Izveštaj Kancelarije za KiM: „Sveobuhvatan sistemski progon Srba na etničkoj osnovi“

Priština krši sporazume o policiji, slobodi kretanja i integrisanom upravljanju prelazima, odgovornost za eskalaciju situacije u izveštajnom periodu snosi Priština, a institucije pojačavaju sistematsko nasilje nad Srbima od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Beograd je konstruktivna strana koja poštuje sve sporazume, srž je Izveštaja Kancelarije za KiM o pregovaračkom procesu Beograda i Prištine za period od 1. septembra 2022. do 15 januara.

Skupština Srbije sutra održava posebnu sednicu o Kosovu na kojoj će, kako je potvrdio sam predsednik ovog zakonodavnog tela, jedina tačka dnevnog reda biti Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Sutrašnjoj sednici prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će „odgovarati na sva pitanja“. Nakon njegovog obraćanja u parlamentu će biti otvorena javna rasprava, koja će, kako je kazao Orlić, trajati duže od jednog dana, a potom će se poslanici izjasniti o izveštaju.

U ovom izveštaju, međutim, ne spominje se direktno francusko-nemački, odnosno evropski plan, o kojem se uveliko razgovara na relaciji Brisel – Beograd, odnosno Brisel – Priština, a s ciljem postizanja novog sporazuma.

Incidenti

U prvom planu, odnosno samom uvodu Izveštaja, Kancelarija za KiM beleži ono što je okarakterisala kao „brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba na Кosovu i Metohiji“, a za šta okrivljuje kosovske vlasti.

Štaviše, oni tvrde da je nasilje nad Srbima navodno „poprimilo sve elemente koji su potrebni da bi se moglo okarakterisati kao sveobuhvatan sistemski progon na etničkoj osnovi“.

U protekla četiri i po meseca, Kancelarija je registrovala „68 napada“ za koje tvrde da su etnički motivisani.

Izdvajajući slučaj koji je potresao srpsku i regionalnu javnost na Badnji dan u Gotovuši – ranjavanje srpskog dečaka i mladića od strane, kako se sumnjiči, pripadnika KBS, naveli su da upravo on potvrđuje „antisrpski karakter naoružanih struktura kosovosko-metohijskih Albanaca“.

Na Badnji dan u Gotovuši, kako je potvrđeno, pripadnik KBS-a iz vatrenog oružja ranio je jedanaestogodišnjeg dečaka i dvadesetjednogodišnjeg mladića, premda motiv još uvek nije potvrđen.

Kosovske vlasti optužuju da su u „potpunosti potvrdile“ to da „u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba i snose apsolutnu odgovornost za njihov tragičan položaj u Pokrajini“.

I za pripadnike specijalnih jednica Kosovske policije ocenjuju da su „antisrpskog karaktera“ podsetivši na ranjavanje S. S. u oktobru 2021 (U zvečanu prim.red.), te nedavni incident na policijskom punktu na Bistričkom mostu kada su pripadnici KP pucali na vozilo u kom su se nalazila dvojica Srbina, ranivši jednog.

Poslednji incident ocenili su kao „kulminaciju terora ROSU“.

Kosovska policija u saopštenju nakon ranjavanja na Bistričkom mostu saopštila je da su policajci otvorili vatru jer su se osećali ugroženo. Naime, kako su tada naveli, oni su zapucali nakon što je automobil u kojem su se nalazili ranjeni M. V. i D. S. udario u policijsko vozilo.

„Po antisrpskom obrascu“ postupaju, kako navodi Kancelarija i službenici pravosuđa.

„Umesto da spovode zakone koji im nalaži da Srbima vrate otetu i uzurpiranu imovinu, oni protiv pripadnika srpskog naroda i neposlušnog dela ostalih nealbanaca podižu lažne optužnice kako bi ih nakon toga neosnovano lišili slobode. Postupak u svakom od ovih slučajeva gotovo je uvek povezan sa optužbama za navodno vršenje ratnih zločina, upotrebu ‘jezika mržnje’ ili pak pozivima na ‘pružanje otpora’.“

Kao primere naveli su hapšenje Dejana Pantića, kome se „izgubio trag na više od mesec dana“, te hapšenje Nikole Nedeljkovića na Vidovdan na Gazimestanu koji se teretio za govor mržnje, a za kog Kancelarija navodi, „pravosudne institucije presuđuju i utvrđuju visine kazni Srbima samo na osnovu njihove etničke pripadnosti“.

Kao primer „selektivne primene i zluoptrebe propisa“ Kancelarija je izdvojila slučaj zaplene 42,000 litara vina od porodice Petrović iz Velike Hoče.

Prebijanje mladića u Klokotu na Božić, te navodno prebijanje petnaestogodišnjeg mladića iu Suvog Dola, Kancelarija ocenjuje kao „etnički motivisano nasilje od strane albanskih ekstremista“, konstatujući da Priština na incidente ne reaguje.

Policija

U izveštaju se, između ostalog spominje i policija, a upravo je u ovom periodu, više od 500 srpskih pripadnika Kosovske policije napustilo ovu službu početkom novembra prošle godine.

