Na Severu Kosova postoji veoma opasan bezbednosni vakuum nakon što su Srbi dali ostavke u institucijama. Moraju što je pre moguće da se vrate putem dijaloga, efikasnih političkih procesa, kazao je u intervjuu za KoSSev komandant KFOR-a Anđelo Mikele Ristuća.
Trenutnu situaciju na Sweveru ocenjuje kao osetljivu i promenljivu, ali ipak mirnu i znatno bolju nego što je bila u decembru. Ipak primećuje i da kod stanovništva koje se oseća „izuzetno uznemireno i nesigurno“, još uvek postoji „previše tenzija“. Ključan je nedostatak poverenja.
Italijanskom generalu jedna od najtežih stvari na novoji dužnost pala je upravo to – kako da pomogne u izgradnji obostranog poverenja i kako da srpske i kosovske lidere ubedi da izazove pretvore u šanse. Umesto toga, video je jednostrane poteze koji su u pitanje doveli čak i prethodne uspešne priče.
Opasno je još nešto – to što je okruženje zasićeno operacijama i to stvara pritisak.
„Pritisak koji dolazi od pristupa obe strane koje su uključene – Srbije i Kosova, i koji je zasnovan na bazičnom principu akcija-reakcija-kontra reakcija, a koji je veoma opasan. Obe strane ne pokazuju da žele rešenje koje je dobitno i za jednu i za drugu stranu, već rešenje u vidu igre nulta sume“, ovako je opisao krize koje su se nastavljale jedna na drugu još od oktobra 2021.
„Zato, vratite se za sto, vratite se pregovorima. Sedite i onda započnite ozbiljan rad na tome kako biste postigli miran sporazum i zajedničko rešenje“, poručuje general.
Kako biste procenili trenutnu situaciju na Kosovu sa bezbednosne tačke gledišta?
Situacija je trenutno naizgled mirna, međutim, istovremeno, ona je i osetljiva i promenljiva. To je rezultat čitavog niza incidenata i kriza od juna 2022. godine, ili kada bi se vratili čak u oktobar 2021. U pitanju su ozbiljne krize koje su nastajale jedna za drugom, nakon kojih je uspostavljena ravnoteža postajala nesigurnija od svake prethodne. Svaka kriza zahtevala je više energije od strane međunarodne zajednice, od strane KFOR-a, kako bi se stvorili uslovi da se obe strane vrate za sto i da nastave pregovore, kako bi pronašle rešenje.
Možemo reći da je situacija sada mnogo bolja nego što je bila u decembru. Međutim, postoji veći broji pitanja koja nas zabrinjavaju, kao što je, na primer, opasan vakuum koji je stvoren na Severu nakon što su Srbi sa Kosova dali ostavke u institucijama. Ovaj vakuum je veoma opasan, naročito sa bezbednosne tačke gledišta. I moraju da se vrate što je pre moguće putem dijaloga, putem efikasnih političkih procesa. Još uvek postoji previše tenzija kod stanovništva koje se oseća izuzetno uznemireno. Oni imaju neki osećaj nesigurnosti, zato smo mi povećali naše napore kako bismo bili više prisutni na Severu i kako bismo ih uverili da smo tamo.
Šta mislite pod tim „povećano prisustvo“?
Broj KFOR patrola je značajno povećan od jula prošle godine.
Kada su u pitanju tenzije – da li bi u narednom periodu na terenu moglo da dođe do novih nestabilnosti? Na primer, da li bi moglo doći do nasilnih protesta većinske zajednice – spomenuli ste dijalog, ili ponovo barikade na Severu, ili bilo kakva druga vrsta nasilnog incidenta?
Okruženje je zasićeno operacijama. Šta mislim pod tim ‘zasićeno’? Postoji veliki pritisak. Pritisak koji dolazi od pristupa obe strane koje su uključene – Srbije i Kosova, i koji je zasnovan na bazičnom principu akcija-reakcija-kontra reakcija, a koji je veoma opasan. Obe strane ne žele i ne pokazuju da žele rešenje koje je dobitno i za jednu i za drugu stranu, već rešenje u vidu igre „nulta sume“. Kada je takva dinamika u pitanju, povećavaju se rizici, naročito rizik od pogrešne procene, nesporazuma. Dakle, ovo je jedno od glavnih problema. Rizik od pogrešne procene se javlja kada ste saterani u ćošak i tada odaberete najgori izbor.
