Kosovski premijer, Aljbin Kurti, predstavio je na jučerašnjem sastanku u Briselu dva dokumenta srpskoj strani – deklaraciju o miru i nenapadanju i drugi – kojim se, kako to tumači kosovska strana, kroz 11 tačaka govori o barijerama koje Beograd postavlja Prištini kada je slobodna trgovina u pitanju. Ovi dokumenti, međutim, nisu naišli na odobravanje srpske delegacije predvođene Aleksandrom Vučićem. Dokument o 11 tačaka, predsednik Srbije je protumačio na znatno drugačiji način – kao 11 zahteva kojima se od Srbije traži priznanje.
U večernjim satima, a nakon što je sastanak završen Kurti je ova dokumenta objavio na svojom fejsbuk profilu.
„Potrebni koraci za osiguranje slobodne trgovine između Kosova i Srbije“, ovako je naslovljen jedan od dokumenata koje je juče u Briselu Kurti predstavio Vučiću.
Govoreći o ovom dokumentu, predsednik Srbije je juče iz Brisela kazao da je Priština izašla sa 11 zahteva kojima „traži de fakto priznanje Kosova, da prihvatimo njihove štambilje“, naglasivši da kosovski premijer ne želi da razgovara ni o čemu konkretno, već „samo je smisao da kroz bilo koji sporazum provuku priču o nezavisnosti Kosova i to je to“.
U njemu se navodi da statistika pokazuje da je Kosovo inferiorno u odnosu na Srbiju kada je u pitanju bilateralna trgovina.
Međutim, kako dalje stoji u dokumentu, ovakva pozicija Kosova nije rezultat nesrazmernih prednosti firmi i proizvođača u Srbiji.
„Rezultat toga su jednostrane prepreke slobodnoj trgovini koje su nametnule srpske vlasti i destimulacija njihovih domaćih firmi zainteresovanih za razvoj i održavanje trgovinskih odnosa sa kosovskim kolegama“, precizira se.
Upravo zbog toga, u dokumentu koji je sastavila kosovska vlada, zaključuju se da se trgovina između Kosova i Srbije ne može tumačiti kao slobodna već kao „u potpunosti usmerena u korist srpskih dobavljača“.
Dalje stoji da je broj barijera „relativno velik“, a da se većina primenjuje na osnovu „potpunog nahođenja“ carinskih vlasti, a po uputstvima centralnih institucija.
„Želim da iskoristim ovu priliku i prisustvo posrednika EU da zatražim od Beograda da ukloni sve ove barijere u kratkom vremenskom roku i omogući jednak pristup trgovini svim kosovskim izvoznicima“, dodaje se dalje u dokumentu koji se sastoji od 11 stavki.
1. Kompletna primena IBM-a (Sporazuma o integrisanom upravljanju granica) na srpskoj strani.
2. Potpuno priznavanje prilagođenih pečata i svih pratećih pečata potrebnih za efikasan izvoz u Srbiju.
3. Da se odmah zaustavi izdavanje bilo kakvih dokumenata ili pečata na teritoriji Srbije koji se odnose na kosovske vlasti.
4. Da se osigura slobodno tranzitno kretanje robe i ljudi sa/na Kosovo ka/na teritoriji Srbije. Svaki dodatni zahtev za dostavljanje dokumentacije koja se obično traži od srpskih kompanija i koju izdaju srpske vlasti služi automatski kako bi se obeshrabrila tranzitna upotreba srpske putne infrastrukture i odnosi se samo na kosovske izvoznike.
5. Prihvatite sve fitosanitarne i veterinarske sertifikate koje su izdale kosovske vlasti, prihvatite kosovski bar kod i uzdržite se od zahteva da izvoznik koristi dodatne/različite oznake prilikom dovršavanja izvoznih ili tranzitnih postupaka.
6. Prestanite da sprovodite diskriminatornu praksu povodom priznavanja sertifikata o farmaceutskim proizvodima (CPPS) za kosovske kompanije koje su zainteresovane za prodaju na srpskom tržištu u skladu sa sporazumom.
7. Obezbediti stalnu aktivnost srpske fitosanitarne agencije na svim graničnim prelazima/zajedničkim prelazima između Kosova i Srbije, tako da se izvozne aktivnosti mogu odvijati tokom celog dana.
8. Osigurati puni pristup kosovskim firmama koje žele da izvezu u Srbiju svoju uvoznu robu iz trećih zemalja. Trenutno samo srpskim izvoznicima je dozvoljeno da izvezu na Kosovo ono što su uvezli.
9. Omogućite bez ikakvih prepreka, potencijalnim i zainteresovanim kosovskim firmama da aktivno učestvuju u aktivnostima javnih nabavki na teritoriji Srbije.
10 .Prestanite da primoravate građane Kosova koji žive u inostranstvu da plaćaju carinu za lična dobra tokom tranzitne upotrebe srpske putne infrastrukture.
11. Obezbediti aktivno učešće Srbije i rešavanje problema u SEDD-u i na svim sastancima IBM na svim nivoima.
Osim ovog dokumenta, Kurti je Vučiću u Briselu predstavio i Deklaraciju o nenapadanju, rešavanju manjinskih pitanja i međusobnih sporova. Ovaj dokument Vučić je odbio bez da ga je pročitao, kazao je juče Kurti u Briselu.
