Kamberi i Albanci iz Bujanovca, Medveđe i Preševa pred Senatom SAD: Nova faza za prava manjina

Delegacija Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca danas će da govori pred američkim Senatom o situaciji i položaju Albanaca iz ove tri opštine, potvrdio je poslanik u srpskom parlamentu, Šaip Kamberi. Nakon sve češćih zahteva Zapada da Priština formira ZSO, koje su pratili zahtevi kosovskog premijera da se dodele recipročna prava Albancima na jugu Srbije, ali i navodi o internacionalizaciji albanskog pitanja, Kamberi poručuje da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu – dobru za simetričan tretman pozicija.

Kamberi je sinoć potvrdio na svom Fejsbuk profilu da su, osim njega, u delegaciji koja boravi u Vašingtonu i savetnica kosovskog premijera, Ardita Sinani i političari Ragmi Mustafa, Fljora Ferati, Nagip Arifi.

„Po prvi put ćemo imati priliku da se obratimo Senatu SAD i izvestimo o situaciji u Preševskoj dolini – i za Albance i njihov položaj“, poručio je Kamberi.

Kaže da je njihova obaveza da se potrude da obezbede jednaka prava za sve.

„Naši napori za ostvarivanje punih prava i stvaranje jednakih mogućnosti za sve, osim zajedničke političke borbe, su i svakodnevni zahtev i potreba svakog građanina Albanca u Preševskoj dolini“, naveo je Kamberi.

Tvrdi da Albanci u ovim opštinama imaju tri potpisana sporazuma sa Vladom Srbije, ali i da oni i nakon 22 godine nisu ispunjeni.

„Umesto da rešavaju probleme i realizuju naše legitimne zahteve, razni lokalni faktori godinama pokušavaju da blokiraju svaku zajedničku koordinaciju, svaku zdravu inicijativu i svaki pokušaj da se građanima obezbedi bolji život“, dodao je ovaj poslanik.

Kaže da je zbog toga sada potrebna unutrašnja koordinacija i bliska saradnja sa Prištinom i Tiranom, kao i usklađivanje politike sa međunarodnim prijateljima i svest o pitanju Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.

„Zbog toga ćemo biti u Vašingtonu i to neće okončati našu posvećenost“, dodao je Kamberi.

Konstatuje da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu, te da je to dobra prilika za „simetričan tretman njihovih pozicija svuda“.

„Evropa i Evropska unija moraju ostati jedina orijentacija Zapadnog Balkana. A tamo, u EU, ni jedna država, pa ni Srbija, neće moći da ode, a da ne počne ozbiljno da se bavi unapređenjem položaja manjina i obezbeđivanjem jednakih prava. Jednakost i naša kolektivna prava biće naša tema u Vašingtonu i naš zahtev Briselu i drugim evropskim prestonicama“, dodao je Kamberi.

Ovaj poslanik je ujedno najavio konferenciju pri povratku iz Vašingtona.

Zahvalio se kosovskoj vladi zbog toga što im je, kako kaže, po treći put omogućila posetu SAD-u u roku od godinu dana.

Delegacija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe putuje u Vašington u istom danu kada se u Briselu održavanova nova runda dijaloga na visokom nivou, a tokom koje se očekuju razgovori o evropskom planu, ali i primeni prethodno postignutih sporazuma, uključujući i Zajednicu srpskih opština.

Formiranje ovog tela zapravao sve češće od Prištine zahteva Zapad, što je izričito odbijala kosovska vlada predvođena Aljbinom Kurtijem, sve do januara meseca ove godine, kada je kosovski premijer nabrojao šest uslova.

Među njima je i onaj koji se odnosi na reciprocitet u pravima manjina između Kosova i Srbije.

Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe potom su bili sve aktivniji. Tako se Kamberi u društvu poslanika bošnjačke zajednice u Srbiji sastao sa Kurtijem u Prištini, odakle je poručeno da svi oni traže reciprocitet prava sa Srbima na Kosovu.

„Složili su se da za trajni mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu treba da postoji simetrija prava, a ne privilegovan pristup manjini ili zajednici“.

Kamberi je ujedno u pismu izaslaniku SAD, Gabrijelu Eskobaru zatražio da Preševo, Bujanovac i Medveđa budu uključeni u dijalog.

Simetrija i reciprocitet u pravima poruke su koje je Kurti ponavljao i u narednim danima, a ovog vikenda je potvrdio da radi na internacionalizaciji albanskog pitanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Kaže da je to jedno od ključnih nacionalnih obaveza njegove vlade, te da je Priština podržala diplomatske i lobističke aktivnosti za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca koji, kako je kazao, „žive na svojoj zemlji u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, pod državom Srbijom“.

I dok Kurti traži reciprocitet za Albance u Srbiji, sličan zahtev pojavio se i u Severnoj Makedoniji gde je stranka „Alternativa“ zatražila formiranje Zajednice albanskih opština, a upravo na ugled na Zajednicu srpskih opština, i takođe uz pozive o primeni reciprociteta.

I dok jedni traže „Zajednice“ za Albance, drugi protestuju zbog „Zajednice“ za Srbe.

Barem tri skupa održana su u ovom mesecu protiv ZSO. Jedan je održan u Berlinu, u organizaciji aktivista albanskih udruženja i centra pokreta Samoopredeljenje u Nemačkoj, na drugi su pozvali studenti u Prištini, a treći je juče organizovao bivši gradonačelnik južnog dela Mitrovice, Agim Bahtiri.

Uoči susreta u Briselu na visokom nivou, u južnom delu Mitrovice poručeno je da ne žele udruženje koje od Kosova pravi Bosnu i Hercegovinu.

Protest na kojem je iskazano protivljenje navodnoj „bosnizaciji“ Kosova, održan je svega nekoliko stotina metara od mosta koji spaja južni i severni deo grada, a na kojem se nalaze zastave „velike Albanije“.

Neće „bosnizaciju“ Kosova, dok se vijore zastave „velike Albanije“ pic.twitter.com/MKbFDCfCcX

— KoSSev/Kosovo Sever portal (@KoSSevnews) February 26, 2023