„Kada ste saterani u ćošak“ je nešto što i predsednik Srbije često kaže. Da li postoje bilo kakve konkretne indikacije o mogućim nestabilnostima na Kosovu u narednom periodu?
Jedina indikacija o mogućim nestabilnostima počiva na činjenici da je u određenom trenutku došlo do zastoja u mirovnom procesu. Dijalog je jedino sredstvo za rešavanje otvorenih pitanja. Sada imamo neke pozitivne indikatore, jer obe strane prilaze ovoj situaciji na konstruktivniji način. Kao što znate, u predstojećim danima u Briselu će se održati veoma bitan sastanak. Dakle, ovo je dobar znak. Tenzije, osećaj nesigurnosti među stanovništvom su indikatori koji ne idu u korist mira i stabilnosti, naročito ne u ovo vreme.
Kada je u pitanju Srbija, da li je ona, odnosno srpska vlada, pretnja po bezbednost na Kosovu, kao što već mesecima slušamo od kosovskih zvaničnika?
Kao prvo, kada je u pitanju bezbednost, veoma je bitna percepcija. Na percepciju utiče naše poreklo, lično iskustvo, na percepciju ponekad utiče i naše nepoverenje, kao i kulturne barijere. Kada je u pitanju ovaj region, prošlost je veoma osetljiva tema, tragedija iz prošlog vremena. Ponekad, ljudi, zbog ove tragedije, shvataju neki događaj tako što ga propuštaju kroz filter sopstvene slike. Pokušavam da razumem šta se krije iza retorike i narativa obe strane.
Ali, da se vratim na Vaše pitanje, želeo bih da istaknem vrlo jasno, da imamo dobre odnose sa Srbijom. U svako vreme imam saradnju sa mojim prvim sagovornikom, a to je general Mojsilović. Nema ničeg na šta mogu tu da se požalim.
NATO je partner u misiji mira sa Srbijom. Imamo dobre odnose kada je u pitanju primena tehničkih sporazuma, ali i integralni deo Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN – naša zajednička komisija za primenu, sa našim zajedničkim kolegama stvarno dobro funkcioniše. Nismo zabeležili bilo ikakav incident duž administrativne pogranične linije. Nikad na Srbiju nisam gledao na takav način.
Zbog ovog osećaja poverenja između sagovornika, daću Vam jedan primer. Pre nekoliko dana objavljena je jedna lažna vest. Odmah sam pozvao generala Mojsilovića…
…Koja lažna vest?
Neću ulaziti u to o čemu smo nas dvojica razgovarali. On mi je odmah kazao: „Da, odmah sam shvatio da je u pitanju lažna vest“. Takođe, pokušavam da čitam reči. A reči su važne u ovoj oblasti, važno je i šta se krije iza njih. Mislim da je potrebno učiniti veliki korak napred kako bi se izgradilo uzajmno poverenje i izbegle takve percepcije.
Ali Vi trenutno ne vidite da postoji to uzajamno poverenje?
Ne vidim. Naravno, mislim da je to više zasnovano na samoj prošlosti, nepoverenje koje je najgori mogući sastojak u ovakvoj vrsti dinamike, koji utiče na način na koji se percipiraju odnosi. Zato su napori međunarodne zajednice toliko jaki, jer koliko god se taj osećaj nepoverenja povećavao – napori koje svi ulažu kako bi poboljšali situaciju, izuzetno su veliki.
Kada je u pitanju konkretno saradnja sa srpskom vojskom – nedavno ste dobili zahtev od strane Beograda da se određeno osoblje vrati na Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244. Da li je ovaj zahtev bio „vruć krompir“ u Vašim rukama budući da ste bili novajlija na poziciji komandanta KFOR-a? Ili je to bio vic? Ili stvarna pretnja? Deo javnosti u Srbiji je zahtev shvatio kao šalu, drugi kao potrebu za sigurnošću, dok je Kosovo ovaj zahtev videlo kao bezbednosnu pretnju.