Dokument se sastoji od šest tačaka, a prva se odnosi na uzdržavaje od pretnji ili upotrebe sile protiv druge strane – vojne agresije. Ovom tačkom se takođe strane obavezuju da će uložiti napore, u dobroj veri, kako bi se postigao sveobuhvatni, pravnoobavezujući sporazum s ciljem normalizacije odnosa.
Ujedno se navodi da strane treba da ulažu napore da sva sadašnja i buduća nesalaganja rešavaju na miroljubiv način.
Druga tačka nalaže da će obe strane poštovati „granice“ druge strane i da neće sada ili u budućnosti pokušavati da okupiraju, osvoje ili kontrolišu bilo koji deo njihove teritorije.
Takođe se nalaže da obe strane neće podržavati ni na koji način „spoljašne intervencije“ ili „unutrašnja previranja“, s ciljem osvajanja, kontrole ili okupacije teritorije druge strane.
„Uprkos našim stavovima po pitanju uzajamnog priznavanja, obe strane se slažu da koriste formalne i neformalne kanale za razmenu informacija i saradnju kako bi se suprotstavile bilo kojoj bezbednosnoj pretnji usmerenoj na njih od spoljnih aktera“, dodaje se u dokumentu.
Treća tačka dokumenta bavi se zaštitom prava manjina.
Nalaže se da će strane raditi na tome da uspostave „najnapredniji sistem“ za zaštitu i promovisanje prava manjina za albansku zajednicu u Srbiji i srpsku na Kosovu, ali uz „puno poštovanje principa reciprociteta i u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim aktima“.
Strane se takođe ovim dokumentom obavezuju da sarađuju s ciljem rešavanja svih problema u vezi manjina a takođe uz poštovanje principa reciprociteta.
„U međusobnim odnosima, obe strane će se uzdržati od pozivanja svojih manjinskih zajednica kao izgovor za upotrebu sile jedna protiv druge i svečano će odbiti svako pribegavanje nasilju nad svojim manjinskim zajednicama kako bi se postigao bilo kakav politički cilj ili svrha“.
Takođe se nalaže da će se svi incidenti u vezi manjina rešavati konstruktivnim angažovanjem strana, ili uz međunarodno posredovanje.
Četvrta tačka naslovljena „mirno rešavanje sporova“, nalaže da se obe strane obavezuju da će direktno rešavati sva pitanja koja se tiču njihovih međusobnih odnosa u dobroj nameri i duhu saradnje.
Takođe se precizira da će, u slučaju da ne mogu da pronađu rešenje, na osnovu međusobnog sporazuma, zatražiti posredovanje, arbitražu ili olakšavanje od strane međunarodnih organizacija ili trećih strana, ali i da nikada neće da pribegavaju upotrebi sile.
Petom tačkom predlaže se uzajamna podrška procesu evropskih integracija.
Precizira se da „nezavisno od stavova o priznanju, strane potvrđuju zajedničku posvećenost da budu punopravne članice EU“.
Nalaže se da će se strane uzdržati od bilo kakvih akcija ili intevencija kojim bi jedna drugu ometale u procesu pristupanja EU, ali i pri učlanjenju u međunarodnim, regionalnim i evropskim organizacijama i inicijativama.
Poslednja tačka dokumenta nalaže da su deklaraciju na engleskom, albanskom i srpskom jeziku potpisale strane u prisustvu evropskih zvaničnika i zvaničnika SAD.
Međutim, do ovoga nije došlo. Kako je nakon sastanka u Briselu kazao Kurti, deklaracija je odbijena a da nije ni pročitana.
Sa druge strane, predsednik Srbije je nakon sastanka optužio Kurtija da je on odbio predlog sporazuma koji je sastavila EU, a kojim se strane obavezuju na tri stvari:
„Da intenzifikujemo napore zajedničke u identifikovanju ostataka nestalih osoba; Da se uzdržavamo od akcija koje bi mogle da destabilizuju situaciju na terenu; Da se regularno sastajemo na mesečnoj osnovi, mi pregovarači, i da oni pripremaju sastanke kada je to potrebno na posebnom nivou“, kazao je Vučić.
Međutim, kako je dodao, za razliku od srpske delegacije, prištinska nije prihvatila ovaj sporazum.
Kurti je potom demantovao ove navode Vučića, kazavši da je samo želeo da druga tačka sporazuma EU bude još čvršća, te da je zato i predložio deklaraciju koja govori o miru i bezbednosti.
O novoj rundi dijaloga, kao i tome šta su još kosovski premijer i predsednik Srbije poručili nakon završenih razgovora, čitajte u posebnim vestima:
Lajčak: Vrlo mali napredak, jedini ishod razgovora – dijalog će se nastaviti
Mrdalj: Vučićeva izjava da je zabrinutiji za položaj Srba, mogla bi podstaći nove napade
Borelj: Prvi sastanak Vučić-Kurti nije bio posebno plodonosan, očekujem da će ovaj biti
Nova runda dijaloga – Kurti i Vučić danas u Briselu
Kurti protiv Vučića ili nastavak borbe (međunarodno)pravnim sredstvima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
