Zatvaranje „ilegalnih“ puteva, redovne patrole na Gazivodama, zatvaranje laboratorija za drogu, izgradnja novih policijskih objekata – ovako je kosovski premijer Aljbin Kurti pobrojao uspehe vlade kojom rukovodi postignute na Severu Kosova. Među Kurtijevim uspesima su i sprečavanje održavanja srpskih izbora i referenduma na Kosovu.
Kao jedno od ključnih nacionalnih obaveza njegove vlade je internacionalizacija albanskog pitanja u južnoj Srbiji, potvrdio je takođe, navodeći da je njegova vlada podržala „diplomatske i lobističke aktivnosti za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca koji žive na svojoj zemlji u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, pod državom Srbijom“.
U svom govoru na sastanku Glavnog odbora pokreta Samoopredeljenje, osvrnuo se i na bezbednosnu politiku, te potvrdio uvođenje predmeta „bezbednosno vaspitanje“ u kosovski školski program i to što je KBS-u udvostručen budžet.
Kurti je dugačak govor u kojem je samo listao ono što vidi kao uspehe, isčitao uoči svog odlaska u Brisel na sastanak sa Aleksandrom Vučićem a uz velika očekivanja međunarodnih partnera da dvojica prihvate tzv. evropski predlog čija sadržina javnosti nije saopštena.
Potvrdio je još jednom da sa Srbijom reciprocitet ostaje kao princip.
U nastavku objavljujemo sumirano Kurtijevo obraćanje koje je pripremio Kontakt plus radio, te izvorni deo Kurtijevog obraćanja.
„Zatvoreno 16 ilegalnih puteva na severu zemlje; počele su redovne patrole na jezeru Gazivode; sproveli smo 854 policijske akcije protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja; 3.202 uhapšenih, od kojih je skoro 10% ili tačnije 301 službeno lice“ – kazao je Kurti u svom govoru.
„Uništili smo 69 kriminalnih grupa, a u poslednje dve godine zaplenjeno je ukupno 1,8 tona opojnih supstanci; na severu je uništeno 8 laboratorija droge i 3 za proizvodnju kriptovaluta; izgradili smo 4 nova objekta i policijske stanice; kablovska mreža je proširena na sever; izbori i referendum Srbije, koji su ranije održavani suprotno Ustavu i zakonima naše zemlje i međunarodnoj praksi, naša vlada nije dopustila da se održe na Kosovu; zamrznuli smo preko 14 miliona evra, oni su pod istragom pod sumnjom za zloupotrebu i pranje novca; sedište ilegalnih struktura u opštini Štrpce je zatvoreno“ – dodao je Kurti.
U uspehe je pobrojao i asfaltiranje puteva u albanskim selima na Severu Kosova.
Podsetio je na to da je udvostručili budžet za Kosovske snage bezbednosti u odnosu na 2021, dodajući da će ove godine uslediti i uvećanje od 20%.
„Regrutovano je 820 novih vojnika i 31 oficir, a u procesu regrutovanja je još 612 redovnih vojnika i 388 rezervista; povećali smo starosnu granicu za zapošljavanje tako što smo je podigli sa 23 na 25 godina; obučili smo 2547 vojnih lica u inostranstvu, 3 puta više nego 2020. godine, 16 puta više nego 2019. godine; predmet ‘Bezbednosno vaspitanje’ uz našu vladu biće deo školskog programa“.
Naveo je i da je Kosovo „ponosno“ što stoji uz ukrajinski narod i to, kako je naveo „iz solidarnosti, protiv zemalja koje deluju gangsterski u međunarodnoj politici, protiv šovinističkih političara koji ne tolerišu nezavisnost drugih i demokratiju“.
„Želimo da ova godina bude, kako je najavio predsednik Zelenski, godina oslobođenja Ukrajine“ – naveo je.
Kurti je ocenio i da je Kosovo „otvorena i demokratska zemlja“, koja će „uvek pokazivati konstruktivnost i energiju, uz jedini uslov da se prema njoj odnosi sa poštovanjem“.
Osvrnuo se i na dijalog sa Srbijom, uz naglasak da su „nemačka kancelarka i francuski predsednik jasno stavili do znanja da bez priznavanja nezavisnosti Kosova nema evropskih integracija ni za naše susede. Što pre to shvate, bolje je za njih“.
„Što se tiče Srbije, učestvovali smo na pregovaračkim sastancima u Briselu kad god smo bili pozvani. Mi smo dočekivali specijalne izaslanike sa Zapada kad god su došli. Bili smo i bićemo posvećeni, principijelni, konstruktivni i kreativni. Dijalog u Briselu je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, to je dijalog o statusu odnosa. Sadašnji status odnosa nije normalan, a normalan je status dobrosusedstva, odnosno međusobnog priznavanja kao suštine i reciprociteta kao principa“.