Hvala Vam na ovom pitanju. Želeo bih da budem jasan: Ovde sam raspoređen ne kako bih se bavio „vrućim krompirima“, niti kako bih se šalio. Sve shvatam ozbiljno. To je pod jedan. Zato je i bilo potrebno vreme da se pripremim za dolazak ovde. Kao drugo, premijerka mi je poslala pismo, u kojem je izrazila zabrinutost svoje države i poslala zahtev. Dakle, moje osoblje i ja smo analizirali to pismo. I ja sam odgovorio, jednostavno uveravajući je da je KFOR u potpunosti posvećen sprovođenju našeg mandata i u potpunosti posvećen svom radu na miru i stabilnosti u ovom području, u interesu svih naroda na Kosovu. Zato je zahtev odbijen, zbog ovih garancija. Veoma jednostavno. Ne postoji percepcija koja bi isfiltrirala način na koji smo se uhvatili u koštac sa ovim veoma bitnim pitanjem. Veoma ozbiljno smo ga shvatili, kao što to i zaslužuje.
Videli smo sadržaj Vašeg odgovora koji je objavio Beograd. Tako je glasio Vaš odgovor, zar ne?
To je bio moj odgovor.
Kada su u pitanju percepcije, ili pretnje, jedno od važnih pitanja takođe su i neprestane žalbe i optužbe kosovskih zvaničnika o citiram, „malignom uticaju“ Rusije na Kosovu, u Srbiji; takođe se spominju različite grupe. Da li je grupa „Vagner“ stvarna bezbednosna pretnja ili je to samo politička priča? Da li Rusija stvarno predstavlja pretnju Kosovu ili je ovo isto samo politička priča? Dok mi razgovaramo danas, godišnjica je od početka rata, tj. ruske invazije na Ukrajinu.
Naš je posao ali i naša moralna dužnost da imamo jasno razumevanje o tome šta se dešava u ovoj oblasti. Zato što smo mi odgovorni za sigurnost i bezbednost. To je naša prva odgovornost, mi smo jedan od mnogo stubova bezbednosnog sistema na ovom prostoru. Zato želim da uverim sve stanovnike da nam je jasno šta se dešava. Radimo na osnovu obaveštajnih podataka NATO-a, a oslanjamo se i na obaveštajne službe dvadeset NATO saveznika i obaveštajne podatke sedam partnera.
A šta ti podaci govore?
Nemamo nikakve dokaze o prisustvu tih grupa, grupa koje ste spomenuli.
Ni Vagnera?
Nemamo nikakve jasne dokaze o tome. Međutim, mi jasno i temeljno pratimo svaki razvoj situacije. Pokušavamo da pratimo bilo koju vrstu i slabih signala koji bi mogli da nam daju indikacije o prisustvu ovakvih grupa. Za sada nemamo nikakve dokaze o tome. Biću precizniji, svi događaji koji su se dogodili u poslednjih par meseci, nedelja, na ovom području, više su povezani sa unutrašnjom dinamikom nego sa spoljašnjim uticajem. Naravno da ovaj rat koji karakterišu promenljivi, nesigurni, osporeni, hiper-povezani, hiper-zagušeni, hiper-kompleksni odnosi, svaka vrsta događaja, ima uticaj na život ljudi koji žive na drugim mestima. Rat u Ukrajini, naravno, ima uticaj na Evropu, naročito sa ekonomske tačke gledišta i energetike. Takođe znamo da je uticaj i na pitanje snabdevenosti hranom. Cene su dramatično skočile, čak i na ovim prostorima.
Kada je u pitanju Rusija, podsetiću na izjavu našeg generalnog sekretara – pozvao je Rusiju da preuzme konstruktivniju ulogu, naročito na Balkanu. Evropi nije potrebna još jedna kriza. Nažalost, u poslednje vreme suočavamo se sa drugačijim pristupom. Suočavamo se sa povećanim sajber napadima na infrastrukure od ključnog značaja, maliciozni akteri koji pokušavaju da utiču i destabilišu vladu.
…Koji su povezani sa Rusijom?
Možda su povezani sa Rusijom. Ali to nije deo konstruktivnog pristupa. Naš generalni sekretar je to očekivao, svi smo očekivali, kako bi se stabilizovalo područje, kako bi se izbegla još jedna kriza.
Da se fokusiramo na konkretne optužbe. Na primer, kosovski premijer je rekao da kada Rusija „završi svoj posao“ u Ukrajini, napašće Kosovo putem svog „posrednika – Srbije“. Da li je ovo realistično?
Svako snosi odgovornost za svoje gledište. Što se mene tiče, mi ne posedujemo ikakav dokaz o tome.