Kancelarija za KiM konstatuje da nije bilo pomaka u implementaciji odredbi Prvog sporazuma koje regulišu pitanje policije.

Prištinu optužuju za kršenje tačke 9 Prvog sporazuma, te izveštavaju da je u periodu pokrivenom Izveštajem „došlo do znatnog pogoršanja situacije na celom prostoru KiM, a pre svega u četiri srpske opštine na Severu“.

„U tom smislu, Priština je nastavila da generiše ozbiljne bezbednosne krize kroz sve češće upućivanje svojih specijalnih jedinica ROSU na sever KiM. To je najdrastičniji mehanizam pomoću kojeg je produžila svoju praksu kršenja člana 9 i celokupnog „paketa“ Prvog sporazuma – prema kojima te snage na sever KiM mogu da dođu samo uz saglasnost RDS, kao i četiri srpska gradonačelnika sa severa Pokrajine i komandanta KFOR“

Priština, tvrde, nije dobila nijedno od tri neophodna odobrenja, a Kancelarija beleži 9, kako oni tvrde, „nelegalnih upada“, što je najveći broj koji su zabeležili od postizanja Prvog sporazuma 2013.

Podsetili su i da su Srbi 5. novembra napustili kosovske institucije, a nakon što je v.d. komandanta Regionalne Direkcije Sever Nenad Đurić smenjen sa dužnosti usled javnog odbijanja da sprovodi odluku kosovske vlade o kažnjavanju vozača sa tablicama koje izdaje Republika Srbija za gradove na Kosovu.

Uprkos tome, navode, „Priština je nastavila da krši Prvi sporazum“ i to pojačavanjem prisustva specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu.

Premda su baze kosovske policije izgrađivane i tokom prve polovine prošle godine, i to po prvi put za 23 godine, o njima je u ovom izveštaju data štura informacija, u kojoj se kontatuje njihova izgradnja, i to dve u Zelenoj zoni, da ih vide kao nelegalne, te se šturo spominje i eksproprijacija zemlje.

Kosovska policija u prethodnom periodu izgradila je četiri baze specijalnih jedinica u opštinama Leposavić i Zubin Potok. Od četiri, dve su, kako navodi Kancelarija za KiM, izgrađene u takozvanoj zelenoj zoni, odnosno u zoni prelaza Jarinje i Brnjak.

„Pri uspostavljanju ovih ilegalnih baza, Priština vrši i nezakonitu eksproprijaciju srpskog zemljišta koje je u privatnoj, opštinskoj ili državnoj svojini, čime teror prema Srbima uz upotrebu ovih snaga poprima i razmere u otvorenoj segregaciji u primeni zakona. Dodatni problem je što Priština celokupnim delovanjem u cilju „posedanja“ severa KiM istovremeno brutalno krši član 9 Prvog sporazuma, ali i aranžmane proistekle iz Vojnotehničkog sporazuma, prema kojima je u tzv. zelenoj zoni uz administrativnu liniju na KiM pristup dozvoljen samo naoružanim pripadnicima KFOR“

Bezbednosnu situaciju, zbog toga ocenjuju kao narušenu, a aktivnosti policije, tvrde, za cilj imaju represiju nad Srbima na Severu.

Barikade

„Srbi na severu KiM su 19 dana mirno protestovali na barikadama protiv prištinskog terora, a njihovi protesti rezultirali su skretanjem pažnje uticajnih međunarodnih faktora na nedopustivost prištinskog narušavanja bezbednosti na terenu“

Protesti, odnosno barikade, okončane su 28. decembra, a Kancelarija za KiM kao razlog za to navodi i ono što je u Izveštaju zabeleženo kao značajni postignuti rezultati u periodu od septembra 2022. do 15. januara – „Beograd se izborio da se mera pritvora Pantiću zameni za kućni pritvor; srpska strana isposlovala je pisanu potvrdu KFOR da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever KiM bez odobrenja četiri srpska gradonačelnika, kao i javnu izjavu EU i SAD kojom se garantuje da Priština neće procesuirati bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na ‘mirnim protestima/barikadama“.

I dok prema Izveštaju Kancelarije za KiM, Priština krši tačke sporazuma o policiji, Beograd će, navode, u narednom periodu „još odlučnije delovati u pravcu obezbeđivanja onoga što je po ovom pitanju potpisano 2013. godine.

„To se posebno odnosi na neodložan i bezuslovan prekid ilegalnih upada ROSU na sever KiM, zatim obustavljanje njihovih nelegalnih aktivnosti na uspostavljanju baza i stalnog prisustva u ovom delu Pokrajine, kao i njihovo potpuno i trajno povlačenje sa tog prostora“, stoji u Izveštaju.

O drugim delovima Izveštaja čitajte u:

Izveštaj vladine kancelarije: Napredak u Dijalogu formalno i faktički nemoguć bez prethodnog formiranja ZSO

Izveštaj: Srpska strana ispunila obaveze iz Mape puta, čeka se ugovor da bi Elektrosever bio operativan