U nastavku objavljujemo deo izvornog Kurtijevog obraćanja:
Danas je 25. februar, a sutra, 26. februara je rođendan dvoje posebnih ljudi za sve nas. To su dve osobe sa mnogo godina razlike između njih, sa veoma različitim životnim istorijama i doprinosima, ali koji slučajno imaju isti datum rođenja ali i iste inicijale, A. D. Govorim o Tribini za albansko pitanje, gigantu albanskog otpora u jugoslovenskim i srpskim zatvorima Adema Demaćiju i našem dragom prijatelju i aktivisti Astritu Dehariju, žrtvi zločinačke nepravde u zatvorima nezavisnog Kosova. I jedan i drugi su kompas našeg Pokreta, i dokle god sećanje na njih živi u našim srcima, toliko će Pokret odjekivati. Ne gubimo svoj put, sve dok naš put osvetljavaju baklje poput njih. Slava i čast nacionalnom vodiču Ademu Demačinu. Sećanje i pravda, po svaku cenu i do kraja, za našeg prijatelja, Astrita Deharija.
Poštovani delegati Generalnog saveta,
Ova 2023. godina je jubilarna za Kosovo. Prošlo je 15 godina od proglašenja nezavisnosti u Skupštini Kosova u Prištini. Prošlo je 25 godina, četvrt veka, od Epopeje mladih u Prekazu. To su događaji od istorijskog značaja za naš narod, koje smo kao vlast počeli da obeležavamo kalendarom koji se trenutno sprovodi, počev od 17. februara, na dan nezavisnosti, do 7. marta, kada je pao Adam Hamza i još 57 drugih heroja i svojom krvlju zapečatili neminovnost oslobođenja Kosova. Kosovo danas gradi svoje oružane snage, policiju i vojsku, sa devojkama i dečacima koji sanjaju da budu hrabri i smeli, neustrašivi i idealisti poput naših velikih Jašarijevih.
Juče, 24. februara, navršena je i godina od ruske agresije na Ukrajinu. Godina tragedije, koja je odvela hiljade civila i vojnika u drugi život, zbog Putinove osvajačke okrutnosti. Ali u isto vreme, godina otpora. Malo ko je mislio da će se mala Ukrajina tako uspešno odupreti džinovskom gangsteru. Ali želja Ukrajinaca za demokratijom i slobodom, njihov bezgranični patriotizam, ponovo su doneli istoriji primer Davidove pobede nad Golijatom. Mnogo je takvih primera u istoriji.
A jedan od primera je pobeda Kosova pred osvajačem koji je sebe nekada smatrao velikim, a koji i danas sanja da vrati veličinu na račun drugih. Ali kako je rekao veliki albanski pesnik, bivši premijer Albanije, pravoslavni episkop Fan Stilijan Noli, „Mali polože džina, a potlačeni tiranina“. I u Ukrajini će mali na kraju pobediti, jer je u pravu, a pesnica je hrabrija od svakog oružja. Kosovo je ponosno što stoji uz ukrajinski narod, ne iz bilo kog razloga direktnog interesa, već iz razloga solidarnosti, protiv zemalja koje deluju gangsterski u međunarodnoj politici, protiv šovinističkih političara koji ne tolerišu nezavisnost drugih i demokratiju. Želimo da ova godina bude, kako je najavio predsednik Zelenski, godina oslobođenja Ukrajine.
Kosovo je preduzelo solidne korake napred u jačanju naše regionalne uloge kao promotera mira i saradnje. Kritikovali smo inicijative poput „Otvorenog Balkana“, gde se Kosovo nije očekivalo kao ravnopravno i gde je jasna težnja da se Balkan otvori autokratama istoka i severoistoka, kao što to ima Srbija. Ali mi smo bili proaktivni u vezi sa inicijativama poput Berlinskog procesa. U Berlinu su, posle skoro dve godine pregovora, u novembru 2022. godine potpisana tri sporazuma šest zemalja Zapadnog Balkana. A pre dva dana je Skupština Kosova ratifikovala te sporazume na predlog vlade, čime je pokazala našu ozbiljnost u odnosu na regionalne i evropske integracije.