Kada govorimo o pretnjama, da se zadržimo malo sada na srpski narod na Kosovu. Da li ste upoznati sa tim oko čega su Srbi sa Kosova izuzetno zabrinuti – u pitanju su aktivnosti Kosovskih bezbednosnih snaga? Prenosim percepciju koja postoji u srpskom narodu. Da li ste upoznati sa skorašnjim aktivnostima na Crnuši – strateškoj tački u Južnoj Mitrovici? Kako je zvanično potvrđeno prošle nedelje, u pitanju je bila vojna vežba tokom koje je upotrebljena bojeva municija. Da li je to dozvoljeno na teritoriji koja je pod kontrolom NATO-a?
Ovo područje je teren za vežbu. Ništa ni više, ni manje. Čak i mi u KFOR-u koristimo to područje za vežbe. Takođe, zbog ekoloških razloga, pokušavamo da ograničimo prostor na kojem sprovodimo vežbe kako ne bi uticali na okolinu. To su područja na kojima su dozvoljene vežbe i gde svi mi vežbamo. Veoma jednostavno. Primetio sam sve te vežbe koje se održavaju.
Kao što znate, Kosovskim bezbednosnim snagama nije dozvoljen odlazak na Sever bez prethodne dozvole KFOR komandanta. Do sada, nisam dobio takav zahtev. U potpunosti cenimo ulogu u aktivnostima potrage i spasavanja, pomoć u slučaju katastrofa, uklanjanje eksplozivnih naprava. Veoma se profesionalno time bave. Kada su bili raspoređeni u Tursku radi pružanja pomoći u ovoj ogromnoj tragediji, poneli su se kao pravi profesionalci. To moram da cenim.
Dakle, kosovski zvaničnici i kosovska javnost vide KBS kao vojsku Kosova, međutim, prema mandatu, oni su još uvek Kosovske bezbednosne snage. Da li su oni vojska ili nisu? Da li su kosovski zvaničnici u pravu kada opisuju KBS kao vojsku?
Kao prvo, ne želim da komentarišem izjave političara. Međutim, jasno je ka čemu streme Kosovske bezbednosne snage – da postanu oružane snage Kosova. To im je namera. To znamo. Što se KFOR-a tiče, Kosovske bezbednosne snage prolazi kroz proces transformacije prema onome što je naš generalni sekretar opisao kao loše tempirano usvajanje zakona iz 2018, čime je promenjen mandat KBS-a. NATO još uvek razmatra svoje angažovanje povodom KBS-a, kao rezultat ovog zakona. Imamo dobru saradnju u područjima koje sam već naveo – u aktivnostima potrage i spasavanja, pomoć u slučaju katastrofa, uklanjanje eksplozivnih naprava, u pružanju podrške u područjima povezanim sa njihovim originalnim mandatom.
Spomenuli ste jasnu proceduru – da KBS ne mogu da dođu na Sever bez prethodne dozvole komandanta KFOR-a. A šta je sa specijalnim jedinicama Kosovske policije? Ovo pitanje je aktuelno u srpskoj političkoj areni, a često ga spominju i najviši srpski zvaničnici, zvaničnici Srpske Liste takođe. Da li specijalne jedinice Kosovske policije smeju slobodno da dolaze na Sever i funkcionišu?
Moram da razjasnim par stvari i hvala Vam i na ovom pitanju. Ako ne grešim, sedma tačka Briselskog sporazuma, koji je i Srbija potpisala, jasno je definisala Kosovsku policiju kao jedinu nadležnu za sprovođenje zakona i policijskih zadataka. Bez obzira na vrste policije, kako je policija organizovana, koje god da su one – ROSU jedinice, specijalne jedinice, one su zadužene za borbu protiv kriminala, organizovanih kriminalnih grupa. Za Kosovsku policiju ne postoje nikakva ograničenja kada je u pitanju sprovođenje ovakvih zadataka po celom Kosovu.
Kada je sastavljan Briselski sporazum, moglo bi se hipotetički reći da ovakvo osetljivo pitanje nije uzeto u obzir da se razmotri. U to vreme, 2013. godine, obe strane, ili bar jedna od njih, nisu bile svesne postojanja potencijalnih rizika kojima smo i posvedočili u poslednjih par godina – jako prisustvo i raspoređivanje specijalnih jedinica Kosovske policije; čak i pre nego što su Srbi napustili kosovske institucije, usledila je izgradnja baza specijalne policije na Severu – u Zubinom Potoku i Leposaviću. Da li bi to mogao da bude nedostatak bezbednosnih planova (sastavljanje Briselskog sporazuma prim.red.) ili je za vas ovo regularna situacija? Da li se vi, tj. KFOR i NATO, slažete sa izgradnjom ovih baza na Severu?
