„Pred našim očima nestaje naš narod. Za poslednjih 10 godina sa КiM otišlo je blizu 40 hiljada Srba. Državu smo u više navrata o tome obaveštavali, nudili joj predloge. Odgovora nije bilo ili je odgovor bio poništavajući: Šta mi imamo na Кosovu? Кo sme da ide u Кačanik? Imamo li nekog u Đakovici? Bukvalno su vlasti Republike Srbije pospešivale defetizam, apatiju i agoniju našeg naroda“.
Po drugi put u manje od dve nedelje, vođe tri srpske organizacije pisale su ponovo patrijarhu. Sada su pismo naslovi kao „vapaj“, a nakon što im, kako tvrde, odgovor od poglavara SPC nije stigao, „makar i negativan“.
„Molimo Vas da razumete našu najdublju zabrinutost za budućnost naše države, naše crkve, kao i nas i naših porodica na Кosovu i u Metohiji“, napisali su još jednom Momčilo Trajković iz SNF, Nebojša Jović iz „Pokreta za odbranu Kosova i Metohije“ i Slaviša Ristić iz Otadžbine.
Podsetivši ponovo na to da je Crkva tokom vekova, kako navode delila sudbinu sa narodom, poručili su:
„Narod se oseća ostavljenim i napuštenim, kao jaganjci pred klanje. Mi znamo da se crkva ne bavi politikom, ali vernim narodom mora. Ovo je vreme biti ili ne biti za naš narod, dakle ne vreme politike, već nacionalne borbe zarad nacionalnog opstanka. Na Кosovu i Metohiji sve više preovlađuju nemoć i predaja. Srpski narod postaje ravnodušan, baš kao jagnje pred klanje i pripremljen da prećuti i tragične odluke i rešenja. Posrće duhom“.
Upozorivši na to da su vođe u teškim vremenima crkvene velikodostojnike obaveštavali o svojim zabrinutostima, zbog čega su „neretko bili izloženi najsurovijim kažnjavanjima od strane okupatora“, u pismu su naveli dalje:
„Mi, Vaša Svetosti osećamo najbolje u kakvom vremenu i na kakvom mestu živimo. Zato Vam se i obraćamo. (…) Ponovo od Vas tražimo oproštaj što oduzimamo Vaše dragoceno vreme, ali mi osećamo da u državnoj strukturi nemamo kome da se obratimo, da smo od države odbačeni, ostavljeni na (ne)milost kosovskih-albanskih vlasti i korumpiranih srpskih političara, te su otud naša tuga, naš strah i naša zabrinutost veliki“.
Naveli su da saopštavaju mišljenje i strahove apsolutne većine srpskog naroda sa Kosova.
„Ona manjina naših sugrađana kojoj je samo do profitiranja na našoj nesreći stalo, se svrstala kroz politički angažman na stranu protivnu opstanku našeg naroda i države. Ta manjina političkih profitera je sve manja i tanja, ali je istovremeno sve surovija. Ona samo pojačava strah i osećaj beznađa u našem narodu. Ona deluje u sadejstvu sa albanskim progoniteljima srpskog naroda, Crkve i države“, prozvali su u pismu, premda nisu konkretizovali i koga.
Trajković, Jović i Ristić, podsetili su sadašnjeg patrijarha u par navrata na njegove velike prethodnike kod kojih su, kako navode, nailazili na reči utehe i razumevanje.
„Podsećamo Vas Vaša Svetosti da će se u subotu 25. februara navršiti 5 godina od našeg susreta sa patrijarhom Irinejom, kada smo zajedno konstatovali i javno saopštili da crkva i Srbi sa КiM govore istim jezikom, a da politički Beograd i Srbi sa КiM ne govore ‘istim jezikom’. Patrijarh Irinej je prema zvaničnoj politici imao očinski tolerantan odnos, samo da bi umolio (upozorio i odvratio) vlast da ne čini ono što je štetno za narod i državu. I tada se videlo kojim putem politčka Srbija gura naš narod i državu“.
U prethodnom pismu zatražili su prijem kod poglavara Srpske Pravoslavne Crkve.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