Kosovo je otvorena i demokratska zemlja, koja će uvek pokazivati konstruktivnost i energiju, uz jedini uslov da se prema njoj odnosi sa poštovanjem i kao prema sebi. Ovaj uslov je ispunjen Berlinskim procesom i ne mogu a da ne zahvalim Nemačkoj što vodi ovaj proces. Sa tri potpisana sporazuma građani Kosova stiču pravo na slobodno kretanje samo sa ličnim kartama u svim zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu, gde je do sada bilo prepreka, a naravno i Bosanci stiču pravo da putuju na Kosovo.
Takođe se stiče priznavanje kvalifikacija i visokog obrazovanja u svim ovim zemljama, kao i priznavanje stručnih kvalifikacija arhitekata, lekara, stomatologa, prema primerima iz Evropske unije. Ovi koraci su veoma važni za konsolidaciju regionalnog tržišta, koje će biti od koristi za privrede naših zemalja i za naše građane. Ali to će biti i funkcija mira, ako svaka zemlja shvati da Rusija nije opcija. Kosovu je uvek bilo jasno da je jedina opcija Evropa.
Ne zaboravimo da su i nemačka kancelarka i francuski predsednik jasno stavili do znanja da bez priznavanja nezavisnosti Kosova nema evropskih integracija ni za naše susede. Što pre to shvate, bolje je za njih.
Za tri nedelje navršava se dve godine kako smo došli na vlast, tako da stižemo do pola mandata, dragi aktivisti. Prošle su dve godine pune posla, uprkos teškoćama kroz koje prolazi ceo svet, prvo kao posledica pandemije, zatim kao posledica ekonomske, komercijalne i energetske krize koje je izazvala pandemija, ali i ruskog rata u Ukrajina.
Može se reći da se nijedna vlast tokom slobodnog Kosova nije suočila sa ovakvim teškoćama globalne prirode. Naravno, teškoće nisu umanjile naš trud i rad, čak i statistički, sednice vlade i donete odluke su 19 odsto više od onih u prve dve godine prethodne vlade.
Za ove dve godine nismo imali koruptivnih skandala, a popeli smo se za 20 mesta na Indeksu Transparensi internešenela, za borbu protiv korupcije, kao i za 17 mesta u slobodi medija prema indeksu slobode štampe. Indeks. Po drugi put zaredom, Kosovo je rangirano na prvom mestu u regionu po vladavini prava prema Svetskom projektu pravde. I prvi put smo bili drugi u svetu po unapređenju vladavine prava.
Uspostavili smo mehanizam za dodelu sredstva za Dolinu, podržavajući naše sunarodnike na dostojanstven i neuporediv način u odnosu na prethodne vlade. Dali smo im 78 grantova, ukupne vrednosti preko milion evra; dali smo podršku za 107 učenika iz Doline u iznosu od po 1.000 € ukupne vrednosti 107.000 €; I prvi put smo obezbedili knjige na albanskom jeziku za Dolinu u vrednosti od 255.000 evra. Podržali smo njihove diplomatske i lobističke aktivnosti za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca koji žive na svojoj zemlji u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, pod državom Srbijom. To je za nas veoma važno pitanje, ali i naša institucionalna, društvena i nacionalna obaveza.
Preduzeli smo važne korake u vezi sa našim evropskim i evroatlantskim integracijama. Osnovali smo Radnu grupu za članstvo u NATO 9. marta 2022. Podneli smo zahtev Savetu Evrope 12. maja 2022. Podneli smo zahtev za članstvo u EU 15. decembra 2022. Ratifikovali smo sporazume iz Berlinskog procesa 23. februara 2023. godine. A od 1. januara 2024. očekujemo ukidanje viza za građane Kosova, kao što nam je javno obećano 20. decembra 2022. godine.
Što se tiče diplomatije, nešto novo je bila naša inicijativa za program Građanska diplomatija, gde smo angažovali 10 mladih ljudi iz naše dijaspore, a u budućnosti ćemo angažovati i mnoge druge. Kao vlada, pokrenuli smo „Dijalog sa migrantima“, do sada na 16 različitih lokacija. Uložili smo u kupovinu dostojanstvenih i funkcionalnih objekata za ambasade Kosova u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Po prvi put smo uspostavili diplomatske odnose sa Istočnim Timorom i konzularne odnose sa Poljskom.
Što se tiče Srbije, učestvovali smo na pregovaračkim sastancima u Briselu kad god smo bili pozvani. Mi smo dočekivali specijalne izaslanike sa Zapada kad god su došli. Bili smo i bićemo posvećeni, principijelni, konstruktivni i kreativni. Dijalog u Briselu je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, to je dijalog o statusu odnosa. Sadašnji status odnosa nije normalan, a normalan je status dobrosusedstva, odnosno međusobnog priznavanja kao suštine i reciprociteta kao principa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