Prvo ću da se fokusiram na trenutnu situaciju. Kao što sam malo pre spomenuo, naša glavna zabrinutost kada je u pitanju bezbednost je vakuum koji je nastao nakon što su Srbi na Kosovu podneli otkaze u institucijama. Ovaj vakuum je veoma opasan. Razumljive su mi brige koje kosovske vlasti imaju kada je u pitanju borba protiv organizovanih kriminalnih grupa u ovoj situaciji. Neko mora da vodi računa o kriminalu, a u interesu građana. Dakle, pravi problem leži u prihvatanju Kosovske policije od strane građana, naročito u ovoj situaciji. I opet se vraćamo na ono što sam već kazao – problem leži u nepoverenju. Kada ste mi postavili ovo pitanje, razmišljao sam o primeru koji sam Vam dao, o italijanskoj policiji, karabinjerima.
…Karabinjeri su ovde uveliko prihvaćeni od strane obe zajednice.
…U Italiji, čak i kriminalci veruju karabinjerima.
…Takođe i ovde.
Zato što oni, kroz svoju posvećenost, empatiju, osećaj, u mogućnosti su da shvate potrebe stanovništva, putem svojih jakih napora, i kako da se nose sa njima. U Italiji, načelnik policije poznaje svaku porodicu, čak i istoriju porodice, različite generacije, u stanju je da razume šta se krije iza njihovog ponašanja.
Stvar je u poverenju. Poverenje ima ogroman uticaj na percepciju, poverenje ovde igra ključnu ulogu. Sa druge strane, nepoverenje ima negativan uticaj na ono što se dešava. Moramo da izgradimo međusobno poverenje, a jedini način da to uradimo jeste da odemo za sto i vratimo se pregovorima, da izbegavamo beskorisnu retoriku, da izbegavamo svakodnevni narativ koji potpiruje tenzije, koje utiču na ljude, koje na toksičan način utiču na stanovništvo.
Kada su u pitanju Srbi na Kosovu, rekla bih da oni imaju značajno poverenje u karabinjere, još od 1999. pa do 2023, ali nemaju poverenje u specijalne jedinice Kosovske policije koji su došle van mitrovičkog regiona, iako su više od deset godina i sami Srbi bili deo iste formacije. Da li ste svesni te percepcije severnjaka? I pre nego što su napustili Kosovsku policiju, čak i godinu dana pre toga, nakon što su postavljene baze specijalne jedinice Kosova, većina njih na to nije gledala kao na borbu protiv kriminala, organizovanog kriminala, korupcije, obezbeđivanje administrativne linije, već na to gledaju kao na, citiraću, „okupaciju“, „militarizaciju“, „nacionalističku agendu“? Da li ste svesni razlike u percepciji ljudi sa Severa i percepcije iz Prištine?
Razumem. Reči koje ste upotrebili su reči koje dolaze iz tog filtera, iz nepoverenja. Iskreno, stvarno razumem zabrinutost kosovskih vlasti koje se tiče borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa. To nije laka borba, ali ona takođe zahteva saradnju sa građanima. To, dakle, nije, nije virtuelna platforma preko koje se komunicira.
Jedno od najaktuelnih pitanja za građane na Severu jeste pitanje eksproprijacije zemljišta. Na prvi pogled, ono ne deluje kao bezbednosno pitanje, ali ispod površine stiče se utisak da je to čisto bezbednosno pitanje. Nekoliko srpskih pravnih eksperata upozorilo je na odluke o eksproprijaciji zemljišta na Severu, koje obuhvataju i posede u privatnom vlasništvu, donešene u poslednjih šest meseci, pod izgovorom Prištine da grade infrastrukturu, da žele da doprinesu ekonomskom razvoju, povećaju bezbednost, ali bez davanja jasnog odgovora o tome zašto je zemljište oduzeto. U pitanju je 138 hektara zemlje u dve opštine. Jedno od objašnjenja glasi da je svrha ovih objekata ojačanje pogranične policije. Neki srpski stručnjaci upozoravaju da baze pogranične policije mogu da budu sagrađene ne dalje od 500 metra od pogranične linije, ako ne grešim. I da se baza pogranične policije ne može sagraditi na 15 kilometara od administrativne linije. Da li je ovo tačno?
