Bosnu i Hercegovinu.

Protest na kojem je iskazano protivljenje navodnoj „bosnizaciji“ Kosova, održan je svega nekoliko stotina metara od mosta koji spaja južni i severni deo grada, a na kojem se nalaze zastave „velike Albanije“.

Predsednik Srbije je, uz ostale članove vlade i njegove stranke, standardno poručivao da je upravo Zajednica opština sa srpskom većinom ono što se očekuje kao preduslov, odnosno zaostala obaveza Prištine još od Briselskog sporazuma, oglašavajući se gotovo svakodnevno, od sajma naoružanja u dalekom Abu Dabiju, do obilaska sajma turizma u sopstvenoj prestonici: „Držaću se svega što sam rekao; Ili rešavate pitanje ZSO ili hvala vam, to je to“

Sa međunarodne strane, uoči današnjeg sastanka još od prošle nedelje pristizale su brojne diplomatske poruke ohrabrenja – da srpska i kosovska strana treba da prihvate predlog koji podržava Evropska unija, a aktivna je bila i šatl (telefonska) diplomatija.

Tako je specijalni savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole prvo telefonirao Kurtiju, a potom, par dana kasnije, i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.

Pored SAD i zvanične EU, tu je i zajedničko pismo francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanskog premijera, koje je  prekjuče, odnosno juče stiglo u Beograd i Prištinu.

Potpisnici, odnosno glavni podržavaoci predloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, u pismu upućenom Prištini čiji je sadržaj javan, pozvali su strane da razgovaraju o „Osnovnom sporazumu“, te implementaciji ili adresiranju, prethodno potpisanih sporazuma u Briselskom dijalogu, sa posebnim akcentom na ZSO. Iako se obećalo preko RTS da će se srpska javnost dan kasnije i upoznati sa sadržinom ovog pisma koje je stiglo i Vučiću, ipak nisu odmakli u daljem koraku od svojih „ekskluzivnih saznanja“.

Ni jedna strana ne pokazuje da želi obostrano dobitno rešenje, već nulta sumu, realističniji je u ocenama bio komandant KFOR-a Anđelo Mikele Ristuća. U intervju za KoSSev kazao je da na Severu Kosova postoji veoma opasan bezbednosni vakuum nakon što su Srbi dali ostavke u institucijama.

Moraju što je pre moguće da se vrate putem dijaloga, efikasnih političkih procesa, dodao je uz isticanje pozitivnih signala koje i on primećuje i očekuje od današnjeg sastanka u Briselu.

Upravo je realnost na terenu tokom nedelje ponegde bila teška za ‘običan svet’. Tursku su pogodila još dva zemljotresa kao da onaj s početka februara u kojem se broj žrtava penje i do skoro 50,000, sada sa tri poginula. Nedelja će se završiti sa još jednim zemljotresom u ovoj zemlji i najmanje jednom novom žrtvom.

Četiri osobe poginule su u saobraćajnoj nesreći na putu Uroševac-Štimlje u sredu, jedna je u petak poginula u Kamenici, kada je troje i povređeno, a još četiri su povređene juče na Severu kod Rudara.

Odmah se aktivirala i Kosovska policija da saopšti da je pojačala svoje prisustvo i kontrole na svim putevima širom Kosova, a u okviru nedelje operativnih aktivnosti i na osnovu plana Evropske mreže saobraćajne policije – ROADPOL 2023.

Krizni štab koji je SO Severna Mitrovica oformila tokom poplava koje su u januaru zadesile Sever Kosova, započeo je da prikuplja pomoć za pogođene razornim zemljotresom u Turskoj i Siriji.

Pripadnici KBS su iz akcija spasavanja stigli u Prištinu i to je za kosovsku javnost bila jedna od dve centralne vesti početkom nedelje, dok je za svet to bila Ukrajina – u Kijev je iznenada stigao američki predsednik Džozef Bajden – pravo ruskoj ‘mečki na rupu’, zbog čega je poseta, i to uoči obeležavanja godišnjice od ruske invazije na ovu zemlju, ocenjena i kao istorijska.

Godišnjica ukrajinskog rata bila je upravo druga centralna vest za Prištinu u ponedeljak. Održana je sednica Skupštine opštine Priština, pešački prelazi i trotoari bili su obojeni u bojama ukrajinske zastave, a jedna je bila postavljena i na zgradi kosovske vlade. Na pomenutoj sednici prisustvovali su ambasadori na Kosovu, kao i ukrajinski novinari koji trenutno u Prištini žive.

Za Sever je glavna vest bila nova javna rasprava u vezi sa eksproprijacijom zemljišta. Posle Leposavića, ove nedelje održana je u Zubinom Potoku.

Meštani sela i zaseoka opštine Zubin Potok, u ovom slučaju oštećeni odlukama kosovske vlade o novim eksproprijacijama, ali i već iskorišćenim parcelama koja su u njihovom privatnom vlasništvu – zahtevaju da se njihova imanja oslobode. Ne žele baze, niti asfalt u blizini.

Njihovi pravni zastupnici i eksperti ukazuju ponovo na kršenje zakona i prava, zbog čega se eksproprijacija, kako tvrde, ne može nazvati tako. Smatraju da je u pitanju „otimačina“ i „uzurpacija“, a zbog okasnele, odnosno naknadne procedure.

Kritikuju predstavnike Vlade i kada se pozivaju na Zakon o eksproprijaciji, koji, kažu, ne sprovode. Zameraju im što im ni na raspravi u ponedeljak nisu odgovorili na konkretna pitanja: Za šta se tačno izvode radovi i ekspropriše imovina, zašto niko nije na vreme obavešten i šta je krajnji cilj?

Gosti iz Prištine su govorili o ekonomskom razvoju, izgradnji puteva, postavljanju optičkih kablova, povećanju bezbednosti, a sve za dobrobit samih građana, te da će uzeti u obzir sve brige oštećenih meštana.

U prvoj polovini prošle godine podignuto je više baza specijalne jedinice Kosovske policije, dok je jedna od njih izgrađena u Donjem Jasenoviku, a druga takođe na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno Brnjaku.

Izgradnje ovih baza prolazile su bez velike pompe, a ono što je konačno uzbukalo javnost i pokrenulo ljude jeste odluka kosovskih vlasti, takođe januara da ekspropriše brdo od preko 83 ha u leposavićkoj opštini. U pitanju su bile dve katastarske parcele Leška i Drena, a zemlja je u privatnom, opštinskom i društvenom vlasništvu.

Vest nije naišla na interesovanje kosovskih medija, ali jeste jedna druga, i to i najviših kosovskih zvaničnika: Pripadnici Kosovske policije zaplenili su preko 6.000 metaka pronađenih u automobilu srpskih registarskih oznaka i uhapsili muškarca srpske nacionalnosti, J. Ž. (1981) na kontrolnom punktu u selu Jošanica u Leposaviću.

„Dok Vučić priča o naoružavanju Srbije, na Severu Kosova je zaplenjeno 6.300 komada municije prokrijumčarene iz Srbije“, poručio je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja. Zaplena municije na Severu, za Kurtija još jedna pobeda za vladavinu prava.