Kada je reč o ovom pitanju, vrlo smo osetljivi – u pitanju eksproprijacije, u Leposaviću, Zubinom Potoku, ali i Zvečanu. Pratimo to pitanje i sve što potpada u naš mandat, sa svim ishodima koji bi mogli da budu povezani sa pitanjem bezbednosti. Zato smo u stalnom i bliskom kontaktu i koordinišemo sasvim međunarodnim organizacijama koje se bave ovim problemom, kao što su OEBS, EULEX, UNMIK.
Da li pogranična policija treba da bude udaljena maksimalno 500 metra od administrativne linije ili ne?
Postoji evropski dogovor o upravljanju granicama. Ovo je političko pitanje. I to je deo političke arene. Što se Kosovske policije tiče, ona može da deluje po celom Kosovu, ne postoje ograničenja u tom smislu, bez obzira na to koja je grana policije u pitanju..
…Građani Severa veruju da baze uopštene nisu sagrađane za Kosovsku policiju, već da će u budućnosti postati kasarne, što je i javno rečeno. To su istakli građani čija je zemlja eksproprisana, kao i advokati. Naravno, kosovska strana nikada nije potvrdila ove glasine. Da li mislite da će baze tu i ostati i da li one podsećaju na kasarne?
Koje?
Četiri baze, dve u Zubinom Potoku i dve u Leposaviću.
To su baze Kosovske policije – ne vojne baze. Imamo jasne dokaze da su tamo su raspoređeni samo kosovski policajci. To nisu vojne baze. Sigurno.
Gospodine Ristuća, moram da Vam postavim jedno lično pitanje…
…Postavljate mi dosta pitanja.
Jedno lično pitanje. Razgovarali smo o velikom broju problema koji su Vas dočekali kada ste došli na Kosovo. Šta je za Vas bio najteži trenutak od Vašeg dolaska? A šta Vam je išlo lako?
Ništa ne ide lako na Kosovu, barem ne za mene. Sve shvatam ozbiljno, jer sve može da ima uticaj na ono što je bitno. Ali najteža stvar za mene koju sam iskusio jeste da budem uspešan u pružanju pomoći svim našim partnerima u izgradnji međusobnog poverenja između strana i ubeđivanje strana da izazove pretvore u prilike. To je najteže pitanje. Jer oni ne poseduju sposobnost da iskoriste postignuća, a postignuti su neki zaista sjajni rezultati. To je najteža stvar sa kojom se ja ovde suočavam. Tokom ovih četiri meseci koliko sam ovde, imao sam priliku da zapazim neke rezultate. Nijedna od strana nije eksplicitno istakla da ceni ono što je urađeno kako bi stala na put, onom što sam već kazao, tom tzv, ’virtuelnom krugu’. Preduzeti su neki jednostrani potezi koji su doveli u pitanje ono što je postignuto. Oni moraju da zauzmu konstruktivan pristup, a poslednji signali su u ovim smislu pozitivni.
Da li možete da navedete jedan od tih jednostranih poteza?
Ne želim da spekulišem o ovome kako se to ne bi eksploatisalo.
Tokom celog intervjua spominjali ste izgradnju uzajamnog poverenja. Slažem se sa Vama u tome da ništa ne možete da učinite dok ne pokušate da shvatite i dok ne počnete da verujete drugoj strani. Kakav biste savet dali onima kojima nije stalo do poverenja ili koji ne znaju kako ga izgraditi?
Moj savet glasi, kao što moto KFOR XXVII kaže: „Oblikovanje sadašnjosti za bolju budućnost“. Svi koji su zabrinuti oko ovog mirovnog procesa trebalo bi da misle o budućim generacijama. Naša deca, jer ovo područje je veoma važno za Evropu da moram da kažem „naša deca“. Moramo da oblikujem sadašnjost kako bi im omogućili da žive u boljem svetu. Ako ovo ne razumemo, ne možemo da izgradimo poverenje.
Šta bi bilo brzi predlog? Šta to konkretno znači?
Vratite se za sto, vratite se pregovorima. Sedite i onda započnite ozbiljan rad na tome kako biste postigli miran sporazum, zajedničko rešenje.
Hvala Vam što ste govorili za KoSSev.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
